Srpsko-bugarski rat (839–842)
Bugarsko-srpski rat (839–842) vodio se borba između Bugarskog kanata s jedne i Srpske kneževine s druge strane. Bio je to drugi sukob u srednjovnim Bugarsko-srpski ratovima. [1]
Razlozi uredi
Relativno miran period koji je trajao do 839. godine prekinuo je bugarski kan Presijan koji je pokrenuo ofanzivu protiv srpske vojske oko Raške. Na Kolubari, na Moravi i na Kosovu Bugarima je bila postavljena brana. Presijan je napao Srbe, ali nije uspeo da ih pokori. Srbi su se, pod vođstvom kneza Vlastimira, hrabro odupreli u svojim teško pristupačnim klancima i šumama i posle tri godine uzaludnog naprezanja Bugari su morali da odustanu od svoje namere. Nesumnjivo je, da je Vlastimirov ugled usled toga znatno porastao.[2]
Nakon smrti srpskog kneza Vlastimira 850., njegova je država bila je podeljena između njegovih sinova. Presijanov sin Boris se pokušao osvetiti zbog poraza njegovog oca, 853. ili 854. godine, napao je Srbiju. Srpsku vojsku predvodili su Mutimir i njegova dva brata, koji su pobedili Bugare, zarobivši Vladimira i 12 bojara. Boris i Mutimir su se nakon topga dogovorili o miru (a možda i o savezu), a Mutimir je poslao svoje sinove Pribislava i Stefana do granice radi pratnje zatvorenika, gde su razmenjivali predmete u znak mira. Boris im je sam dao "bogate darove", dok je on dobio "dva roba, dva sokola, dva psa, 80 krzna". [3] [4]
Posledice uredi
Unutrašnji sukob među srpskom braćom rezultirao je Mutimirovim proterivanjem dvojice mlađe braće na bugarski dvor. Međutim, Mutimir je zadržao nećaka, Petar, na njegovom dvoru iz političkih razloga. Razlog zavade nije poznat, premda se pretpostavlja da je bio rezultat izdaje.Petra je kasnije porazio Pribislav, Mutimirov sin, i zauzeo srpski presto. [5]
Izvori uredi
- ^ Moravcsik, Gyula, ur. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2nd revised izd.). Washington D.C.: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- ^ Zlatarski 1918, f. 17
- ^ Ćorović, Vladimir (2001). Istorija srpskog naroda (Internet izd.). Belgrade: Ars Libri.
- ^ Houtsma, M. Th. (1993). E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam 1913–1936. BRILL. ISBN 90-04-08265-4.
- ^ Živković, Tibor (2006). Portreti srpskih vladara (IX—XII vek). Belgrade. str. 11—20. ISBN 86-17-13754-1.