Srčana kaheksija

Srčana kaheksija ili kardijalna kaheksija je proces sveukupnog telesnog propadanja i smanjenja ukupne telesne mase (skeletnih mišića, masnog tkiva i kostiju).^[1] Ona je odavno prepoznata; međutim, sve do nedavno nije dobijala veliku pažnju, iako je povezana je sa veoma lošom prognozom kod zatajenja srca.^[1]

Definicija

Srčana kaheksija se definiše kao gubitak ukupne telesne mase od ≥ 6% tokom 6–12 meseci koji je nezavisan od gubitka telesne težine zbog smanjenja edema.^[1]

Epidemiologija

Srćana kaheksija se javlja u 10–15 % bolesnika sa teškim hroničnim zatajenjem srca ili srčanom insuficijencijom.^[1]

Etiopatogeneza

Ovaj gubitak težine je drugačiji od onog koji se vidi kod jednostavnog izgladnjivanja jer prvenstveno uključuje iscrpljivanje nemasne telesne mase.

Njeni uzroci su:^[2]

smanjen apetit,
malapsorpcija,
smanjen kalorijski i proteinski balans,
smanjena hormonska aktivnost (hormonska rezistencija),
proinflamatorna imunološka aktivacija,
neurohormonski poremećaji,
smanjen anabolički potencijal.

Ovo stanje utiče i na čistu (ili aktivnu ćelijsku) masu i na osteoporozu masnog i koštanog tkiva. . Između svega, najizraženije pogoršanje može se videti na skeletnom mišićnom tkivu, kako na strukturnom tako i na funkcionalnom nivou, pri čemu srce nije pošteđeno

Patogeneza

Mehanizmi promenekod srčane kaheksije najčešće su multifaktorski, zasnovani na hormonskoj i kataboličko/anaboličkojneravnoteža tela, koja najčešće uključuju nutritivne i gastrointestinalne promene, imunološku i neurohormonsku aktivaciju, i anaboličku i kataboličku neravnotežu. Među uzrocima može biti i odgovor domaćina posredovan citokinom na osnovnu bolest.^[3]

Terapija

Terapijski pristup bolesnicima sa srčanom kaheksijom podrazumeva:^[4]

primenu lekove koji podstiču apetit,
fizičko vežbanje,
anabolička sredstva (insulin, anabolički steroidi),
primenu nutritivnih dodataka.

Nedavno je široko primećeno da grelin, novi peptid koji oslobađa hormon rasta, ima potencijal u lečenju teškog zatajenja srca i srčane kaheksije. Međutim, biće neophodna dalja istraživanja kako bi se identifikovali tačni putevi koji su uključeni i kako bi se pronašle najbolje terapijske strategije korišćenja grelina u borbi protiv procesa zatajenja srca.^[1]

Posebno je važno modifikovati energetski unos i kvalitet oralne ishrane, i razmotriti indikaciju specifične komplementarne ili alternativne veštačke ishrane. Osim toga, povećava se uzročno-posledična veza korisne uloge umerenog fizičkog napora, kao i modulacija metaboličkih i inflamatornih oštećenja uočenih kod srčane kaheksije sa nekoliko lekova, što dovodi do povoljnog funkcionalnog i strukturalnog odgovora kod pacijenata sa zatajenjem srca.^[5]

Prognoza

Kako je srčana kaheksija je udružena sa lošim funkcionalnim statusom, čestim hospitalizacijama i smanjenim preživljavanjem, što rezultuje dubokim kliničkim implikacijama za pacijente u lošeg kliničkim ishoda i porasta ukupnih troškova lečenja.^[5]

Vidi još

Izvori

^ ^a ^b ^v ^g ^d Akashi, Yoshihiro J.; Springer, Jochen; Anker, Stefan D. (2005). „Cachexia in chronic heart failure: Prognostic implications and novel therapeutic approaches”. Current Heart Failure Reports. 2 (4): 198—203. ISSN 1546-9530. doi:10.1007/bf02696650.
^ Anker, Stefan D; Ponikowski, Piotr; Varney, Susan; Chua, Tuan Peng; Clark, Andrew L; Webb-Peploe, Katharine M; Harrington, Derek; Kox, Wolfgang J; Poole-Wilson, Philip A (1997). „Wasting as independent risk factor for mortality in chronic heart failure”. The Lancet. 349 (9058): 1050—1053. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(96)07015-8.
^ Pureza, Vincent; Florea, Viorel G. (2013). „Mechanisms for cachexia in heart failure”. Current Heart Failure Reports. 10 (4): 307—314. ISSN 1546-9549. PMID 23925442. doi:10.1007/s11897-013-0153-9.
^ Freeman LM, Roubenoff R (1994). „'The nutrition implications of cardiac cachexia'”. Nutr Rev. 52: 340—347. .
^ ^a ^b Miján, Alberto; Martín, Elvira; de Mateo, Beatriz (2006). „Cardiac cachexia”. Nutricion Hospitalaria. 21 Suppl 3: 84—93. ISSN 0212-1611. PMID 16768035.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[:0-1] v ^g ^d Akashi, Yoshihiro J.; Springer, Jochen; Anker, Stefan D. (2005). „Cachexia in chronic heart failure: Prognostic implications and novel therapeutic approaches”. Current Heart Failure Reports. 2 (4): 198—203. ISSN 1546-9530. doi:10.1007/bf02696650.

[2] Anker, Stefan D; Ponikowski, Piotr; Varney, Susan; Chua, Tuan Peng; Clark, Andrew L; Webb-Peploe, Katharine M; Harrington, Derek; Kox, Wolfgang J; Poole-Wilson, Philip A (1997). „Wasting as independent risk factor for mortality in chronic heart failure”. The Lancet. 349 (9058): 1050—1053. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(96)07015-8.

[3] Pureza, Vincent; Florea, Viorel G. (2013). „Mechanisms for cachexia in heart failure”. Current Heart Failure Reports. 10 (4): 307—314. ISSN 1546-9549. PMID 23925442. doi:10.1007/s11897-013-0153-9.

[4] Freeman LM, Roubenoff R (1994). „'The nutrition implications of cardiac cachexia'”. Nutr Rev. 52: 340—347. .

[:1-5] Miján, Alberto; Martín, Elvira; de Mateo, Beatriz (2006). „Cardiac cachexia”. Nutricion Hospitalaria. 21 Suppl 3: 84—93. ISSN 0212-1611. PMID 16768035.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]