Википедија

Staklorezac

Staklorezac je zanatlija koji se bavi rezanjem i ugradnjom stakla. Staklorezački zanat spada u stare, ali i dalje aktuelne zanate. Ipak, staklorezaca je danas u Srbiji sve manje, a ovo zanimanje smatra se deficitarnim.[1]

Staglorezac u svojoj radionici

Staklo sa kojim radi može biti obično, liveno, specijalno ili kristalno. Rezano staklo koristi se u građevinarstvu, za zastakljivanje prozora, vrata, izloga, pregrada, krovova, krovnih svetlarnika. Staklorezac takođe montira staklo u okvire, uramljuje slike, goblene i druge ručne radove, ogledala i druge zidne ukrase, a može i izrađivati različite predmete od stakla.[2]

Staklorezački zanat može se izučiti u trogodišnjim srednjim školama, ali se osnovna znanja mogu steći i na različitim specijalističkim kursevima koji traju nekoliko meseci.[3] Staklorezački zanat je fizički težak i ni malo jednostavan i važi za „muški”, ali u njemu ima i žena majstora.[1][4]

Istorija

uredi

Poznato je da se staklo izrađivalo još u Starom Egiptu, oko 3.000. godine pre nove ere. Prozorsko staklo počelo se izrađivati tek od 14. veka, a centar staklarske industrije bila je Venecija.[5] Iz Italije se, početkom 17. veka sedište staklarske proizvodnje seli se u Prag i od tada pa do danas češko staklo smatra se najkvalitetnijim. Zahvaljujući kasnijim izumima počinje industrijska proizvodnja stakla i ono postaje jeftinije i dostupnije svim slojevima društva. Srbija je u prošlosti imala vrlo razvijenu staklarsku industriju a staklorezački zanat bio je među najcenjenijim. Danas je ovo deficitarno zanimanje, a više ne postoji ni jedna fabrika stakla.

Staklo se danas zamenjuje drugim materijalima, često plastikom, uprkos činjenici da je ono ekološki najprihvatljiviji materijal koji se može stopostotno reciklirati.[6] Zbog značaja stakla u istoriji čovečanstva Ujedinjene nacije su, posebnom rezolucijom Generalne skupštine, 2022. godinu proglasile godinom stakla.[7]

Karakteristike zanata

uredi

Staklo je veoma osetljiv i lako lomljiv materijal. Zato staklorezac pri radu mora biti pažljiv i oprezan, kako ne bi povredio sebe ili druge, ili napravio materijalnu štetu. Prilikom rezanja stakla, zastakljivanja, pakovanja i prenošenja stakla mora poštovati propisane mere zaštite na radu. Staklorezac bi trebalo da ima dobar vid, spretne ruke i prste i da bude tačan, precizan i uredan.

Staklorezac svoj posao može obavljati u građevinarstvu i u staklarskim radionicama. Tokom rada on bira, reže, postavlja i zamenjuje sve vrste stakala: ravno, šuplje i presovano staklo, prozorsko i sirovo staklo, oplemenjeno, katedralsko, mutno, armirano, sigurnosno i druge vrste stakla. Takođe može raditi i sa ambalažnim, rasvetnim, laboratorijskim, vatrostalnim i optičkim staklom.[8]

Zastakljivanje arhitektonskih elemenata

uredi

Danas staklorezac najviše posla ima u građevinskoj industriji. On zastakljuje sve vrste prozora, vrata, izloga, nadstrešnica, pregradnih zidova i drugih arhitektonskih elemenata. Kod novogradnji staklo se dostavlja fabrički izrezano i staklorezac ga samo postavlja na predviđeno mesto. U svim ostalim slučajevima staklorezac mora prvo izmeriti veličinu i oblik otvora, a zatim ručno izrezati ploču. Okvir u koji ugrađuje staklo prethodno mora očistiti i pripremiti za zastakljivanje. Pri rezanju se služi posebnim nožem za rezanje stakla - rezačem za staklo. Staklo reže tako što rezačem zareže željeni deo, a zatim pritiskom ruke na kraći kraj staklene ploče izazove pucanje stakla po tom rezu. Nakon što je postavio staklo u okvir, učvršćuje ga kitom, metalnim ili drvenim trakama, ekserčićima ili šrafovima.[8]

Staklorezački alat

uredi

Tokom rada staklorezac koristi različit pribor i alat:

Reference

uredi
  1. ^ a b Radulović, Konstantin. „Zašto u Srbiji propada staklorezački zanat”. Poslovi infostud. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  2. ^ „SAVREMENI ZANATI”. Vodič za osnovce. Nacionalna služba za zapošljavanje. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  3. ^ „KAKO DA SE PREKVALIFIKUJETE I POSTANETE STAKLOREZAC?”. Na vidiku. 26. 1. 2022. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  4. ^ Ikraš, I. (13. 12. 2003). „Mušterijama uramljujem i tanga gaćice”. Glas javnosti. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  5. ^ Nikić, Mirjana; Arsenović, Elizabeta (31. 5. 2020). „Paraćinski stakloduvač - tajne zanata”. RTS. Pristupljeno 3. 3. 2023. 
  6. ^ Jakovljev, Nadica (22. 11. 2022). „STAKLO, PLEMENITO A ZAPOSTAVLJENO”. GSIGMA. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  7. ^ „YEAR OF GLASS”. Ministarstvo kulture i informisanja RS. Arhivirano iz originala 20. 03. 2023. g. Pristupljeno 20. 3. 2023. 
  8. ^ a b v „Kurs i Obuka za Stakloresca”. Akademija Oxford. Pristupljeno 20. 3. 2023. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стаклорезац&oldid=27653270”