Википедија

Становник таме

„Stanovnik tame” (engl. The Haunter of the Dark) je pripovetka američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta, napisana u novembru 1935. i objavljivana u decembru 1936. u časopisu Weird Tales. Ovo je bilo Lavkraftovo poslednje napisano delo i pripada Ktulu mitovima. Epigraf priče je druga strofa Lavkraftove pesme „Nemezis” iz 1917. godine.

Stanovnik tame
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Haunter of the Dark
AutorH. F. Lavkraft
ZemljaSAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delahoror
Izdavanje
Datumdecembar 1936.

Priča je nastavak pripovetke „Gegavac sa zvezda” Roberta Bloha. Bloh je napisao treću priču u nizu, „Senka sa tornja”, 1950. godine.

Radnja

uredi

U Providensu, Robert Blejk, mladi pisac koji se zanima za okultizam, postaje fasciniran velikom napuštenom crkvom na Federalnom brdu koju vidi iz svog smeštaja na istočnoj strani grada. Njegovo istraživanje otkriva da crkva ima zlokobnu istoriju koja uključuje kult poznat kao Crkva zvezdane mudrosti i da se lokalni migranti plaše da je proganja iskonsko zlo.

Blejk ulazi u crkvu i penje se na kulu, gde otkriva skelet Edvina M. Lilibridža, reportera koji je nestao 1893. godine. On takođe otkriva drevni kameni artefakt poznat kao „Svetleći trapezoedar” koji može da prizove strašno biće iz dubina vremena i prostora. Trapezoedar leži u metalnoj kutiji sa poklopcem na šarkama; na kutiji su urezani dizajni koji predstavljaju živa, ali izrazito tuđinska stvorenja. Cela se nalazi na vrhu stuba koji je takođe izrezbaren tuđinskim dizajnom ili likovima. Blejkovo mešanje nenamerno priziva zlonamerno naslovno biće, i on beži iz crkve.

 
Ilustracija naslovnog bića

Biće može da izađe samo u tami, pa ga zato noću gradska svetla ograničavaju na kulu. Međutim, kada struja u gradu oslabi tokom grmljavine, meštani su uplašeni zvucima koji dopiru iz crkve i pozivaju svoje katoličke sveštenike da vode molitve protiv demona. Blejk, svestan šta je pustio, takođe se moli da se svetlo ne nestane. Međutim, dolazi do prekida i biće leti prema Blejkovim odajama. Nakon toga, on je pronađen mrtav, kako gleda kroz prozor u crkvu sa izrazom užasa na licu. Njegove poslednje reči odnose se na njegovo viđenje bića koje se približava: „Vidim ga − dolazi − pakleni vetar − titanski plavo − crna krila − Jog-Sotote, spasi me − goruće oko sa tri kapka...”

Likovi

uredi

Robert Blejk

uredi
 
Ilustracija Roberta Blejka

Robert Harison Blejk je izmišljeni pisac horora koji se prvi put pojavljuje, neimenovan, u priči „Gegavac sa zvezda” Roberta Bloha iz 1935. godine. U Lavkraftovom nastavku, Blejk umire dok istražuje kult Zvezdane mudrosti Inoha Bouena. Lavkraft je modelirao Blejka po Blohu, ali mu je dao i karakteristike koje dočaravaju Klarka Eštona Smita i samog Lavkrafta.

Lavkraft je u svojim pismima sa tadašnjim mladim piscem Robertom Blohom ukazivao da je lik Roberta Blejka bio namerno prikriven gest kojim je ubio jednog od svojih prijatelja dopisnika. Godine 1936. Bloh je objavio priču koja je nastavila ovu profesionalnu zabavu, u kojoj Blejk zapravo nije umro, već ga je opsednuo Niarlatotep, i ubija lika zasnovanog na Lavkraftu.[1][2][3]

Blejkova smrt je početna tačka za još jedan Blohov nastavak, „Senka sa tornja”. Blejkova fikcija se pominje u pričama „The Franklyn Paragraphs” Remzija Kembela i „The Freshman” Filipa Hosea Farmera.

Lavkraftova pripovetka navodi pet priča koje je napisao Robert Blejk: „Onaj što rije iz dubine”; „Šagaj”; „Stepenište u grobnici”; „U dolini Pnata” i „Žderač sa zvezda” koje su, kako je Robert M. Prajs istakao, prijateljske parodije priča koje je napisao Robert Bloh. Autor Lin Karter je napisao priče po ovih pet naslova, koje su pastiši Lavkrafta ili Klarka Eštona Smita. Šagaj se pominje u „Stanovniku tame” kao planeta udaljenija od Zemlje od Jugota; ovo može sugerisati da je Blejkovo pisanje priče sa tim naslovom predznak njegove mentalne veze sa 'Stanovnikom', za koga Blejk veruje da je avatar Niarlatotepa.

Brajan Lamli je pozajmio naslov Onaj što rije iz dubine za svoj prvi roman. Fric Lajber je takođe koristio ovaj naslov za priču koja je postala „Onaj što kupa tunele” i na kraju „Užas iz dubina”. Robert M. Prajs je takođe iskoristio pomenuti naslov za priču smeštenu u mitove Eibonove Klarka Eštona Smita.

Pesma Lija Blekmora „The Conjuration” inspirisana je naslovom „Žderač sa zvezda”. Blekmorova priča „Stepenište u grobnici” takođe je inspirisana imenom priče Roberta Blejka.

Ostali likovi

uredi
Edvin M. Lilibridž
Lilibridž je bio radoznali izveštač Providens Telegrama (prave novine) koji je prvi istražio Crkvu zvezdane mudrosti i nestao 1893. godine. Blejk pronalazi njegov skelet dok istražuje crkvu na Federalnom brdu i pronalazi notes na njegovom telu. Takođe pronalazi kriptogram koji uzima da bi ga dešifrovao i na kraju zaključuje da je napisan u Aklu. Ovaj kriptogram pruža istoriju trapezoedra kroz vekove; svojevrsni paralelni tekst „Istoriji Nekronomikona”. Kasnije, Lilibridžov neobično oštećen skelet nestaje iz crkve; nije pronađen ni kada policija ode da istraži izveštaje o kretanju u crkvenom tornju.
Inoh Bouen
U Lavkraftovom „Stanovniku tame”, Inoh Bouen je poznati okultista i arheolog koji je živeo u Providensu. Godine 1843. Bouen je stekao određenu dozu slave kada je pronašao grobnicu nepoznatog faraona Nefren-Kaa (referenca na priču „Hram crnog faraona” Roberta Bloha, objavljenu 1937). Godinu dana kasnije, Bouen je misteriozno prekinuo svoja arheološka iskopavanja i vratio se u Providens gde je osnovao Crkvu zvezdane mudrosti. Umire oko 1865. godine.
Takođe se pojavljuje u „Senci sa tornja”, nastavku priče koju je napisao Robert Bloh.
Embrouz Dekster
U „Stanovniku tame”, on se pominje samo kao „sujeverni doktor Dekster”, koji je bacio Svetleći trapezoedar u „najdublji kanal zaliva Naraganset” nakon smrti Roberta Blejka.
U „Senci sa tornja”, Blohovom nastavku, tama dna zaliva daje Niarlatotepu moć da zaposedne dr Dekstera (kome je dato prvo ime Embrouz). Zaposednuti dr Dekster zauzima poziciju u timu nuklearnih fizičara koji razvija napredno nuklearno oružje.
Nefren-Ka
U „Stanovniku tame”, za Nefren-Kaa je rečeno da je „oko njega [Svetlećeg trapezoedra] sagradio hram sa grobnicom bez prozora, što je učinilo da se njegovo ime ne nalazi ni na jednom spomeniku, niti se pominje u spisima“. Svetleći trapezoedar je ostao u ruševinama hrama sve dok ga nije ponovo otkrio Inoh Bouen 1843. godine.

Inspiracija

uredi

Lavkraft je napisao ovu priču kao odgovor na „Gegavca sa zvezda” Roberta Bloha, u kojoj Bloh ubija lika inspirisanog Lavkraftom. Lavkraft je uzvratio uslugu u ovoj priči, ubivši Roberta Harisona Blejka (inspirisanog Blohom).[4] Bloh je kasnije napisao treću priču, „Senka sa tornja”, da bi kreirao trilogiju.[5]

Nekoliko površinskih detalja zapleta preuzeto je direktno iz priče „Pauk” Hansa Hajnca Eversa.[6]

U Blejkovim završnim beleškama, on se poziva na „Roderika Ašera”, aluziju na „Pad kuće Ašera” Edgara Alana Poa, za koju je Lavkraft u „Natprirodnom hororu u književnosti” opisao da sadrži „abnormalno povezano trojstvo entiteta... brata, njegovu sestru bliznakinju i njihovu neverovatno drevnu kuću, gde svi dele jednu dušu i susreću se sa jednim zajedničkim raspadom u istom trenutku”. Enciklopedija H. F. Lavkrafta sugeriše da je ovo tumačenje ključ za razumevanje kraja „Stanovnika tame”: „Treba da verujemo da je entitet u crkvi – Stanovnik tame, opisan kao avatar Niarlatotepa – zaposednuo Blejkov um, ali da ga je, u trenutku kada je to uradio, udario grom, pri čemu je i Blejk umro.”[6]

Povezana dela

uredi
  • Pominje se da je Svetleći trapezoedar oformljen na mračnom Jugotu, koji se pominje u noveli Šaptač u tami.
  • U priči se navodi da su Svetleći trapezoedar poštovala krinoidna stvorenja sa Antarktika, nagoveštavajući vezu sa Drevnima iz novele U planinama ludila.
  • „Katakombe Nefren-Kaa” se pominju kao utočište gulova u pripoveci „Otpadnik”.
  • Gušteroliki ljudi Valuzije su takođe posedovali Svetleći trapezoedar u jednom trenutku, što se poziva na priče Roberta E. Hauarda.
  • Na događaje iz ove priče se aludira u romanima Iluminat! Trilogija, gde su prikazani kao da su se zaista dogodili, a da je Lavkraftova priča inspirisana njima.
  • Svetleći trapezoedar, zajedno sa nekoliko drugih aspekata „Stanovnika tame” i lavkraftovskog horora uopšte, su centralni u zapletu knjige Stanovnik praga Edvarda Lija.
  • Roman „Gospa od tame” Frica Lajbera prikazuje pisca horora, svesnog Lavkraftove priče, koji postaje fasciniran mestom vidljivim sa njegovog prozora u San Francisku i odlučuje da ga poseti.

Prijem

uredi

U raspravi o Lavkraftovom delu, Fric Lajber je opisao „Stanovnika tame” kao „jednu od njegovih boljih priča (i njegovu poslednju)”.[7] Istoričar horora R. S. Hadži uvrstio je „Stanovnika tame” na svoju listu najstrašnijih horor priča.[8]

Reference

uredi
  1. ^ Harms, Daniel. "Nyarlathotep" in The Encyclopedia Cthulhiana. (2nd изд.). Oakland, CA: Chaosium. 1998. pp. 218–222. ISBN 1-56882-119-0. 
  2. ^ Lovecraft, Howard P. "The Haunter of the Dark" (1936) in The Dunwich Horror and Others, S. T. Joshi (ed.), Sauk City, WI: Arkham House. 1984. ISBN 0-87054-037-8.
  3. ^ The H. P. Lovecraft archive
  4. ^ Carter, Lin. Lovecraft: A Look Behind the Cthulhu Mythos, New York, NY: Ballantine Books, 1972. pp. 116–7
  5. ^ Carter, Lin. Lovecraft: A Look Behind the Cthulhu Mythos, New York, NY: Ballantine Books, 1972. pp. 123.
  6. ^ a b Joshi, S. T.; Schultz, David E. (2004). An H.P. Lovecraft Encyclopedia. Hippocampus Press. str. 106. ISBN 978-0974878911. 
  7. ^ Fritz Leiber "The Cthulhu Mythos: Wondrous and Terrible", in Benjamin Syumskyj and S. T. Joshi, (eds.) Fritz Leiber and H. P. Lovecraft: Writers of the Dark. Wildside Press. 2003. ISBN 9780809500772.  (p.313).
  8. ^ R. S. Hadji, "The 13 Most Terrifying Horror Stories", Rod Serling's The Twilight Zone Magazine, July–August 1983, p. 63.

Literatura

uredi
  • Joshi, S. T.; Schultz, David E. (2004). An H.P. Lovecraft Encyclopedia. Hippocampus Press. str. 106. ISBN 978-0974878911. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Становник_таме&oldid=27678706”