Stres na radnom mestu

Stres na radnom mestu je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog okruženja koji može da oslabi imunitet, što vodi učestalim prehladama, a jednako tako može da utiče i na pojavu bolesti srca. Može se prepoznati po telesnim promenama, kao i po promenama u ponašanju.

Radna situacija povezana sa psihološkim stresom. (Ilustracija Henry Holiday i Lewis Carrolls : „The Hunting of the Snark)

Neki od zaposlenih se nose sa stresom na poslu bežeći od problema, dok se drugi suočavaju sa tim problemima. Da bi se rešili stresa na poslu, potrebno je prepoznati njegove simptome i tačne uzroke. Tada treba učiniti sve što je moguće da se smanji nivo stresa. U zavisnosti od toga šta izaziva stres, postoje različiti načini za borbu protiv njega ili njegovo smanjenje. Važno je na vreme otkriti stres na radnom mestu kako bi se na pravi način i pravovremeno on savladao, kako ne bi rezultovao težim posledicama.

Etiologija i faktori rizika

Prema nekim analitičarima, čak tri od svaka četiri Amerikanca definišu svoj posao kao stresan, dok drugi smatraju da profesionalni stres postaje „globalna pandemija“.

Uzrok ove vrste stresa mogu biti različit, i u sličnim situacijama više ili manje stresa mogu izazvati stedeći uslovi:

• previše prekovremenih sati rada,
• kratki rokovi izvršenja radnih zadataka,
• loše ponašanja šefa,
• napet odnos sa kolegama,
• loša radna atmosfera,
• stalni pritiska ili previše posla,
• nesigurnosti radnog mesta. Kod nekih će ove i slične situacije izazvati više ili manje stresa.

Simptomi i znaci

Stres na radnom mestu može se prepoznati po:

• povećanom znojenju,
• ubrzanim otkucajima srca,
• otežanom disanju,
• anksioznosti,
• povišenom krvnom pritisku,
• povišenom nivou šećera u krvi (učestalo mokrenje, žeđ, gubitak telesne težine),
• proširenim zenicama.

Osim toga, može se javiti:

• depresija,
• problem sa spavanjem,
• mučnina i povraćanja,
• glavobolja,
• probavna smetnje,
• slabe koncentracija praćena loše obavljenim poslom,
• problemi sa srcem.

Terapija

Kako je stres na poslu vrlo česta pojava, kod nekih je izraženiji, dok se kod nekih javlja u manjem intenzitetu. Važno je pre početka ili tokom terapije pronaći metodu koja će smanjiti stres na poslu kako bi se izbegli veći zdravstveni problemi.

Primena metode opuštanja (relaksacije)

Različite metode opuštanja, poput meditacije, tehnika disanja i joge, mogu pomoći u suočavanju sa stresom.

Takođe je važno konzumirati hranu bogatu vitaminima i mineralima, spavati osam sati dnevno i redovno vežbati ili šetati.

Lečenje stresa izazvanog zbog previše posla

Bolja organizacija vremena i podela zadataka prema važnosti može pomoći da se prvo urade najvažniji zadaci, koji se zatim neće ostaviti za kraj radnog dana i stvoriti dodatni stres i anksioznost.

Rešavanje problem sa kolegama ili šefom

Rešenje ovog problema je razgovor. Bilo da se radi o razgovoru sa šefom ili kolegom ili o razgovoru sa odeljenjem za ljudske resurse, komunikacija može rešiti mnoge probleme, a samim tim i stres na radnom mestu postaje manji.

Pomoć stručnjaka

Kada je situacija sa stresom ozbiljna, može pomoći i psihoterapija, tokom koje će psihoterapeut pokušati da pronađe najbolje načine da se nosi sa stresom.

Tako je stres na poslu vrlo česta pojava, kod nekih je izraženiji, dok se kod nekih javlja u manjim količinama. Važno je pronaći metodu koja će smanjiti stres na poslu kako bi se izbjegli veliki zdravstveni problemi.

Prognoza

Kada ništa ne pomaže u lečenju stresa na radnom mestu, ako je to moguće, potrebno je promeniti stresno okruženje.

Literatura

• Government of Canada, Canadian Centre for Occupational Health and Safety (2021-10-15). „Mental Health - Psychosocial Risk Factors in the Workplace : OSH Answers”. www.ccohs.ca. Pristupljeno 2021-10-15. 
• Barling, J., Kelloway, E. K., & Frone, M. R. (Eds.) (2005). Handbook of work stress. Thousand Oaks, CA: Sage.
• Butts, Marcus M.; Vandenberg, Robert J.; Dejoy, David M.; Schaffer, Bryan S.; Wilson, Mark G. (2009). „Individual reactions to high involvement work processes: Investigating the role of empowerment and perceived organizational support”. Journal of Occupational Health Psychology. 14 (2): 122—136. PMID 19331475. S2CID 6338160. doi:10.1037/a0014114. 
• Cooper, C. L. (1998). Theories of organizational stress. Oxford, UK: Oxford University Press.
• Cooper, C. L., Dewe, P. J. & O'Driscoll, M. P. (2001) Organizational stress: A review and critique of theory, research, and applications. Thousand Oaks, CA: Sage.
• Kossek, E. E.; Ozeki, C. (1998). „Work–family conflict, policies, and the job–life satisfaction relationship: A review and directions for organizational behavior–human resources research”. Journal of Applied Psychology. 83 (2): 139—149. doi:10.1037/0021-9010.83.2.139. 
• Minas, C. (2000). „Stress at Work: a Sociological Perspective”. The Canadian Review of Sociology and Anthropology. 37 (1): 119. CiteSeerX 10.1.1.1012.8244 . doi:10.1111/j.1755-618X.2000.tb00589.x. 
• Pilkington, A. and others. (2000). Sudbury: HSE Books. (Contract Research Report No. 322/2000) Baseline measurements for the evaluation of work-related stress campaign. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. oktobar 2021) by
• Saxby, C. (June 2008). Barriers to Communication. Evansville Business Journal. 1–2.
• Schonfeld, I.S., & Chang, C.-H. (2017). Occupational health psychology: Work, stress, and health. New York: Springer Publishing Company.
• Temple, Hollee Schwartz; Gillespie, Becky Beaupre (2. 2. 2009). „Taking Charge of Work and Life”. ABA Journal. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Zohar, Dov (1999). „When Things Go Wrong: The Effect of Daily Work Hassles on Effort, Exertion and Negative Mood”. Journal of Occupational and Organizational Psychology. 72 (3): 265—283. CiteSeerX 10.1.1.92.7984 . doi:10.1348/096317999166671. 

Spoljašnje veze

• Stres na radnom mestu: Uzroci, simptomi i kada se javiti stručnjaku