Sultanija Bezmijalem
Sultanija Bezmijalem (otur. بزم عالم سلطان; 1807-2. maj 1853) bila je deveta žena sultana Mahmuda II i Valide sultanija njihovom sinu, sultanu Abdulmedžidu I Osmanskog carstva. Njeno ime na persijskom jeziku znači "Ukras univerzuma".
Sultanija Bezmijalem | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1807. |
| Mesto rođenja | Gruzija |
| Datum smrti | 2. maj 1853. (45–46 god.) |
| Mesto smrti | Istanbul, Osmansko carstvo |
| Titula | Valide sultanija |
Rani život uredi
Sultanija Bezmijalem je rođena 1807. godine u Gruziji. Pripadala je bogatoj porodici Mačabeli.[1][2][3] Edukovana je od strane sultanije Esme, sestre sultana Mahmuda II i radila je u hamamu pre nego što je premeštena u carski harem.[4] Bila je prelepa i imala je neverovatno bele i lepe ruke.[5] Udala se za sultana Mahmuda 1822. godine i dobila je titulu "pete žene".[6] Rodila je svog jedinog sina princa Abdulmedžida 1823. godine, koji će kasnije postati sultan.[7]
Valide sultanija uredi
Bezmijalem je postala Valide sultanija nakon što je njen sin Abdulmedžid pristupio tronu 1839. godine. Imala je samo 31 godinu kada je postala valide i ostala je upamćena po svojoj jako beloj puti i crvenoj kosi. Veoma je uticala na odluke sultana i bila jako dobra političarka. Kao dokazi o njenom uticaju na sina, ostala su mnoga pisma koja mu je pisala. Imala je dominantnu poziciju u haremu.[8]
Bezmijalem je opisana kao duboko religiozna žena sa dobrom prirodom.
Zadužbine uredi
Kao i mnoge ostale uticajne otomanske žene, Bezmijalem je bila patron umetnosti i arhitekture. Godine 1845. je naredila da se sagradi drveni most, poznat pod imenom Čišr i Čedid (Novi most) i most Valide.[9] Iste godine je naredila da se sagradi bolnica, fontana i džamija u Jenibahčeu. Takođe je sagradila jednu bolnicu u Meki.[10] Gradila je i popravljala fontane širom Istanbula.[10]
1850. godine je sagradila školu, blizu mauzoleja njenog muža, sultana Mahmuda.
Smrt uredi
Sultanija Bezmijalem je umrla u palati Bešiktaš 2. maja 1853. godine od posledica epidemije tuberkuloze u Istanbulu i sahranjena je u mauzoleju njenog muža, sultana Mahmuda II u ulici Divanjolu, Istanbul.[11][12]
Reference uredi
- ^ Freely, John (July 1, 2001). Inside the Seraglio: Private Lives of the Sultans in Istanbul. Penguin. stp. 247.
- ^ Goodwin, Godfrey (2007). The Private World of Ottoman Women. stp. 157.
- ^ Alan, Palmer (2011). The Decline and Fall of the Ottoman Empire. Faber & Faber. ISBN 978-0-57-127908-1.
- ^ Tuna, Mahinur (2007). İlk Türk kadın ressam: Mihri Rasim (Müşfik) Açba : 1886 İstanbul-1954 New-York. As Yayın. str. 25, 29. ISBN 978-9-750-17250-2.
- ^ Sakaoğlu, Necdet (2007). Famous Ottoman Women. Avea. stp. 212.
- ^ Türklük araştırmaları dergisi, Issues 19-20. Fakülte. 2008. stp. 352.
- ^ Sakaoğlu 2008, str. 525
- ^ Davis, Fanny (1986). The Ottoman Lady: A Social History from 1718 to 1918. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-24811-5.
- ^ Sumner-Boyd (May 6, 2016). Strolling Through Istanbul. Routledge. stp. 461. ISBN 978-1-136-82135-6.
- ^ a b Sakaoğlu 2008, str. 532
- ^ Uluçay 2011, str. 180
- ^ Sakaoğlu 2008, str. 529–30