Википедија

Suhoj Su-15 (1949)

Suhoj Su-15/(1949) (rus. Сухой Су-15/(1949)) je lovac presretač napravljen u Sovjetskom Savezu neposredno posle Drugog svetskog rata (1949), i napravljen je samo jedan prototip, uništen u nesreći koja se desila u toku ispitivanja aviona.

Suhoj Su-15(1949)
Suhoj Su-15 (1949)
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnjeprototip
Statusprototip
Prvi korisnik SSSR - Sovjetsko vojno vazduhoplovstvo
Broj primeraka1
Dužina15,44
Razmah krila12,87
Visina3,94
Površina krila36,00
Prazan7.409
Normalna poletna10.437
Turbo-mlazni motor2 h РД-45Ф
Potisak TMM2 h 22,7 kN kN
Maks. brzina na Hopt1.045 km/h
Maks. brzina na H=01.032 km/h
Taktički radijus kretanja1.050 km
Dolet1.600 km
Plafon leta15.000 m
Brzina penjanja2.000 m/min
Ukoliko ste tražili supersonični lovac presretač, pogledajte članak Suhoj Su-15.

Projektovanje i razvoj uredi

U toku 1946. godine, CAGI institut je sproveo opsežna istraživanja na osnovu kojih je napravljena studija u kojoj je identifikovano nekoliko šema optimalnih aerodinamičkih formi aviona na mlazni pogon, jer se uvidelo da samo pukim povećanjem snage se ne može povećati brzina aviona. Ova studija je pokazala da je korisna primena strelastog krila kod lovaca sa tankim profilom, čime se smanjuje otpor aviona i povećava maksimalna brzina, što je poslužilo kao osnov svim OKB- Opitnim konstrukcionim biroima u projektovanju novih aviona. Na osnovu ove studije su projektovan je i avioni o kojima je reč u ovom članku.

Rad na avionu lovcu sa strelastim krilima je otpočet u OKB Suhoj već 1947. godine, tako da je već 11. marta 1947. usvojen državni plan razvoja eksperimentalnih aviona u koji je ušao i ovaj avion P. O. Suhoja[1], koji je trebalo da ima dva motora i kabinu pod pritiskom. Taktičko-tehnički zahtevi za ovaj avion su bili:

  • maksimalna brzina 1.050 km/h,
  • maksimalna brzina na 5.000 m visine oko 1.000 km/h,
  • vreme podizanja na visinu od 5.000 m iznosi 2,5 minuta,
  • vreme podizanja na visinu od 10.000 m iznosi 6,5 minuta,
  • dolet na nadmorskoj visini od 10.000 m pri brzini od 800 km/h je 1.600 km,
  • naoružanje: 3 topa kalibra 37 mm,
  • posada od 1 člana.
  • plafon leta 15.000 m.

Avion je trebalo da bude izrađen u dva primerka do jula meseca 1948. godine.

Tehnički opis uredi

Avion je bio klasične konstrukcije, trup je bio polu-monokok od čelika i duraluminijuma sa oblogom od glatkog aluminijumskog lima. Imao je tanka strelasta krila u odnosu na trup, trapezastog oblika, pozicionirana oko sredine visine trupa, za avion se moglo reći da je bio srednje krilac. Napadna ivica krila je imala nagib od 35°. Repni horizontalni stabilizatori su takođe bili strelastog oblika. U repu aviona je bio prostor za smeštaj kočionog padobrana. Avion je imao dva turbomlazna motora РД-45Ф, koji su se nalazila jedan u repu aviona, a drugi u trupu sa izduvom ispod trupa aviona, sa potiskom od 22,7 kN svaki. Stajni trap je uvlačeći, sistema tricikl sa prednjom (nosnom) nogom, koja se u toku leta uvlačila u trup aviona i dve osnovne noge ispod krila aviona sa po jednim točkom koje su se u toku leta uvlačile u krila aviona. Avion Su-15 je imao usisnik na kljunu aviona odakle se vazduh kanalima dovodio do oba motora (u trupu i repu motora). U ispupčenju iznad usisnika se nalazio radar, a odmah iza njega hermetički zatvorena kabina pilota pod pritiskom sa sistemo za provetravanje i održavanje konstantnog pritiska na svim visinama leta. Kao i svi prethodni mlazni avioni koji su izašli iz OKB Suhoj i ovaj avion je bio opremnjen sedištem sa sistemom za izbacivanje (katapult) u slučaju vanredne opasnosti. Avion je bio naoružan sa dva topa N-37, kalibra 37 mm, sa ukupno 110 granata. Topovi su se nalazili sa leve i desne strane trupa. Upravljanje vatrom se obavljala uz pomoć radara „Tori“, a kontrola pomoću fotokino kamere C-13. Zaštita se sastojala iz prednjeg oklopa debljine 18 mm, donjeg panela od 12 mm i neprobojnog stakla 100 mm. Avion je bio opremljen upravljačkim sistemom koji je bio kombinacija mehaničkog, hidrauličnog i pneumatskog. Sistem za gašenje požara je bio zasnovan na gašenju pomoću ugljen-dioksida. Avion je prvi put poleteo 11. januara 1949. godine, a probni pilot je bio G. M. Šijanov.[1], ispitivanje aviona je završeno 3. juna 1949. kada je avion izgubljen u nesreći. Do nesreće avion je završio skoro 90% fabričkog ispitivanja obavivši 42 leta i ukupno 20 sati i 15 minuta naleta, ne računajući fatalan zadnji let na sreću probni pilot S. N. Anohin[1] se spasao katapultiranjem kada se i pilotskoj kabini pojavio požar.[2][2][3]

Naoružanje uredi

Naoružanje aviona: Suhoj Su-15 (1949)
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Broj i oznaka topa 2 h N-37
Broj granata 110
Kalibar 37 mm
Mitraljez
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje uredi

Prototip aviona Su-15 je napravljen u Avio zavodu N°134 iz Moskve 1948. godine. Nesrećnim slučajem ovaj avion je uništen 3. juna 1949. tokom testiranja i time je završena njegova istorija.

Zemlje koje su koristile ovaj avion uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ a b „Sukhoi Su-15 (I) - fighter”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  3. ^ „Su-15, Sukhoj”. www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura uredi

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon,, Yefim & others (1996). OKB Sukhoi (na jeziku: (jezik: engleski)). Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant,, Christopher; (1995). Jane`s Combat Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Gordюkov, Nikolaй (1994). Pervыe reaktivnыe istrebiteli Suhogo (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Polygon. str. 26-35. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Bagratinov, Valeriй (2005). Krыlья Rossii (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Эksmo. str. 695-696. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W; Swanborough,, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сухој_Су-15_(1949)&oldid=27557546”