Википедија

Sudžin

Sudžin (崇神天皇, Sujin-tennō), poznat i kao Mimakiribikoinie no sumeramikoto (御間城入彦五十瓊殖天皇) ili Hacukuniširasu sumeramikoto (御肇國天皇) bio je deseti car Japana.[1][2][3]

Sudžin
Lični podaci
Datum rođenja147 BCE
Datum smrti29 BCE
Porodica
SupružnikEmpress Mimakihime
PotomstvoSuinin, Princess Kunikatahime, Princess Chichitsukuyamatohime, Prince Yamatohiko, Prince Toyokiirihiko, Toyosukiirihime no mikoto, Princess Nunakiirihime, Princess Toochiniirihime, Yasakairihime no mikoto, Q14759414
RoditeljiKaika
Ikagashikome no Mikoto
DinastijaImperial House of Japan

Sudžin spada u tz. mitološke careve i smatra se da je vladao u periodu od 97. p. n. e. – 30. p. n. e,[4][5] ali neki izvori pominju mogućnost da je ovaj car živeo u ranom 1. veku,[6] pa čak i u 3. ili 4. nove ere.[7]

Sudžinov grob nije poznat ali postoji kofun u mestu Tenri u Nari koji je vrsta tumulusa.[8][1] Zvanično je nazvan Jamanobe no miči no magari no oka no e no misasagi.[9]

Sudžin je odgovoran za osnivanje velikog svetilišta Ise i sela Saiku koji su direktno povezani sa obožavanjem Amaterasu. Takođe se smatra odgovornim za poštovanje Omononušija (boga koji se vezuje za planinu Miva). Od njega se prenose tri sveta blaga carske porodice (ogledalo, mač i dragulj) i smatra se prvim japanskim vladarem koji je uveo sistem plaćanja poreza.[10]

O vladaru uredi

Današnji istraživači sumnjaju u postojanost devet careva Japana ali se Sudžin, kao deseti, smatra prvim carem koji je možda zaista postojao u trećem ili četvrtom veku nove ere.[7]

Ipak Sudžin se i dalje ubraja u tz. mitološke vladare čije postojanje nije u potpunosti dokazano zbog čega se smatra teškim za dalje proučavanje.[11] Vladavina cara Kinmeija, kao 29. cara[12] je jedina vladavina čiji su datumi u potpunosti verodostojni.[13] Sudžin je posthumno ime. Ipak sugeriše se da je to ime izvedeno iz kineske forme i može se povezati sa budizmom koji je kasnije došao u Japan, što govori da je taj naziv dodeljen dosta kasnije, verovatno u vreme kada je Kodžiki napisan.[14] Sudeći po zapisima Kodžiki i Nihon šoki, Sudžin je drugi sin cara Kaike.[6][15] Sudžinova majka bila je Ikagašikome no Mikoto,[16] koja je bila maćeha njegovom ocu.[17]

Sudžin je navodno nasledio tron 97. godine p. n. e.[18] Tokom treće godine vladanja premestio je prestonicu za Šiki, osnovao palatu Midžu-gaki ili Mizugaki no Mija (瑞籬宮)[18] (danas u oblasti Kanaja (金屋), Sakurai u Nari.[19]).

U starim zapisima ostalo je zabeleženo da je postavio 137 guvernera za provincije nad kojima je vladao. [20]

Slavljenje boga sa planine Mimoro uredi

Za više informacija pogledajte: Planina Miva

Tokom pete godine Sudžinove vladavine kuga je pogodila stanovništvo i pola populacije je umrlo. Već sledeće godine seljaci napuštaju obradiva polja i počinju sa pobunama.[18][19] Car se zbog toga bio veoma zabrinut a jedne noći dok je spavao javi mu se u snu bog Omononuši sa vešću mu da će ponovo zavladati mir kad postavi čoveka po imena Otatanekoa da ga slavi. Sutradan je car odmah poslao glasnike na sve četiri strane sveta da bi tog čoveka konačno našli u selu Mino u mestu Kavaći (podnožije planine Miva). Nakon što je caru potvrdio da je božijeg porekla (bog Omononuši je bio njegov predak) Sudžin ga je odmah postavio za sveštenika na planini Mimoro (današnja Miva). Nakon toga sve bolesti prestadoše i nastade mir u zemlji.[21] Car je pripremio i odgovarajuća svetilišta za bogove Amaterasu i Okunijama. Za obožavanje Amaterasu izabrao je selo u Nari [18] gde je izgradio Hiromorogi (oltar) od čistog kamena.[19] Kao zaduženu za hram postavio je svoju ćerku, princezu Tojosuki-iri-bime. Drugog boga je prepustio drugoj ćerki Nunaki-iri-bime ali pošto je veoma smršala i kosa joj je otpala (pretpostavlja se zbog bolesti), nije mogla da ispuni svoje dužnosti.[18][19]

Car je naredio Ikaga Šikou (伊香色雄), pretku Mononobe klana[19] da načini osamdeset nebeskih pladnjeva, da ustroji poredak hramova nebeskih i zemaljskih bogova i službu u njima. Ikaga Šiko je bio svešteno lice šamanskih moći ali je u nekim zapisima se ukazuje da je bio bog. To je zato što drevni Japanci nisu strogo odvajali bogove od onih koji im služe, jer su se bogovi često ukazivali kroz njih.[21] On je zatim prineo crvene štitove i koplja bogu Sumisaki u istoimenom hramu (墨坂) na istoku, i osam crnih štitova i koplja bogu Osaki (大坂) na zapadu.[18]

Postavljanje četiri generala i pobune uredi

U desetoj godini vladavine Sudžin postavlja četiri generala dajući im ovlašćenje da utiču na druge koji se ne pokoravaju njegovoj vladavini.[18][19][22]

Kada je Ohiko (u nekim izvorima Obiko) poslat na sever prišla mu je jedna deva obučena u suknju i ispevala mu je šifrovanu pesmu. Kada je upitao šta pesma znači, odgovorila mu je da ne zna i istog trenutka je nestala. Kada se vratio na dvor i ispričao šta se desilo, car je pesmu shvatio kao upozorenje da Take Hanijasu (princ i sin cara Kogena) planira pobunu. Čim je car okupio svoje generale, na zapadu su se pojavile neprijateljske trupe spremne da napadnu.[21] Car je poslao Isaserija hiko no Mikotoa sa vojskom kako bi slomio napadače što oni i čine.[18][19]

Nakon toga, Hiko Kunifuku (u nekim izvorima Kunibuku) biva poslat u provinciju Jamaširo kako bi kaznio buntovničkog princa i nakon što su izmenili nekoliko odapetih strela, princ Take Hanijasu biva pogođen u grudi nakon čega ubrzo umire.[18][19]

Popis i poreski sistem uredi

U dvanaestoj godine svoje vladavine Sudžin je naredio popis svojih stanovnika. Nakon toga porez, donesen u formi obaveznog fizičkog rada nazvan je Juhazu no micugi (za muškarce) i tanasue no micugi(za žene). Danak je plaćan po principu za muškarce - ono što ulove lukom i strelom, tj. žene - ono što ispletu prstima.[21] Zahvaljujući tome nastalo je vreme mira i prosperiteta a car je dobio novu titulu Hacu kuni širasu sumeramikoto (御肇国天皇, "Car, Mimaki koji prvi vladaše zemljom").[21][18][19][23]

U 48 godini vladavine (50. p. n. e.), Sudžin poziva dvojicu svojih sinova i obaveštava ih da ih voli podjednako i da ne može da se odluči ko će ga naslediti. Zbog toga im traži da mu opišu poslednji san koji su imali kako bi mogao da protumači volju bogova tumačenjem njihovih snova. Stariji sin, Tojoki, sanjao je kako se penje na planinu Mimoro (Planina Miva), okrenut ka istoku, gde je po osam puta zabo koplje i mahao mačem ka nebu. Mlađi princ Ikume sanjao je kako se penje na planinu Mimoro, razapetih užadi na četiri strane, jureći vrapce koje su pojeli proso.[18][19] Po predanju mlađi je postao prestolonaslednik a stariji je izabran da upravlja istočnim delom zemlje. On će kasnije postati predak klanova Kamicuke i Šimocuke.[18][19]

Sveta carska blaga uredi

U 60. godini (38. p. n. e.), Sudžin govori ministrima da želi da vidi sveta blaga (ogledalo, mač i dragulj koje je po predanju doneo sa neba Takehinateru) kako bi ih smestio u hram Izuno. Čuvar ovih blaga bio je Izumo Furune ali pošto je on bio na putu za Cukuši provinciju njegov mlađi brat Izumo Irine preuzima odgovornost i šalje dva mlađa brata da donesu blaga pred cara. Kad se Furune vratio sa puta, bio je besan što se rastao od blaga pa je izazvao svog brata na duel ali je u prevari zamenio drveni mač za pravi.[18][19] Furne je tom prilikom ubio svog mlađeg brata a kada je dvor čuo za to, car je naredio istočnom i zapadnom generalu Takenunavavakeu i Kibicuhikou da pogube Izumo Furunea.

Veštačka jezera uredi

I u Kodžikiju, kao i u Nihon šokiju zapisano je da je Sudžin ohrabrivao izgradnju veštačkih jezera i kanala. U oktobru, u njegovoj 62. godini vladanja Josami jezero[18][19] (za koje se govori da je izgrađeno u blizini Ojosami hrama u Osaki, u regionu Ikeuči[24]) je stvoreno. Smatra se da je zaslužan i za jezero Sakaori (酒折池) (u mestu Karu, koje se nalazi u Kašihari, danas deo Nare[24])

Supruge i deca uredi

Carica: Mimaki-hime (御間城姫), ćerka Ohiko (大彦命)

  • Princ Ikumeirihikoisači (活目入彦五十狭茅尊) (kasnije car Suinin)
  • Princ Hikoisači (彦五十狭茅命)
  • Princeza Kunikata-hime (国方姫命)
  • Princeza Čičicukujamato-hime (千千衝倭姫命)
  • Princ Jamatohiko (倭彦命)
  • Princeza Ika-hime (伊賀比売命)

Tocuajumemaguvaši-hime (遠津年魚眼眼妙媛), ćerka Ki no Arakahatobe (荒河戸畔)

  • Princ Tojokirihiko (豊城入彦命), predak Keno klana (毛野君)
  • Princeza Tojosukiiri-hime (豊鍬入姫命) prva Saio

Ovari no Oama hime (尾張大海媛)

  • Princ Oiriki (大入杵命)
  • Princ Jasakairihiko (八坂入彦命)
  • Princeza Nunakiri-hime (渟名城入媛命)
  • Princeza Točiniri-hime (十市瓊入媛命)

Reference uredi

 
Grb Japana — stilizovani prikaz žute hrizanteme, simbol carske porodice
  1. ^ a b Imperial Household Agency (Kunaichō): 崇神天皇 (10); retrieved 2013-8-22.
  2. ^ Aston 1896
  3. ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 7–9 na sajtu Gugl knjige; Brown, Delmer M. (1979). Gukanshō, pp. 253; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki, pp. 93–95;
  4. ^ Aston 1896, Book V. str. 150, marginal date
  5. ^ Ponsonby-Fane, Richard. (1959). The Imperial House of Japan, pp. 31.
  6. ^ a b Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Sujin Tennō" in Japan Encyclopedia na sajtu Gugl knjige
  7. ^ a b Yoshida, Reiji. "Life in the Cloudy Imperial Fishbowl," Japan Times. March 27, 2007; retrieved 2013-8-22.
  8. ^ „Suijin's misasagi -- map” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 01. 2009. g. Pristupljeno 06. 04. 2017. 
  9. ^ Ponsonby-Fane. str. 418
  10. ^ Ponsonby-Fane. str. 32.
  11. ^ Kelly, Charles F. "Kofun Culture", Japanese Archaeology. April 27, 2009.
  12. ^ Titsingh, pp. 34–36; Brown, pp. 261–262; Varley. str. 123–124.
  13. ^ Hoye, Timothy. (1999). Japanese Politics: Fixed and Floating Worlds. str. 78
  14. ^ Brinkley, Frank. (1915). A History of the Japanese People from the Earliest Times to the end of the Meiji Era na sajtu Gugl knjige
  15. ^ Aston 1896. str. 150
  16. ^ Ujiya 1988. str. 121 伊香色謎命(いかがしこめのみこと "Ikagashikome no Mikoto"); ali Aston 1896 transkribuje kao "Ika-šiko-me"
  17. ^ Ikagašikome je postala supruga uz cara Kaike 152. godine p. n. e. (Aston 1896. str. 149
  18. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Aston 1896. str. 150–164
  19. ^ a b v g d đ e ž z i j k l Ujiya 1988. str. 121
  20. ^ Enbutsu, Sumiko. (1990). Chichibu: Japan's hidden treasure, pp. 13.
  21. ^ a b v g d Kođiki. Beograd: Rad. 2008. str. 154—156. ISBN 978-86-09-00997-6. 
  22. ^ Chamberlain 1919 tr., Kojiki, Sect. LXVI. str. 220
  23. ^ Chamberlain 1919 tr., Kojiki, Sect. LXVII. str. 224
  24. ^ a b Takeda 1977. str. 94–99

Literatura uredi

(Sekundarni izvori)

Spoljašnje veze uredi

 
Sudžin na Vikimedijinoj ostavi.
Vladarske titule
Japanski carevi
98. p. n. e. – 30. p. n. e.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Суџин&oldid=27674127”