Сјај и беда куртизана
Sjaj i beda kurtizana (franc. Splendeurs et misères des courtisanes) roman je koji je napisao francuski pisac Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac) između 1838. i 1847. godine. Roman pripada Balzakovoj Ljudskoj komediji; prvom delu Studija naravi; tematski Prizorima iz pariskog života.[1]
| Sjaj i beda kurtizana | |
|---|---|
 Votren nalazi Ester Gopsek | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Splendeurs et misères des courtisanes |
| Autor | Onore de Balzak |
| Zemlja | Francuska |
| Jezik | francuski |
| Tip medija | roman |
| Serija(l) | Studija naravi |
| Prevod | |
| Prevodilac | Marko Vidojković |
| Datum izdavanja | 1838. do 1847, Francuska |
Balzakov život od 1838. do 1847. godine uredi
Balzak postaje 1838. godine rob izdavača. Ustupio je pravo na 15 godina izdavanja svojih napisanih dela i onih koje tek treba da napiše. Pošto je dobio pozajmicu od pedeset hiljada franaka, on sad treba da piše za račun izdavača, jer je ovom pozajmicom založio i dela koja tek ima da napiše. Tokom cele godine je napisao drugi deo Muzeja starina i početak Sjaja i bede kurtizana. Ni idućih godina nije bio ništa plodniji. Zato se ovo delo završilo tek 1847. godine. Ovaj roman je pisao zajedno sa delovima trilogije Izgubljene iluzije.[2]
| „ | Napisao sam četiri sveske za mesec dana, a to je strašno… Video sam kako mi kosa opada i sedi. Ali David Sešar je gotov, i ostalo mi je da napišem samo četvrti deo Estere, oko četrdeset listova.[3] | ” |
O delu uredi
Lisjen de Ribampre i Votren su napravili pakt kako da Lisjen stigne do uspeha u Parizu, ako je saglasan da prati uputstva oca Karlosa Herere (Votrena). Estera i Lisjen četiri godine vode tajni ljubavni život, gde Estera izlazi samo noću u šetnju. Zbog finansijskih prevara barona de Nisenžana, Lisjen i sveštenik Karlos Herera dospevaju do zatvora. Estera izvršava samoubistvo u vreme kad nasleđuje ogroman novac. Lisjen u zatvoru izvršava samoubistvo. Votren igra bitnu ulogu u spašavanju dama iz visokog društva. Na kraju postaje član policije.[4]
| „ | Esterin i Lisjenov nadgrobni spomenik, podignut po Lisjenovoj poruci, spada u najlepše spomenike na groblju Per-Lašez, a zemljište ispod njega pripada Žaku Kolenu.[5] | ” |
Likovi uredi
- Lisjen Šardon de Ribampre, pesnik i novinar
- Estera Gopsek (nadimak Torpija kao kurtizana), Lisjenova velika ljubav
- Votren, poznat i kao: Živi leš, španski sveštenik Karlos Herera i Žak Kolen
- Azija (Esterina sužavka) ili Žaklina Kolen (tetka Žaka Kolena)
- Baron de Nisenžan
- Klotilda, ružna kćer Granlijea
- Bibi - Lipen, policijski službenik
Galerija likova uredi
-
Sveštenik Karlos Herera -
Esterina služavka Azija -
Baron de Nisenžan -
Scena iz romana Sjaj i beda kurtizana -
Scena iz zatvora -
Lisjen Šardon de Ribampre (ilustracija iz romana Izgubljene iluzije)
Lisjen de Ribampre uredi
Lisjen de Ribampre spada u duboko izučene i veoma složene ličnosti Ljudske komedije. Neodoljivo lep, pesničke duše, obdaren lepotom duha, ali slab i malodušan, u njemu se stalno sukobljavaju plemenite težnje i poročne sklonosti. Njegovo osećanje morala ne može da odoli iskušenjima čulnih uživanja. Njegova je savest budna, nije uspavana, ali je kolebljiva, neodlučna, nemoćna i on nema snage da se tome odupre. Njegovi povremeni napori idealizma slabe, on gubi polet stvaralačke energije.[6]
Reference uredi
- ^ Balzak : život i rad / Dušan Z. Milačić. - Beograd : Srpska književna zadruga, 1949 (Beograd : Kultura). - 322 str. - (Srpska književna zadruga ; kolo 45, knj. 309)
- ^ Balzak : život i rad / Dušan Z. Milačić. - Beograd : Srpska književna zadruga, 1949 (Beograd : Kultura). - Str: 98-140
- ^ Balzak : život i rad / Dušan Z. Milačić. - Beograd : Srpska književna zadruga, 1949 (Beograd : Kultura). - Str: 124
- ^ Sjaj i beda kurtizana. 1, 2 / Onore de Balzak ; [preveo s francuskog Marko Vidojković]. - Novi Sad : Progres, 1965. - 402 str, 343 str. - (Izabrana dela / Onore de Balzak) (Biblioteka Svetski pisci ; kolo 1, 2)
- ^ Sjaj i beda kurtizana. 2 / Onore de Balzak ; [preveo s francuskog Marko Vidojković]. - Novi Sad : Progres, 1965. - Str:335. - (Izabrana dela / Onore de Balzak) (Biblioteka Svetski pisci ; kolo 1, 2)
- ^ Balzak : život i rad / Dušan Z. Milačić. - Beograd : Srpska književna zadruga, 1949 (Beograd : Kultura). - Str: 126-127
Literatura uredi
- Regard, M.. (1961). [Review of Illusions perdues; Splendeurs et Misères des Courtisanes]. Revue D'histoire Littéraire De La France, 61(4), 611–614.
- Lecuyer, M.. (1960). [Review of Splendeurs et Misères des Courtisanes]. Modern Language Notes, 75(2), 169–171.
- Prendergast, C.. (1973). Melodrama and Totality in "Splendeurs et misères des courtisanes". NOVEL: A Forum on Fiction, 6(2), 152–162.
- Berthier, P.. (2002). [Review of Poetica del romanzo. Prefazioni e altri scritti teorici]. Revue D'histoire Littéraire De La France, 102(6), 1039–1040.
- Vachon, S.. (1993). [Review of Balzacian Montage, Configuring "La Comédie humaine"]. Revue D'histoire Littéraire De La France, 93(5), 746–747.
- Henry, A.. (1986). [Review of Proustian Optics of Clothes]. Revue D'histoire Littéraire De La France, 86(4), 785–785.
- Lund, H. P.. (2006). [Review of I byen med Balzac. Tre essays om Balzac]. Revue D'histoire Littéraire De La France, 106(2), 452–453.
- Milner, M.. (1979). [Review of La Comédie humaine, t. V, Etudes de mœurs: Scènes de la vie de province, Scènes de la vie parisienne; Etudes de moeurs: Scènes de la vie parisienne]. Revue D'histoire Littéraire De La France, 79(4), 681–683.
- Gilroy, J. P.. (2005). [Review of Balzac: la littérature réfléchie, discours et autoreprésentations]. The French Review, 78(6), 1243–1244.
- Braybrook, J.. (2009). [Review of La Postérité de la Renaissance]. The Modern Language Review, 104(1), 137–139.
- Sotirios Paraschas. (2012). [Review of Balzac and Violence: Representing History, Space, Sexuality and Death in ‘La Comédie humaine’]. The Modern Language Review, 107(4), 1257–1258.
- Vernière, P.. (1948). Balzac et la genèse de "Vautrin". Revue D'histoire Littéraire De La France, 48(1), 53–68.
- Kan, C.-P.. (2010). LES PACTES ENTRE LA NOBLESSE ET LES BAS-FONDS DANS QUELQUES ROMANS DE BALZAC. Revue D'histoire Littéraire De La France, 110(2), 295–312.