Teleklid
Teleklid (grč. Τηλεκλείδης, 5. vek p. n. e.) bio je atinski komediograf koji je stvarao u okviru stare atičke komedije. [1] Odneo je tri pobede na Velikim Dionisijama, od kojih prvu oko 445. p. n. e., te pet pobeda na Lenejama, od kojih prvu oko 440. p. n. e.[2] Iz toga se zaključuje da njegovo stvaralaštvo pada otprilike u isto vreme kada i Kratesovo i Kratinovo, a da se možda delimično poklapa i sa stvaralaštvom Aristofana, koji je bio mlađi od Teleklida.
Teleklidu se pripisuje osam komedija, [3] među kojima je ovih šest naslova:
- Amfiktionci (Ἀμφικτύονες)
- Istinoljupci (Ἀψευδεῖς)
- Eumenide (Εὐμενίδες)
- Hesiodi (Ἡσίοδοι)
- Pritani (Πρυτάνεις)
- Žestoki momci (Στερῤῥοί)
Sačuvani su znatni fragmenti, od kojih su naročito zanimljivi oni u kojima pesnik napada Perikla. Neke of tih napade parafrazira i Plutarh u Periklovom životu: "A Teleklid veli da Perikle sedi čas u gradu, gde mu se glava puši od teških poslova, a čas mu iz glave prostrane kao odaja sa jedanaest ležišta izbija silna grmljavina". [4] S druge strane, u Nikijinom životu Plurarh citira ove reči kojima Teleklid hvali Nikiju: "taj je čovek moj drug, mudrim ga smatram"[5] August Meineke spekulisao je da je ovaj drugi citat napisan ubrzo nakon nakon što je Tukidid ostrakizmom prognan iz Atine i nakon što je Perikle učvrstio svoju moć 444. p. n. e. [6]
U Periklovom životu Plutarh piše i ovo: "Među ovima se, kažu, našao i Efijalt, koji je slomio političku moć Areopaga i građanima, kako kaže Platon, 'natočio čašu pune i nepomešane slobode'. Od toga se narod, da govorim s komediografima, 'toliko razulario da već nikako nije mogao da bude pokoran, nego je Eubeju grizao i navaljivao na ostrva'".< ref >Plutarh, Uporedni životopisi, Perikle, 7.</ ref > Theodor Bergk [7] smatrao je da ovaj citat, koji se odnosi na pokoravanje Eubeje koje je izvršio Perikle 445. p. n. e., treba pripisati Teleklidu, a isto tako i jedan fragment kod Herodijana u vezi s Eginom, koji se verovatno odnosi na proterivanje Eginjana 431. p. n. e. [8]
Reference uredi
- ^ Suda, s.v. Τηλεκλείδης.[mrtva veza]
- ^ Inscriptiones Graecae, II2. 2325. 54. 119.
- ^ The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Teleclides.
- ^ Plutarh, Uporedni životopisi, "Perikle", 3 (prevod: Miloš N. Đurić u: Atinski državnici, 1950).
- ^ Plutarh, "Nikija", 4.
- ^ Augustus Meineke, Fragmenta Comicorum Graecorum, Vol. I, str. 87–90, Vol. II. str. 361–379, Editio Minor, str. 130–138.
- ^ Theodor Bergk, Commentationes de reliquiis comoediae Atticae antiquae, 1838, str. 327–331.
- ^ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Telecleides. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. maj 2008)