Telefonistkinja

Telefonistkinja (ili telefonista) je bila osoba koja je uspostavljala telefonski razgovor između dve osobe.

Telefonistkinje u Glavnom telefonu, Beograd 1933

U doba dok nije bilo automatskih telefonskih centrala, tj. dok telefonski saobraćaj nije potpuno automatizovan, telefonistkinje su bile nezamenjive za obavljanje telefonskih razgovora. Telefonistkinje su praktično postojale krajem devetnaestog veka kao i gotovo ceo dvadeseti vek.

Osoba koja nije imala sopstveni telefonski aparat je morala unapred, dopisom, zakazati razgovor u pošti određenog dana i u određeno vreme.

Telefonistkinja bi uspostavila vezu sa drugom telefonistkinjom i obe bi preko razglasa prozivale osobe koje treba da obave razgovor („Petrović, razgovor sa Somborom, kabina 5...“). Ušavši u kabinu, često se dešavalo da veza nije uspostavljena ili je prekinuta pa bi telefonistkinja ponovo uspostavljala vezu.

U slučaju da jedna od dve osobe u razgovoru ima telefon kod kuće, onda bi u vezi učestvovala samo jedna telefonistkinja na strani osobe koja nema telefon i koja razgovara iz kabine. Tako je izgledao poluautomatski telefonski saobraćaj.

Šezdesetih godina u Srbiji je automatizovan telefonski saobraćaj, ali su ostale mnoge telefonistkinje u kućnim centralama. Devedesetih godina dvadesetog veka i to se ugasilo kao aktivnost.

Danas telefonistkinje postoje samo još u službama koje se bave davanjem informacija ali je i njihov posao maksimalno automatizovan.

Telefonistkinje u Srbiji su 1905. godine napisale pismo skupštini tražeći da se prava školovanih žena pri zapošljavanju izjednače sa pravima muškaraca.