Википедија

Teli Savalas

Aristotelis „Teli“ Savalas (engl. Aristotelis "Telly" Savalas, grč. Αριστοτέλης "Τέλι" Σαβάλας; Garden Siti, Njujork, SAD, 21. januar 1922. — Juniverzal Siti, Kalifornija, SAD, 22. januar 1994) je bio američki glumac i pevač grčkog porekla.[1] Poznat je po ulogama Tia Kodžaka (engl. Theo Kojak) u TV seriji „Kodžak“ i Feta Gomeza (engl. Feto Gomez) u filmu „Ptičar iz Alkatraza“, za koju je bio nominovan za nagradu „Oskar“.[2][3] Isto tako, pojavljuje se kao večiti Bondov protivnik Šef SPEKTRE Ernst Stavro Blofeld u filmu U službi Njenog veličanstva.

Teli Savalas
Savalas kao Kodžak 1973. godine
Lični podaci
Puno imeAristotelis Savalas
Datum rođenja(1922-01-21)21. januar 1922.
Mesto rođenjaGarden Siti, Njujork,  SAD
Datum smrti22. januar 1994.(1994-01-22) (72 god.)
Mesto smrtiJuniverzal Siti, Kalifornija,  SAD
Porodica
SupružnikKetrin Nikolejdiz (1948 — 1957)
1 dete (Kristina)
Merilin Gardner (1960 — 1974)
2 deteta (Penelopi i Kendis)
Džuli Havland (1984 — 1994)
2 deteta (Kristijan i Arijana)
Rad
Bitna ulogaTio Kodžak (Kodžak)
Feto Gomez (Ptičar iz Alkatraza)
www.tellysavalas.com
Veza do IMDb-a

Savalasovi ostali filmovi su: Birdman of Alcatraz (1962), The Greatest Story Ever Told (1965), Battle of the Bulge (1965), Dvanaest žigosanih (1967), Ratnici (1970), Horror Express (1972), Lisa and the Devil (1974) i Escape to Athena (1979). Za Birdman of Alcatraz, nominovan je za Oskara za najboljeg sporednog glumca i Zlatni globus za najboljeg sporednog glumca.

Kao pevač, Savalas je objavio obradu pesme grupe Bread "If", koja je postala singl broj jedan u Velikoj Britaniji 1975. godine.[4]

Mladost

uredi

Aristotelis Savalas (grč. Αριστοτελης Σαβαλας)[5] rođen je u Garden Sitiju, u Njujorku, 21. januara 1922. godine, kao drugo od petoro dece u porodici grčkih roditelja Kristine (rođene Kapsalis), umetnice koja je bila rodom iz Sparte, i Nika Savalasa, vlasnika restorana. Njegovi baka i deda po ocu su došli iz Ierakasa. Savalas je u početku govorio samo grčki kada je ušao u osnovnu školu, ali je kasnije naučio engleski. Pohađao je školu u ​​Linu, u Masačusetsu. Tamo je pobedio u pravopisu 1934; zbog propusta, nagradu je dobio tek 1991. godine, kada su mu je dodelili direktor škole i dnevne novine Boston Herald.[6]

Savalas je završio srednju školu u Njujorku 1940. godine.[7] i radio je kao spasilac na plaži nakon završetka srednje škole. Jednom prilikom, međutim, nije uspeo da spase jednog oca od davljenja; dok je pokušavao reanimaciju, dvoje dece tog čoveka stajalo je u blizini i plakalo. Ovo je toliko uticalo na Savalasa da je proveo ostatak svog života promovišući bezbednost u vodi, a kasnije je naterao svih šestoro svoje dece da pohađaju časove plivanja.[8]

Od 1941. do 1943. Savalas je služio vojsku SAD-a, u bataljonu za sanitetski trening u Virdžiniji. Godine 1943. otpušten je iz vojske u činu kaplara nakon što je teško povređen u saobraćajnoj nesreći. Savalas je proveo više od godinu dana oporavljajući se u bolnici sa slomljenom karlicom, uganućem skočnog zgloba i potresom mozga.[9] Zatim je pohađao Institut oružanih snaga, gde je studirao radio i televizijsku produkciju.[10]

Karijera

uredi

Posle rata, radio je za Stejt department SAD kao voditelj serije Vaš glas Amerike, a zatim u ABC vestima.[11][12]

Pre nego što je njegova glumačka karijera krenula, Savalas je režirao u Izveštaju za Njujork (WABC-TV) u jesen 1959. godine. Savalas glumu nije smatrao karijerom sve dok nije zamenio prijatelja glumca koji je trebalo da ima evropski akcenat. Dobio je ulogu u epizodi And Bring Home a Baby, epizodi Armstrong Circle Theatre-a u januaru 1958. Pojavio se u još dva epizode ​​serije iz 1959. i 1960. godine, u jednoj glumi zajedno sa mladim Sidnijem Polakom.[13]

Savalas je debitovao u filmu Mad Dog Coll (1961), igrajući policajca.[14] U jednoj od svojih najpriznatijih uloga, u filmu Birdman of Alcatraz (1962), bio je nominovan za Oskara i Zlatni globus za najboljeg sporednog glumca. Savalas je takođe gostovao u brojnim TV serijama.

Nastavio je sa sporednim ulogama u filmovima kao što su The Man from the Diners' Club, Love Is a Ball i Johnny Cool (svi 1963).[14][15] Već u kasnoj fazi muške ćelavosti, obrijao je glavu da bi igrao Pontija Pilata u filmu "Najveća priča ikada ispričana" (1965) i zadržao je obrijanu glavu do kraja života.[16] Savalasova prva glavna uloga na filmu bila je u britanskoj krimi komediji Crooks and Coronets (1969).

Kodžak

uredi

Savalas je prvi put igrao poručnika Teofila „Tea“ Kodžaka u TV filmu Ubistva Markusa–Nelsona (CBS, 1973), koji je zasnovan na stvarnom slučaju ubistva.[17]

Kodžak je bio ćelavi njujorški detektiv sa naklonošću prema lizalicama i čiji je slogan bio Who loves ya, baby? (Ko te voli, dušo?) Savalas je takođe mnogo pušio na ekranu – cigarete, cigarilose i cigare – tokom epizoda prve sezone. Kodžak se emitovao na CBS-u pet sezona od 24. oktobra 1973. do 18. marta 1978. sa 118 proizvedenih epizoda.[14]

Dejvid Šipman je kasnije napisao: „Kodžak je bio simpatičan prema izopštenicima i nemilosrdan prema društvenim grabežljivcima. Emisija je održala visok kvalitet do kraja i obavezno se gledala u Britaniji svake subote uveče tokom osam godina. Za sve, Kodžak znači Savalas i obrnuto, ali za samog Savalasa, serija je bila samo interval, iako dug, u istaknutoj karijeri.“[18] Ova uloga je Savalasu donela Emi i dva Zlatna globusa za najboljeg glumca u dramskoj seriji.

Dobio je zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih 1983. Godine 1999. TV Guide ga je rangirao na 18. mesto na svojoj listi 50 najvećih TV zvezda svih vremena.[19]

Lični život

uredi

Savalas se ženio tri puta i ima šestoro dece. Savalas je diplomirao psihologiju i bio je poker igrač svetske klase koji je završio 21. na Svetskom takmičenju 1992. Bio je i motociklistički trkač i spasilac. Njegovi drugi hobiji i interesovanja uključivali su golf, plivanje, čitanje romantičnih knjiga, gledanje fudbala, putovanja, sakupljanje luksuznih automobila, kockanje i trke konja.

Krajem 1989. Savalasu je dijagnostikovan rak tranzicione ćelije bešike.[20] Umro je 22. januara 1994. od komplikacija raka prostate i mokraćne bešike u hotelu Šeraton-Universal u Universal Sitiju, u Kaliforniji, u 72. godini.[20][21][22]

Reference

uredi
  1. ^ „Telly Savalas”. timenote.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-18. 
  2. ^ „Aristotelis (Tsavalas) Savalas (1922-1994) | WikiTree FREE Family Tree”. www.wikitree.com. Pristupljeno 2022-01-18. 
  3. ^ „Telly Savalas”. geni_family_tree (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-18. 
  4. ^ Garrett, Jamie (9. 3. 2015). „What the What? Telly Savalas Had a #1 Hit Song on This Date in 1975”. K1017FM.com. Pristupljeno 15. 4. 2019. 
  5. ^ Richardson, Lisa (23. 1. 1994). „From the Archives: 'Kojak' Star Telly Savalas Dies at 70”. Los Angeles Times. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  6. ^ „Savalas To Receive Award In '34”. Deseret News. 18. 7. 1991. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  7. ^ Hyland, Wende; Haynes, Roberta (1975). How to make it in Hollywood. Nelson-Hall. str. 135. ISBN 9780882292397. 
  8. ^ Pilato, Herbie J. (2016). Dashing, Daring, and Debonair: TV's Top Male Icons from the 50s, 60s, and 70s. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. str. 205. ISBN 978-1-63076-052-6. 
  9. ^ „Savalas, Telly A, Cpl”. www.army.togetherweserved.com. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  10. ^ "Biography", Telly Savalas official website Arhivirano septembar 28, 2020 na sajtu Wayback Machine
  11. ^ Greeks Around the World. Apopsē Cultural Centre. 1999. str. 178. ISBN 9789608513938. 
  12. ^ „Face Of The Day: Telly Savalas; Still suckers for a seventies cop”. The Herald. 18. 7. 2001. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  13. ^ Wolters, Larry (30. 10. 1960). „Circle Theater Looks, Decides Not to Leap”. Chicago Daily Tribune. str. nwE. 
  14. ^ a b v „Telly Savalas”. TVGuide.com. TV Guide. Pristupljeno 16. 9. 2020. 
  15. ^ Scheuer, Philip K. (23. 10. 1962). „Eiko Taki, Laurel Goodwin New Finds: They Have It or They Don't; Pre-Sell Buildups Too Costly”. Los Angeles Times. str. C9. 
  16. ^ Petersen, Clarence (18. 6. 1973). „Telly Savalas turns joke into stardom”. Chicago Tribune. str. b16. 
  17. ^ Van Gelder, Lawrence (4. 8. 1996). „Thomas J. Cavanagh Jr., 82, Who Inspired 'Kojak,' Dies”. The New York Times. Pristupljeno 2024-03-29. 
  18. ^ Shipman, David (25. 1. 1994). „Obituary: Telly Savalas” . The Independent. Arhivirano iz originala 26. 5. 2022. g. Pristupljeno 1. 3. 2018. 
  19. ^ TV Guide Guide to TV. Barnes and Noble. 2004. str. 596. ISBN 0-7607-5634-1. 
  20. ^ a b „Telly Savalas”. Autopsy: The Last Hours of... (television). Sezona 13. Epizoda 4. 14. 5. 2022. 
  21. ^ Henkel, John (decembar 1994). „Prostate Cancer: New Tests Create Treatment Dilemmas”. FDA Consumer. BNET. Arhivirano iz originala 8. 7. 2012. g. Pristupljeno 16. 6. 2009. 
  22. ^ „Sheraton Universal Hotel”. seeing-stars.com. Arhivirano iz originala 8. 12. 2010. g. Pristupljeno 5. 9. 2022. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Teli Savalas na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тели_Савалас&oldid=28903805”