Teodora Paleolog Sinadina
Teodora Paleolog, udato Sinadin, bila je vizantijska plemkinja, bratanica cara Mihaila VIII Paleologa[1] i sestra bugarske carice Smilcine Paleologine. Teodora Paleologina Sinadina je oko 1295 – 1300. godine, osnovala u Carigradu manastir posvećen Presvetoj Bogorodici. Sama Teodora je autorka manastirskog statuta (tipika), koji je bogato ukrašen minijaturnim portretima ljudi iz njene porodice.
Poreklo
urediTeodora je bila ćerka sevastokratora Konstantina i Irine Komnine Laskarine Vranine.[2] Teodorin otac bio je polubrat cara Mihaila VIII Paleologa.[3] Posle prerane smrti roditelja, o Teodori, koja je još uvek bila neudata, brinuo se njen stric Mihailo.[4] Odlučio je da svoju bratanicu uda za člana uticajne carigradske porodice Sinadin, izabravši joj za muža velikog stratopaedarha Jovana Komnina Anđela Duku Sinadina.[5]
Teodora i Jovan Duka imaju troje dece:
Malo pre kraja života Jovan Sinadin se zamonašio i uzeo ime Joakim.[7] Nešto posle njegove smrti, između 1310. i 1328. godine[8], Teodora se povukla u Carigradski manastir Presvete Bogorodice Sigurne Nade (Βεβαιας Ελπιδος), u kome se zamonašila pod imenom Teodula. Zajedno sa njom zamonašila se i njena ćerka Efrosina.[9] Tačan datum smrti Teodore Paleologine Sinadine nije poznat, ali se pretpostavlja da se upokojila u manastiru koji je ona osnovala.
Manastir
urediIz sadržaja manastirskog statuta koji je napisala Teodora Sinadina, može se pretpostaviti da se njen manastir nalazio u okrugu Heptaskalon, u jugoistočnom delu grada.[10] Između 1327. i 1342. godine[11] Teodora je izradila i statute (tipike) manastira u kojima su smešteni minijaturni portreti njene porodice. Povelja Teodore Sinadine odlično je očuvana i čuva se u Bodleanskoj biblioteci.
Godine 1392. manastir Teodore Sinadine obnovio je još jedan od njegovih ktitora - Ksenija Filantropina, što ga je spasilo od potpune propasti. Posle Ksenijine smrti, manastir je prešao pod pokroviteljstvo njene ćerke Evgenije Kantakuzine Filantropine, u vezi sa čijom smrću 1402. godine se poslednji put pominje.[12]
Reference
uredi- ^ Thomas & Hero 2000, s. 1512.
- ^ Guilland 1967, s. 505; Polemis 1968, s. 161 (no. 149); s.179 (no. 193).
- ^ Polemis 1968, s. 161, (no. 149).
- ^ Polemis 1968, s. 161, (no. 149).
- ^ Thomas & Hero 2000, s. 1512.
- ^ Polemis 1968, s. 181, (no. 198).
- ^ Polemis 1968, s. 179 – 180, (no. 193).
- ^ Guilland 1967, s. 505.
- ^ Thomas & Hero 2000, s. 1512.
- ^ Thomas & Hero 2000, s. 1512 – 1513.
- ^ ODB, s. 275, Bebaias Elpidos Nunnery (Alice-Mary Talbot & Anthony Cutler).
- ^ Thomas & Hero 2000, s. 1512.
Literatura
uredi- Polemis, Demetrios I (1968), The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography (na jeziku: engleski), London: The Athlone Press
- Guilland, Rodolphe (1967), Recherches sur les Institutions Byzantines, Tome I (na jeziku: francuski), Berlin: Akademie-Verlag
- Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
- Thomas, J; Hero, A.C., ur. (2000), „Typikon of Theodora Synadene for the Convent of the Mother of God Bebaia Elpis in Constantinople (trans. Alice-Mary Talbot)”, Byzantine Monastic Foundation Documents: A Complete Translation of the Surviving Founder's Typika and Testaments (na jeziku: engleski), Volume I, Washington D.C.: Dumbarton Oaks Research Library and Collection, str. 1512 — 1578, ISBN 0-88402-232-3, Arhivirano iz originala 2009-02-16. g.