Teorija koristi
Teorija koristi (Teorija koristi i zadovoljstva) predstavlja jedan od pristupa istraživanja učinka medija koji pokazuje da publiku privlače one vrste medija koje ispunjavaju njihove socijalne i psihološke potrebe. Ova teorija pripada istraživačkoj školi koja je poznata kao „pristup koristi i zadovoljstva”, čije poreklo leži u traganju za objašnjenjem pažnje koja se poklanja određenim medijskim sadržajima.[1]
Ova teorija se razlikuje od tradicionalnih istraživanja efekata medija svojim traganjem pre za objašnjenjem šta ljudi rade s medijima, nego za tim kako medijske poruke utiču na njih. Ona naglašava pojam aktivne publike, čiji članovi koriste medije da bi zadovoljili svoje potrebe.
Mediji i zadovoljavanje publike[2] uredi
Ljudi pristupaju masovnim medijima, sa svojim potrebama, i usmeravaju se u posmatranju, slušanju ili čitanju kompleksom očekivanja ili zadovoljstva kojim teže; ove potrebe delom nastaju u ličnosti, delom u društvenim okolnostima. Zato je opravdano da se, u svakom ispitavanju uticaja masovnih medija, vodi računa o potrebama publike i zadovoljstvima koja joj mediji pružaju.[3]
Zadovoljstva koja se načešće pominju u brojnim, različitim studijama o upotrebi masovnih medija uključuju: dobijanje informacija i vesti o široj ili neposrednoj sredini koja okružuje čoveka; olakšanje teskobe, usamljenosti, napetosti, ličnih nevolja ili obezbeđenje puteva eskapizma, obično u pravcu sveta fantazije, često putem mehanizma identifikacije s junakom i junakonjom; davanje podrške, sigurnost i povećanje samopoštovanja; potpomaganje društvene interakcije, time što nude teme za razgovor i drugo.
Uopšteno govoreći, najveći deo medijskog sadržaja može biti svrstan u zabavu i to je glavni razlog zašto su mediji toliko popularni. I producenti i publika teže zabavi. Zabavu je teško definisati, ali izgleda da je glavna ideja razbibriga ili zaokupljenost nekom pričom ili spektaklom. S tim u vezi je i distraktivna funkcija medija masovnog komuniciranja, koja omogućava individui da 'predahne', da bi mogla nastaviti da se izlaže informisanju, interpretacijama i preskripcijama, koje su joj toliko neophodne u savremenom svetu.
Istraživanja uredi
Prva istraživanja ove vrste datiraju iz ranih 1940-ih godina i bila su fokusirana na uzroke popularnosti različitih radio programa, naročito sapunica i kvizova, kao i na svakodnevno čitanje novina. Na osnovu razgovora sa čitaocima novina, otkrilo se da su one više nego izvor korisnih informacija. Naime, pokazalo se da su novine važne za pružanje čitaocima osećaja sigurnosti, zajedničkih tema za razgovore i strukture rutinskoj svakodnevnici.[4]
Elhu Kac je 1959. godine prvi opisao pristup koristi i zadovoljstva, u svom odgovoru na stav Bernarda Berelsona. Berelson je, naime, tvrdio da izgleda da je oblast istraživanja komunikacija mrtva. Kac je odgovorio da je oblast koja zaista umire proučavanje masovnih komunikacija sa stanovišta njihove funkcije ubeđivanja. Umesto toga, on je predložio da se oblast komunikacijskih studija usredsredi na odgovor na pitanje šta ljudi rade s medijima.
Zahtevi publike se, stoga, smatraju glavnim intervenišućim faktorom, u proučavanju efekata medija; „istraživači medija treba da proučavaju ljudske potrebe, kako bi otkrili koliko mediji doprinose ili ne njihovom stvaranju i zadovoljenju”.[5]
Muzika i zadovoljstvo[4] uredi
U istraživanjima i teoriji masovnih komunikaciji, relativno malo pažnje je bilo posvećeno muzici kao masovnom medijumu. To predstavlja veliki nedostatak i problem, jer muzika ima posebno veliki broj učinaka, naročito u pogledu raspoloženja ili uzbuđenja.
Tako Merijem, čuveni etnomuzikolog, tvrdi da „pored muzike, verovatno nema druge ljudske aktivnosti koja je toliko sveprisutna, zadire, oblikuje i često kontroliše veliki deo ljudskog ponašanja“ (Belcher 2010).
O značaju i prisutnosti muzike u životu ljudi govori i sledeći podatak. Američka asocijacija diskografske industrije RIAA (engl. Recording Industry Association of America) ustanovila je, 2000. godine, da muzika, kao univerzalni oblik komunikacije u svetu, dodiruje svakog čoveka na planeti, što donosi zaradu od 40 milijardi dolara godišnje. Šta sve muzika pruža? Odgovor glasi: uživanje dobijeno slušanjem muzike; osećaj topline i drugarstva zato što su ljudi deo grupe koja stvara muziku; fizičku energiju koja se, u ljudima, oslobađa, jednako izvođenjem, kao u slušanjem muzike, i koja često inspiriše ljude da se pokrenu i igraju. Svi ovi uvidi, stečeni u proučavanju muzike kao oblika komunikacije, potvrđuju osnovne postavke teorije koristi i zadovoljstva, pre svega, one da neki medij ili medijski sadržaj privlači našu pažnju, zato što zadovoljava određene važne potrebe u životu.
Reference uredi
- ^ „Teorija koristi i nagrade”. prezi.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 5. 2018.
- ^ Joseph T. Klapper, Joseph (1957). What We Know About the Effects of Mass Communication: The Brink of Hope. Ardent Media.
- ^ „MekKvejl 1976”. Arhivirano iz originala 20. 5. 2018. g. Pristupljeno 19. 5. 2018.
- ^ a b Šarović, Aleksandar. „Teorija koristi i zadovoljstva(Originalni naučni rad)”. Originalni naučni rad: 14.
- ^ Katz, Elihu; Wedell, George (1977). Broadcasting in the Third World. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. Pristupljeno 26. 5. 2018.
Literatura uredi
- Katz, Elihu; Wedell, George (1977). Broadcasting in the Third World. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. Pristupljeno 26. 5. 2018.