Terapija alkoholizma tokom trudnoće

Terapija alkoholizma tokom trudnoće jedna je od najdelotvornijih intervencija iz korpusa prevencije – kod žena zavisnih od alkohola. Idealno bi bilo kada bi ova intervencija obezbediti apstinenciju pre nego što se žena odluče za trudnoću, ali kada to nije realizovano, sa lečenjem treba početi od prvih dana trudnoće.^[1]

Opšta razmatranja o alkoholizmu u trudnoći

Promenjenim socio-kulturološkim uslovima, izmenila se i pozicija žene u savremenom društvu. To je između ostalog, rezultovalo činjenicom da sve veći broj žena zloupotrebljava alkohol, i postaje vremenom zavisan od alkohola.

Za razliku od muškaraca alkoholizam kod žene predstavlja poseban socijalno-medicinski problem, s obzirom na njenu biološku ulogu i ulogu koju ima u porodici. Pa se može zaključiti da pijenje alkohola ne utiče štetno samo na organizam žene već je opasno i po njeno potomstvo i porodicu.

Kliničkim ispitivanjem je utvrđeno da je organizam žene osetljiviji na toksično dejstvo alkohola nego organizam muškarca, a studije su pokazale veći stepen oštećenja kod žena koje piju alkohol u odnosu na muškarce, kao i to da alkoholizam kod njih mnogo brže napreduje i praćen je ozbiljnijim oštećenjima funkcija organa.^[2]

Poseban problem kod žena predstavlja pijenje alkohola u trudnoći. Žene koje piju više od tri alkoholna pića nedeljno imaju znatno povećan rizik od spontanog abortusa tokom prvog trimestra, a konzumiranje alkohola u trudnoći može biti uzrok anomalija kod novorođenčadi, mentalne retardacije i neurorazvojnog poremećaja.^[3] U tom sm islu skrining trudnica na alkohol u razvijenim društvima, postaje od sve većeg značaja, jer čak i nizak nivo izloženosti alkoholu u trudnoći može negativno da utiče na razvoj ploda.^[4]

S obzirom na to da ne postoji bezbedan nivo pijenja alkohola tokom trudnoće, ženama se preporučuje uzdržavanje (apstinencija) od alkohola pre začeća, tokom trudnoće i u periodu dojenja.

Terapijski pristup

Zbog kratkog trajanja trudnoće i važnosti ovog perioda za plod, preporuka je da se terapijski pristup alkoholizmu trudnica zavisnih od alkohola bazira pre svega na psihosocijalnim intervencijama

Zbog kratkog trajanja trudnoće i važnosti ovog perioda za plod, preporuka je da se terapijski pristup alkoholizmu trudnica zavisnih od alkohola bazira pre svega na psihosocijalnim intervencijama.^[5] Klasični lekovi za održavanje apstinencije (disulfiram, nalterkson i akamprosat) nisu dovoljno sigurni za upotrebu u periodu trudnoće kod žena zavisnih od alkohola.^[6]

Pacijentkinje koji su fizički zavisne od alkohola treba uvek savetovati da izbegavaju nagli prestanak konzumiranja alkohola kako bi se prevenirao razvoj apstinencijalnog sindroma. Preporuka je da se tretman apstinencijalnog sindroma kod trudnice sprovodi u bolničkim uslovima i pod lekarskim nadzorom, koji uključuje i saradnju sa akušerom^[7]

Kako većina protokola za tretman apstinencijalnog sindroma trudnica preporučuje benzodijazepine, s obzirom na to da su ovi lekovi potencijalno teratogeni, treba ih izbegavati ukoliko je to moguće (kod npr blažeg apstinencijalnog sindrom).^[8]

Procedure koje treba primeniti u terapiji

Alkoholizam kod trudnica zahteva društvenu podršku

Nakon prijema trudnice na hospitalni tretman zbog apstinencijalnog sindroma, Vodič dobre kliničke prakse za lečenje alkoholizma Ministarstva zdravlja Srbije predlaže sledeća procedure:^[7]

Utvrditi obrazac pijenja

Pre svega učestalost i količinu unetog alkohola.

Utvrditi količinu popijenog alkohola

Pre svega u poslednja 24 časa pribaviti informaciju o manifestacijama prethodnih apstinencijalnih sindroma.

Obezbediti monitoring

Kompletnu laboratoriju i EKG, kao i dodatna ispitivanja po potrebi.

Utvrditi alkoholemiju

Nnivo alkohola u krvi - kako bi se procenio period do razvoja kompletnog apstinencijalnog sindroma, ali i siguran termin za početak medikamentozne terapije.

Obezbediti nefarmakološke intervencije

Ove intervencije imaju za cilj:

održavanja hidratacije
održavanja vremensko-prostorne orijentacije
održavanje nutricionog statusa (ishrana)
održavanje telesne temperature i obezbediti fizički komfor
smanjiti spoljašnje stimuluse
podsticati trudnicu na san i odmor

Psihofarmakološka intervencija

Benzodijazepini su terapija izbora u apstinencijalnom sindromu, a preparat izbora je dijazepam. Dijazepam se može dozirati po šemi 10 mg četiri puta dnevno ili u skladu sa intenzitetom apstinencijalnog sindroma – 10 mg na svaka dva sata, a maksimalno do 150 mg za 24 časa.^[9]^[10]. Pored dijazepama, lek izbora je i hlordijazepoksid (25–50 mg četiri puta dnevno).^[11] Po stabilizaciji stanja neophodno je smanjivati dozu dijazepama, pa je u većini slučajeva moguće ukinuti benzodijazepin nakon pet do deset dana.

Smanjiti dozu leka

Ako pacijentkinja pokazuje znake prekomerne sedacije (što se može utvrditi praćenjem vitalnih znakova) dozu leka treba odmah smanjiti.

Monitoring za specifične znakove i simptome

Poželjan je monitoring za specifične znakove i simptome pojedinih entiteta povezanih sa pijenjem alkohola:

težina apstinencijalnog sindroma (temperatura, krvni pritisak, puls)
delirijum tremens (orijentacija)
Vernikeova encefalopatija (nistagmus)
alkoholne psihoze (halucinacije, sumanute ideje)
iritabilnost (tremor, pojačani refleksi)
povećana aktivnost autonomnog nervnog sistema (tahikardija, znojenje)
praćenje stanje fetusa (ultrazvuk, srčani tonovi fetusa)

Obezbediti podršku okoline i pozitivnu socijalnu podršku.
Nakon otpusta sa lečenja

Pacijentkinji omogućiti dalje medicinsko praćenje, psihoterapiju, kao i adekvatnu prenatalnu zaštitu.

Vidi još

Izvori

^ Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje alkoholizma. Beograd: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. 2013. str. 35—36. ISBN 978-86-83607-83-9.
^ Mancinelli, R.; Binetti, R.; Ceccanti, M. (2007). „Woman, alcohol and environment: Emerging risks for health”. Neurosci Biobehav R. 31: 246—53. .
^ Windham GC, Von Behren J, Fenster L, Schaefer C, Swan SH. Moderate maternal alcohol consumption and the risk of spontaneous abortion. Epidemiology 1997; 8: 509 14.
^ Sokol, R. J.; Martier, S. S.; Ager, J. W. (1989). „The T-ACE questions: Practical prenatal detection of risk-drinking”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 160: 863—. 71
^ .Stade BC, Bailey C, Dzendoletas D, Sgro M. Psychological and/or educational interventions for reducing prenatal alcohol consumption in pregnant women and women planning pregnancy (Protocol). Cochrane Database Syst Rev 2003, Issue 2. Art. No.: CD004228. Cochrane Database of Systematic Reviews. doi:10.1002/14651858. hdl:2262/73151. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
^ .Smith EJ, Terplan M, Lui S. Pharmacologic Interventions for Pregnant Women Enrolled in Alcohol Treatment (Protocol). Cochrane Database Syst Rev 2008, Issue 4. Art. No.: CD007361. Cochrane Database of Systematic Reviews. doi:10.1002/14651858. hdl:2262/73151. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
^ ^a ^b Mitchell JL(Consensus Panel Chair). Pregnant, Substance-Using Women Treatment Improvement Protocol (TIP). U.S. Department Of Health And Human Services - Publication No. (SMA) 95-3056, Rockville, 1995.
^ Jessup, M.; Green, J. R. (1987). „Treatment of the pregnant alcohol-dependent woman”. J Psychoactive Drugs. 19 (2): 193—203. .
^ Miller NS (1995). „Pharmacotherapy in alcoholism”. J Addict Dis. 14: 23—46.
^ Litten, R. Z.; Allen, J. P. (1991). „Pharmacotherapies for alcoholism: Promising agents and clinical issues”. Alcohol Clin Exp Res. 15: 620—633.
^ Mayo-Smith, Michael F. (2004-07-12). „Management of Alcohol Withdrawal Delirium< An Evidence-Based Practice Guideline<”. Archives of Internal Medicine. 164 (13): 1405. ISSN 0003-9926. doi:10.1001/archinte.164.13.1405.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje alkoholizma. Beograd: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. 2013. str. 35—36. ISBN 978-86-83607-83-9.

[2] Mancinelli, R.; Binetti, R.; Ceccanti, M. (2007). „Woman, alcohol and environment: Emerging risks for health”. Neurosci Biobehav R. 31: 246—53. .

[3] Windham GC, Von Behren J, Fenster L, Schaefer C, Swan SH. Moderate maternal alcohol consumption and the risk of spontaneous abortion. Epidemiology 1997; 8: 509 14.

[4] Sokol, R. J.; Martier, S. S.; Ager, J. W. (1989). „The T-ACE questions: Practical prenatal detection of risk-drinking”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 160: 863—. 71

[5] .Stade BC, Bailey C, Dzendoletas D, Sgro M. Psychological and/or educational interventions for reducing prenatal alcohol consumption in pregnant women and women planning pregnancy (Protocol). Cochrane Database Syst Rev 2003, Issue 2. Art. No.: CD004228. Cochrane Database of Systematic Reviews. doi:10.1002/14651858. hdl:2262/73151. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

[6] .Smith EJ, Terplan M, Lui S. Pharmacologic Interventions for Pregnant Women Enrolled in Alcohol Treatment (Protocol). Cochrane Database Syst Rev 2008, Issue 4. Art. No.: CD007361. Cochrane Database of Systematic Reviews. doi:10.1002/14651858. hdl:2262/73151. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).

[Mitchell.1995.-7] Mitchell JL(Consensus Panel Chair). Pregnant, Substance-Using Women Treatment Improvement Protocol (TIP). U.S. Department Of Health And Human Services - Publication No. (SMA) 95-3056, Rockville, 1995.

[8] Jessup, M.; Green, J. R. (1987). „Treatment of the pregnant alcohol-dependent woman”. J Psychoactive Drugs. 19 (2): 193—203. .

[9] Miller NS (1995). „Pharmacotherapy in alcoholism”. J Addict Dis. 14: 23—46.

[10] Litten, R. Z.; Allen, J. P. (1991). „Pharmacotherapies for alcoholism: Promising agents and clinical issues”. Alcohol Clin Exp Res. 15: 620—633.

[11] Mayo-Smith, Michael F. (2004-07-12). „Management of Alcohol Withdrawal Delirium< An Evidence-Based Practice Guideline<”. Archives of Internal Medicine. 164 (13): 1405. ISSN 0003-9926. doi:10.1001/archinte.164.13.1405.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]