Teretni ugovori

Teretni ugovori su oni kod kojih jedna strana daje naknadu za korist koju od druge strane dobija (npr. ugovor o kupoprodaji, ugovor o zakupu, ugovor o zajmu s kamatom, ugovor o delu).

U najvećem broju slučajeva svi dvostrano obavezni ugovori su istovremeno i teretni. Međutim, ugovori koji su nekada shvatani kao realni a danas konsensualni mogu biti dvostranoobavezni a dobročini (npr. ugovor o posluzi – nije predviđen u ZOO a u Skici Mihaila Konstantinovića je definisan kao ugovor o posudi. Ali ako je u jednom pravnom sistemu prihvaćena koncepcija o realnim ugovorima oni su uvek jednostrano obavezni a mogu biti teretni.

Značaj

1. Za teretne ugovore uglavnom važi pravilo konsensualnosti pri zaključenju ugovora.
2. Kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja.
3. Mogućnost raskida i poništaja teretnog ugovora je manja nego kad je u pitanju dobročin ugovor.
4. Tužba actio Pauliana se drugačije upotrebljava u zavisnosti da li je ugovor teretan ili dobročin.
5. Jedan od uslova za sticanje od nevlasnika je i da je posao na osnovu kojeg se stvar stekla teretan.
6. Teretni ugovori se tumače u smislu koji obezbeđuje pravičan odnos uzajamnih davanja.
7. U privrednom pravu postoji pretpostavka teretnosti: samo se teretni poslovi smatraju privrednim poslovima.
8. U finansijskom pravu su različite poreske stope u zavisnosti od toga da li je ugovor teretan ili dobročin.

Literatura

• Jakov Radičić: Obligaciono pravo, Beograd 2004
• Slobodan Perović: Obligaciono pravo, Beograd 1982