Terminsko tržište
Terminsko ili buduće tržište (eng. futures market) je vrsta finansijskog tržišta, gde se ekonomska lica, tržišnim ugovorom, obavezuju na isporuku određene količine neke robe u budućnosti.
Vezano za pojam terminskog tržišta, potrebno je spomenuti pojam "budući ili terminski ugovor" (eng. futures). Svaki budući ugovor je definisan sledećim parametrima:
- Količina robe koja mora da se isporuči
- Datum isporuke ili obračuna robe
- Cena po kojoj će roba biti isporučena
Obično se količina robe koja treba da se isporuči fiksira na nivou cele berze tako da su cena i datum isporuke parametri koji definišu različite ugovore i po kojima se oni zovu, npr. „Bakar Maj 2006".
U momentu obračunavanja budućeg ugovora, stranka koja je dužna da isporuči robu mora da je dostavi kupcu po standardnim uslovima isporuke. Ova vrsta obračuna se zove fizički obračun, za razliku od novčanog obračuna gde stranke isporučuju jednu drugoj razliku od ugovorene cene i cene na tržištu u momentu isporuke.
Primer uredi
Kao primer, recimo da se jedna stranka obavezuje na isporuku robe po ceni od 1000 dinara. Ukoliko je cena robe u momentu isporuke 1600 dinara, stranka kojoj roba mora da se isporuči će imati profit od 600 dinara pošto može da kupi robu po ceni od 1000 dinara (po ugovoru) i da je momentalno proda na tržištu po 1600 dinara. Ukoliko cena robe u momentu isporuke bude 600 dinara, onda će stranka koja isporučuje robu imati profit od 400 dinara pošto može da zahteva da druga stranka prihvati isporuku po ceni od 1000 dinara i da sebi nadoknadi robu na tržištu po ceni od 600 dinara, uzimajući razliku od 400 dinara kao profit.
Upotreba Ugovora uredi
Budući ugovori se mogu koristiti u razne svrhe:
- Povećanje rizika i dobiti u odnosu na uložena sredstva (špekulacija)
- Smanjenje rizika za stranke koje imaju robu ili će je imati u budućnosti - npr. seljak koji je zabrinut da li će sledeće godine biti suša može da kupi budućnosti za isporuku žetve sledeće godine i tako sebi osigura cenu.
Glavna osobina budućih ugovora je da oni ne stvaraju novi rizik u sistemu već se preko njih vrši transfer rizika od stranaka koje žele da ga smanje na stranke koje žele da povećaju rizik (da vrše špekulaciju).
Pored terminskog tržišta za fizičku robu i materijale (žito, čelik, zlato itd.) postoje i terminska tržišta za ekonomske indekse i indikatore kao što su nivo kamata ili cena skupa akcija na berzi (npr. Dau Džons indeks). Kod ovakvih terminskih tržišta ne postoji fizički obračun već samo novčani.
Terminska tržišta mogu da budu u dva stanja:
- Kontango - kada se cene isporuka za buduće termine povećavaju što su termini dalje u budućnosti. Kontango dovodi do dodatnog nagomilavanja robe pošto se učesnicima isplati da kupe robu, da odmah prodaju budući ugovor po većoj ceni i da uzmu profit držeći robu na zalihama do isporuke.
- Unazađenje (eng. backwardation) - koje indicira trenutnu nestašicu robe na tržištu.