Tehnecijum 99m sumporni koloid
Tehnecijum 99m sumporni koloid je jedno od sredstava koje se koristi u nuklearnoj medicini za skeniranje jetre i slezine i intravenozno za snimanje koštane srži.[1]
Karakteristike
urediKarakteristike | Opis |
---|---|
Energija fotona |
|
Fizički poluživot |
|
Biološki poluživot |
|
Normalna raspodela |
|
Izlučivanje |
|
Ciljni organi |
|
Farmakokinetika |
|
Ostale karakteristike |
|
Primer | Primer |
Primena
urediKritični organ za primenu Tc-99m je jetra i slezina sa apsorbovanom dozom zračenja od 0,34 rada (cGy)/mCi.[3] Test jetre i slezine može ukazati na funkcionalne abnormalnosti jetre i slezine na osnovu količine i lokacije radioaktivnog tragača koji fagocitiraju fagocitne ćelije svakog organa. Skeniranje jetre/slezine se češće koristilo pre široko rasprostranjenog usvajanja kompjuterizovane tomografije, ultrazvuka i magnetne rezonantne tomografije za procenu ozbiljnosti oštećenja jetre kod pacijenata sa cirozom, povišenim enzimima jetre i za dijagnostikovanje stanja kao što je fokalna nodularna hiperplazija i procena povrede slezine kod traumatizovanihpacijenata.[4][5][6]
Jetra/slezina se takođe može koristiti za dobijanje opšteg pregleda funkcionalnog statusa retikuloendotelnih sistema jetre i slezine. Skeniranje jetre/slezine se takođe može koristiti za otkrivanje hemangioma i može biti indikovano kod pacijenata koji ne mogu da se podvrgnu MRT ili KT skeniranju.[7]
Približno 3 do 10 mCi Tc-99m sumpornog koloida datog intravenski koristi se za snimanje koštane srži.
Kada se za procenu osteomijelitisa koriste Tc-99m abnormalni unos u žarištima infekcije mora se razlikovati od normalnog unosa u retikuloendotelnim elementima u koštanoj srži. Kada se koriste tehnecijumski agensi, oni se moraju ubrizgavati u tandemu jedan za drugim. Međutim, kada se koriste indijum i tehnecijum, oni se mogu koristiti istovremeno i može se izvršiti studija dvostrukih izotopa.[1]
Upotreba | doze i vreme |
---|---|
Limfoscintigrafija |
|
Skeniranje pražnjenja želuca |
|
Skeniranje jetre/slezine |
|
Skeniranje krvarenje iz gastrointestinalnog trakta |
|
Ograničenja
urediPacijentkinje koje su trudne treba da izbegavaju proceduru zbog izlaganja zračenju, jer Tc-99m sumporni koloid ima poluživot od približno šest sati.
Potpuni efekti Tc-99m sumpornog koloida na dete koje majka doji nisu u potpunosti shvaćeni. Malo je verovatno da će radioaktivnost u majčinom mleku biti u istom obliku kao kod odraslih pacijenata.[8] Generalno, pacijentice koje doje treba da izbegavaju dojenje otprilike 72 sata nakon testa jetre/slezine.
Komplikacije
urediTest jetre/slezine je relativno sigurna procedura. Komplikacije su retke i uključuju:
- alergijsku reakciju na radioaktivni tragač.
- izloženost jonizujućem zračenju, koji je takođe rizik koji zahteva procenu pre izvođenja testa jetre/slezine.
Izvori
uredi- ^ a b Gaillard, Frank. „Splenunculus | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-14.
- ^ Technetium-99m Radiopharmaceuticals: Manufacture of Kits (na jeziku: engleski). International Atomic Energy Agency. 2008. ISBN 978-92-0-100408-6.
- ^ Joseph, Benjamin; Chacko, Verghese (1985). „Drs. Joseph and Chacko comment”. Radiology. 157 (2): 554—554. ISSN 0033-8419. doi:10.1148/radiology.157.2.554-a.
- ^ Hoefs, J. C.; Wang, F; Kanel, G.; Braunstein P. (oktobar 1995). „The liver-spleen scan as a quantitative liver function test: correlation with liver severity at peritoneoscopy”. Hepatology. 22 (4 Pt 1): 1113—21.
- ^ Rogers, J. V.; Mack LA; Freeny, P. C.; Johnson ML; Sones, P. J. (novembar 1981). „Hepatic focal nodular hyperplasia: angiography, CT, sonography, and scintigraphy”. American Journal of Roentgenology. 137 (5): 983—90. .
- ^ Lee, H. K.; Kajubi, S. (oktobar 1987). „Colloid shift in technetium-99m sulfur colloid liver-spleen scans of trauma patients”. Clinical Nuclear Medicine. 12 (10): 801—4.
- ^ Middleton, Michael L.; Strober, Mark D. (2012). „Planar Scintigraphic Imaging of the Gastrointestinal Tract in Clinical Practice”. Seminars in Nuclear Medicine. 42 (1): 33—40. ISSN 0001-2998. doi:10.1053/j.semnuclmed.2011.07.006.
- ^ Stabin, Michael G. (2008). „Radiopharmaceuticals for Nuclear Cardiology: Radiation Dosimetry, Uncertainties, and Risk”. Journal of Nuclear Medicine. 49 (9): 1555—1563. ISSN 0161-5505. doi:10.2967/jnumed.108.052241.
Spoljašnje veze
urediMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |