Tit Manlije Torkvat

Tit Manlije Torkvat (konzul 235. p. n. e.) (lat. Titus Manlius Torquatus, do 202. p. n. e.) je bio rimski konzul (235. p. n. e. i 224. p. n. e.), cenzor 231. p. n. e. i diktator 208. p. n. e. Za vreme Drugoga punskoga rata ugušio je Hampsikorinu pobunu na Sardiniji i pobedio je Hazdrubala Ćelavoga 215. p. n. e. u bici kod Kornusa.

Poreklo

Njegov otac i deda imali su isto ime. Sin je Tita Manlija Torkvata (konzula 299. p. n. e.). Njegov deda je bio čuveni Tit Manlije Torkvat, koji je bio konzul 347, 344 i 340. p. n. e. i koji je dobio nadimak Torkvat (ogrličar), jer je ubio jednoga Gala na dvoboju.

Pokorava Sardiniju 235. p. n. e.

Po prvi put je bio konzul 235. p. n. e. zajedno sa Gajem Atilijem Bulbom. Nakon Prvoga punskoga rata u Kartagini je izbio Najamnički rat, a najamnici na Sardiniji su iskoristili situaciju, pa su se pobunili. Napali su Kartaginjane na Sardiniji i oslobodili se kartaginjanske kontrole. Po okončanju Najamničkoga rata Kartagina je pokušala da vrati kontrolu nad Sardinijom, ali najamnici su se obratili Rimu nudeći im ostrvo. Rimljani su zauzeli Sardiniju, a Kartagini su nametnuli novo plaćanje ratne štete da bi izbegla rat zbog Sardinije. Tit Manlije Torkvat je tokom svoga mandata kao konzul pokorio Sardiniju i za to je zaslužio trijumf. Nakon rata na Sardiniji Janusov hram na Aventinu je bio po drugi put zatvoren u rimskoj istoriji, a to je značilo da nema nikakvoga rata u kome Rim učestvuje.

Pobedio Boje

Tokom 231. p. n. e. izabran je za cenzora zajedno sa Kvintom Fulvijem Flakom. Međutim bio je prisiljen da da ostavku, po svoj prilici zbog nepovoljnih znamenja. Po drugi put je izabran za konzula 224. p. n. e. zajedno sa Kvintom Fulvijem Flakom. Rimljani su odlučujućom pobedom nad Galima tokom 225. p. n. e. u bici kod Telamona započeli period pokoravanja Cisalpinske Galije, tj Padske nizije. Rimski cilj je bio da se isteraju Gali iz Padske nizije.[4] Kvint Fulvije Flak i Tit Manlije su sa velikom vojskom pokorili Boje. Njeh dvojica su bili prvi rimski konzuli, koji su prešli reku Po.

Nagovara Senat da ne plate za otkup zarobljenih kod Kane

Nakon bitke kod Kane 216. p. n. e. došli su pred Senat poredstavnici rimskih vojnika, koji je Hanibal zarobio. Tražili su od Senata da plati njihov otkup. Tit Manlije Torkvat se javio i kritikovao je njihovu predaju i isticao da je trebalo da krenu zajedno sa grupom vojnika, koje je Publije Sempronije Tuditan junački proveo kroz kartaginjansku vojsku. Isticao je u Senatu da ih je Tuditan celu noć nagovarao da krenu sa njim dok je mračno, ali da ga zbog kukavičluka nisu hteli poslušati i da su zato zarobljeni. Nagovorio je Senat da ne plate za njih otkup.

Ugušenje Hampsikorine pobune na Sardiniji i bitka kod Kornusa

Tokom 215. p. n. e. došlo je do pobune na Sardiniji pod vodstvom Hampsikore, a pretor Sardinije Kvint Mucije Scevola je bio bolestan. Urbani pretor Kvint Fulvije Flak je dobio zadatak od Senata da regrutuje 5.000 pešaka i 400 konjanika i da ih pošalje na Sardiniju. Pošto je Kvint Mucije bio bolestan, onda je Flak poslao Tita Manlija Torkvata kao komandanta vojske na Sardiniji. Hampsikora je zatražio pomoć Kartaginjana, pa su oni poslali flotu pod komandom Hazdrubala Ćelavoga, ali oluja je oduvala flotu na Balearska ostrva. Pohod na Sardiniju kasnio je zbog neophodne popravke brodova oštećenih u oluji. Hampsikora je za to vreme sakupljao vojsku, opremu i oružje. Tit Manlije je iskoristio priliku dok je Hampsikora bio odsutan, pa je navukao njegovoga sina u bitku i pobedio ga. U bici je poginulo oko 3.000 Sardinjana, a ostatak pobunjenika se raspršio. Hazdrubal Ćelavi stigao je na Sardiniju u jesen 215. p. n. e. Iskrcao se kraj Kornusa i sa preostalim sardinijskim pobunjenicima krenuo je prema Karalisu (Kaljari). Došlo je do bitke kod Kornusa, u kojoj je Tit Manlije Torkvat pobedio. Poginulo je 12.000 Kartaginjana i Sardinjana, a oko 3.700 je zarobljeno. Hazdrubal Ćelavi, Hanon i Magon su zarobljeni, a Hampsikora se kasnije ubio. Preživeli su pobegli u Kornus, ali Rimljani su ga zauzeli nekoliko dana kasnije.

Neuspeo izbor za pontifeksa maksimusa i za princepsa Senata

Tokom 212. p. n. e. kandidovao se za položaj pontifeksa maksimusa, vrhovnoga rimskoga sveštenika. Protivkandidati su mu bili Kvint Fulvije Flak i Publije Licinije Kras Div. Najveće iznenađenje bio je izbor Publija Licinija Krasa, jer samo jednom tokom 120 godina desilo se da bi izabrali kandidata, koji nije imao položaj sa kurulnom stolicom.

Tokom 209. p. n. e. došlo je do svađe dvojice cenzora oko toga ko će biti princeps Senata. Prema dotadašnjim običajima najstariji bivši cenzor je trebalo da bude princeps Senata, a to bi značilo Tit Manlije Torkvat. Jedan od cenzora Marko Kornelije Ceteg zalagao se da se Tit izabere za princepsa, ali drugi cenzor Publije Sempronije Tuditan je imao pravo izbora i izabrao je Fabija Maksima. Bio je to presedan, da se prekida sa tradicijom da najstariji bivši cenzor postaje princeps Senata. Od tada pravilo se menja, pa najistaknutiji bivši cenzor postaje princeps Senata. Nije jasno kada je Tit Manlije Torkvat umro, ali izgleda da je to bilo pre ili tokom 202. p. n. e.

Vidi još

• Plaćenički rat
• Drugi punski rat

Izvori

• Polibije,Istorije
• Tit Livije
• Kasije Dion