Tomaš Pešina
Tomaš Jan Pešina (1629. – 1680.) je bio češki katolički sveštenik, istoričar i pisac, iz 17. stoleća.
| Tomaš Jan Pešina | |
|---|---|
 Portret Tomaša Pešina, iz 1889. godine, rad Jana Vilimeka | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 19. decembar 1629. [1] |
| Mesto rođenja | Počatki,, Kraljevina Bohemija |
| Datum smrti | 3. avgust 1680. (50 god.) [2] |
| Mesto smrti | Prag,, Kraljevina Bohemija |
| Smederevski biskup | |
| Redosled | - |
| Godine | 1674. – 1680. |
| Prethodnik | - |
| Naslednik | - |
Biografija
urediDetinjstvo i rana mladost
urediRodio se 1629. godine u gradu Počatki, u Češkoj [1], u porodici lokalnog mesara, koji se ovde doselio približno 1610. godine, iz Okrouhle Radounje. Učio je od 1643. do 1648. godine u jezuitskoj gimnaziji u Jindrihuvom Hradecu [3] od 1648. do 1653. godine, učio je na jezuitskoj akademiji Karantinum u Pragu. Godine 1653. dodeljen mu je čin sveštenika i postao je kapelan u Kostelecu nad Orlicom.
Kasniji život
urediGodine 1655., postao je dekan u Kostelecu nad Orlicom, a zatim je od 1657. godine bio dekan u Litomislu. [4] Godinu dana kasnije, 1658. godine, postao je biskupski vikar polovine Hrudimskog kraja, a pet godina kasnije, 1663. godine, postao je kanonik u katedrali kapitola Sv. Stefana u Litomeržici, a potom kanonik Višegradska kapitola, a dve godine kasnije, postao je kanonik u crkvi Sv. Vida, u Pragu. Sve je više napredovao u crkvenoj hijerarhiji, postao je 1670. godine dekan mitropolitskog kaptola i zvanični i generalni vikar praškog nadbiskupa Matoša Ferdinanda Sobeka iz Bilenberga. Godine 1674. ga je austijski car Leopold Habzburg postavio za titularnog biskupa smederevskog. Diskutabilno je da li je prihvatio hirotoniju pomoćnog praškog biskupa. [5]
Književni rad
urediBio je moravski istoriograf. Podstaknut profesorima i svojim starijim kolegom Boguslavom Balbinim (1621–1688), sistematski se bavio moravskom istorijom: 1663. objavio je latinsko delo „Prodromus Moravograpfiae“ u Litomišlu, na češkom poznatom kao „Moravopis“. [4] U tri toma posvetio se istoriji Moravske. 1676. objavio je „Mars Moravicus“. [6] [7] [4] Ovi radovi su dugo bili glavni izvor znanja o istoriji Moravske. U „Ucalegon Germaniae, Italiae et Poloniae“ [4] opisao je turske invazije na Evropu. On je takođe prvi imenovao autora najstarije češke Dalimilove hronike.
Smrt
urediTomaš Pešina umro je od kuge, u leto 1680. godine u Pragu, u svojoj 50. godini starosti. [2]
Dela
uredi- Mapa lanšperského panství.
- Prodromus Moravographiae (1663.) / Moravopis (1663.).
- Ucalegon Germaniae, Italiae et Poloniae: Hungaria, flamma belli Turcici ardens (1663.).
- Phosphorus septicornis, stella alias matutina... (1673.).
- Mars Moravicus (1676.).
Literatura
uredi- Zelený, Vácslav Vladivoj: Tomáš Pešina z Čechorodu (Životopisná studie). Praha 1887. (ČČM 1884 – 86 a též ve zvláštním otisku v Praze 1887).
- Antonín Podlaha, Series praepositorum, decanorum, archidiaconorum aliorumque praelatorum et canonicorum.... Pragae 1912, s. 183–189.
- Adolf Ludvík Krejčík, Prolegomena k vydání II. dílu T.J. Pešinova díla "Mars Moravicus" I, Praha : Čes. akademie : Bursík a Kohout [distributor], 1913.
- Novější literaturu eviduje v ne zcela úplném rozsahu Lexikon české literatury 3/II. Praha 2000, s. 878–879.
- Martina Bohačiaková, Historik Jan Tomáš Pešina z Čechorodu (19. 12. 1629 – 3. 8. 1680), Studia historica Tyrnaviensia IX-X, 2010.
Reference
uredi- ^ a b Matriční zápis – http://digi.ceskearchivy.cz/cs/6502/3
- ^ a b Antonín Podlaha, Series praepositorum, decanorum et aliorum praelatorum... (1912.), Praha, s. 185–189
- ^ Katalog osob jezuitského gymnázia – http://digi.ceskearchivy.cz/cs/682/114
- ^ a b v g https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=47824
- ^ Josef Pejška, Byl Tomáš Pešina z Čechorodu biskupem?, ČKD 1913/1, str. 68–69
- ^ https://cestipanovnici.estranky.cz/clanky/panovnici-cech--1---samo-659--mojmir-907.html
- ^ https://www.geni.com/people/Hormidor-of-Moravia-805-811/6000000030831071990