Википедија

Totalni rat

сукоб у којем се користе сви ресурси једне нације то јест да није постојала граница између војног и цивилног сектора

Totalni rat je vojni sukob u kome zaraćene strane mobilišu sve raspoložive resurse kako bi uništili sposobnost za ratovanje neprijateljske strane. Praksa totalnog rata postoji vekovima, ali su je tek sredinom i krajem 19. veka stručnjaci identifikovali kao posebnu klasu u teoriji ratovanja.[1] [2]

Prvi poznati totalni rat je bio Peloponeski rat, koji je opisao istoričar Tukidid. Ovaj rat je vođen između Atine i Sparte između 431. i 404. p. n. e. Pre toga, grčki ratovi su bili ograničen i ritualizovan oblik sukoba.

Tridesetogodišnji rat se takođe može smatrati totalnim ratom.[3]. Ovaj rat je vođen između 1618. godine i 1648. godine, uglavnom na teritoriji današnje Nemačke. Gotovo sve velike evropske sile su učestvovale, a privreda svake od njih je bila fokusirana na ovaj rat. Civilna stradanja su bila velika. Civilni gubici se procenjuju na oko 15—20%, usled borbi, gladi i bolesti. Veličina armija je dramatično porasla tokom ovog perioda, kao i troškovi ratovanja. Pljačka je uobičajeno korišćena da se plate i nahrane vojnici.

U 18 i 19. veku, primeri totalnog rata su Francuska revolucija i Tajpinški ustanak u Kini. I u Američkom građanskom ratu je korišćena taktika totalnog rata. U 20. veku, totalni rat je vođen tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Od samog početka Drugog svetskog rata, Velika Britanija se spremala za totalni rat, poučena iskustvima iz Prvog svetskog rata. Unapred je pripremljeno zakonodavstvo, kako bi odmah po početku rata mogla da se sprovede mobilizacija, a privreda da se orijentiše na ratne napore.

„Pitam vas: Da li želite totalni rat? Ako je potrebno, da li želite rat totalniji i radikalniji od bilo čega šta možemo i da zamislimo danas?“

— Nacistički ministar propagande, Jozef Gebels
18. februara 1943, u svom Govoru u Sportpalastu

Sa druge strane, Nemačka je u rat ušla sa novim borbenim konceptom - blickrigom, i nije rat posmatrala kao totalni rat. Narod i privreda nisu bili pripremljeni za dugotrajni rat, a država je i dalje vodila politiku da je ženama mesto u kući, i one nisu mobilisane, niti su radile u fabrikama. Zvanično, Nemačka nije prihvatila da se nalazi u totalnom ratu do Gebelsovog Govora u Sportpalastu 18. februara 1943. godine. Komunistički Sovjetski Savez je već imao komandnu ekonomiju, koja je bila pogodna za trenutno preusmeravanje za potrebe totalnog rata. Na početku rata su fabrike od značaja za ratnu proizvodnju izmeštene sa prostora koje su Nemci ubrzo osvojili.

Pozadina uredi

Izraz „totalni rat” se prvi put pojavljuje kao naslov memoara o Prvom svetskom ratu nemačkog generala Eriha Ludendorfa iz 1935. godine, Totalni rat (nem. Der totale Krieg). Neki autori povezuju koncept sa klasičnim delom Karla fon Klauzevica, O ratu (nem. Vom Kriege), kao „apsolutni rat“ (nem. absoluter Krieg), iako on nije koristio taj termin. Drugi Klauzevica tumače drugačije.[4] Takođe, francuski „guerre à outrance“ tokom Francusko-pruskog rata se može opisati kao „totalni rat”.[5][6][7]

U svom pismu od 24. decembra 1864. godine, upućenom svom načelniku štaba tokom Američkog građanskog rata, general Unije Vilijam Tekumse Šerman je branio svoj marš do mora, operaciju koja je nanela široko rasprostranjeno uništenje infrastrukture u Džordžiji, navodeći da Unija se „ne bori samo protiv neprijateljskih armija, već i protiv neprijateljskog naroda, i mora da čini da stari i mladi, bogati i siromašni, osete tvrdu ruku rata, kao i njihove organizovane vojske”.[8]

Kertis Lemej, general Ratnog vazduhoplovstva Sjedinjenih Država, prilagodio je koncept „totalnog rata” nuklearnom dobu. Godine 1949, prvi put je predložio da bi se totalni rat u nuklearnom dobu sastojao od isporučivanja celokupnog nuklearnog arsenala u jednom poraznom udarcu, koji bi doveo do „ubijanja nacije“.[9]

Istorija uredi

18. i 19. vek uredi

Severna Amerika uredi

Salivanova ekspedicija iz 1779. bila je primer totalnog ratovanja. Dok su snage Indijanaca i lojalista masakrirale američke farmere, ubijale stoku i palile zgrade u udaljenim pograničnim oblastima, general Džordž Vašington je poslao generala Džona Salivana sa 4.000 vojnika da izvrše „potpuno uništenje i pustošenje njihovih naselja“ u severnom delu Njujorka. Odvila je samo jedna mala bitka dok je ekspedicija opustošila „14 gradova i useve kukuruza u najvećem cvetu“. Indijanci su pobegli u Kanadu gde su ih Britanci hranili; tu su ostali i posle rata.[10][11][12]

Američki građanski rat uredi

Šermanov pohod u Američkom građanskom ratu – od 15. novembra 1864. do 21. decembra 1864. – ponekad se smatra primerom totalnog rata, za koji je Šerman koristio termin teški rat. Neki istoričari osporavaju ovu oznaku, pošto je Šermanova kampanja napadala prvenstveno vojne ciljeve i Šerman je naredio svojim ljudima da poštede domove civila.[13]

Evropa uredi

U svojoj knjizi Prvi totalni rat: Napoleonova Evropa i rađanje ratovanja kakvog ga poznajemo, Dejvid A Bel, profesor francuske istorije na Univerzitetu Prinston, tvrdi da su Francuski revolucionarni ratovi uveli u kontinentalnu Evropu neke od prvih koncepata totalnog rata, kao što je masovna regrutacija.[14][15] On tvrdi da se nova republika našla u opasnosti od moćne koalicije evropskih nacija i da je iskoristila resurse čitave nacije u neviđenim ratnim naporima koji su uključivali levée en masse (masovno mobilisanje).

 
Davljenja u Saveneju tokom Rata u Vandeji, 1793.
 
Napoleonovo povlačenje iz Rusije 1812. Napoleonova Velika armija je izgubila oko pola miliona ljudi.

Tokom Ruske kampanje 1812. Rusi su se povukli dok su uništavali infrastrukturu i poljoprivredna dobra kako bi efikasno ometali Francuze i lišili ih adekvatnih zaliha. U kampanji 1813, Savezničke snage samo na nemačkom teatru iznosile su skoro milion boraca, dok je dve godine kasnije, u Stotini dana, francuski dekret pozivao na ukupnu mobilizaciju oko 2,5 miliona ljudi (iako je najviše petina toga preostala do vremena francuskog poraza kod Vaterloa). Tokom dugotrajnog Poluostrvskog rata od 1808. do 1814. oko 300.000 francuskih vojnika je bilo trajno zauzeto dejstvima nekoliko stotina hiljada španskih, portugalskih i britanskih redovnih vojnika, kao i ogromnim i stalnim gerilskim pobunama. Ultimatno broj poginulih Francuza dosegao je 300 hiljada u Poluostrvskom ratu.[16]

20. vek uredi

Prvi svetski rat uredi

 
Oštećenje i uništavanje civilnih zgrada u Belgiji, 1914.
Propaganda uredi

Karl Šmit, pristalica nacističke Nemačke, napisao je da totalni rat znači „totalnu politiku“ — autoritarnu unutrašnju politiku koja nameće direktnu kontrolu štampe i ekonomije. Po Šmitovom mišljenju, totalna država, koja u potpunosti usmerava mobilizaciju svih društvenih i ekonomskih resursa na rat, prethodi totalnom ratu. Naučnici smatraju da je seme ovog koncepta totalne države već postojalo u nemačkoj državi u Prvom svetskom ratu, koja je imala punu kontrolu nad štampom i drugim aspektima ekonomskog i društvenog života kao što je zagovarano u izjavi o državnoj ideologiji poznatoj kao „Ideje 1914”.[17]

Drugi svetski rat uredi

Drugi svetski rat je bio suštinski totalni rat savremenosti.[18] Nivo nacionalne mobilizacije resursa na svim stranama sukoba, borbeni prostor koji se osporava, obim armija, mornarica i vazduhoplovnih snaga podignutih kroz regrutaciju, aktivno gađanje neboraca (i imovine neboraca), opšte zanemarivanje kolateralne štete i neograničeni ciljevi zaraćenih strana obeležili su totalni rat na neviđenim i neprevaziđenim, multikontinentalnim razmerama.[19]

Velika Britanija uredi

Pre početka Drugog svetskog rata, Velika Britanija se oslanjala na svoje iskustvo iz Prvog svetskog rata kako bi pripremila zakone koji bi omogućili trenutnu mobilizaciju privrede za rat, ukoliko izbiju buduća neprijateljstva. Uvedeno je rangiranje većine roba i usluga, ne samo za potrošače već i za proizvođače. To je značilo da su fabrikama koje su proizvodile proizvode koji su bili irelevantni za ratne napore nametani adekvatniji zadaci. Sva veštačka svetlost je bila predmet zakonskog zamračenja.[20]

Postoji još jedna očiglednija razlika u odnosu na 1914. Angažovani su čitavi zaraćeni narodi, ne samo vojnici, već celokupno stanovništvo, muškarci, žene i deca. Frontovi su mogli svuda da se vide. Kopani su rovovi po gradovima i ulicama. Svako selo je utvrđeno. Svaki put je blokiran. Linija fronta prolazi kroz fabrike. Radnici su vojnici sa različitim oružjem, ali istom hrabrošću.

— Vinston Čerčil na radiju, 18. juna i u Donjem domu 20. avgusta 1940. g.[21]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Total war”. Oxford Reference. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  2. ^ Gunn, Edward (proleće 2006). „The Moral Dilemma of Atomic Warfare”. Aegis: The Otterbein College Humanities Journal: 67.  NB Gunn cites this Wikipedia article as it was on 27 September 2005, but on only for the text of the song "The Thing-Ummy Bob".
  3. ^ Military developments in the Thirty Years War, Pristupljeno 25. 4. 2013.
  4. ^ Strachan, Hew; Andreas Herberg-Rothe (2007). Clausewitz in the twenty-first century . Oxford University Press. str. 64–66. ISBN 978-0-19-923202-4. 
  5. ^ Chickering, Roger; Stig Förster (2003). The shadows of total war: Europe, East Asia, and the United States, 1919–1939. Cambridge University Press. str. 8. ISBN 978-0-521-81236-8. [mrtva veza]
  6. ^ Taithe, Bertrand (1999). Defeated flesh: welfare, warfare and the making of modern France. Manchester University Press. str. 35 and 73. ISBN 978-0-7190-5621-5. 
  7. ^ Förster, Stig (2002). On the Road to Total War: The American Civil War and the German Wars of Unification, 1861–1871. Cambridge University Press. str. 550. ISBN 978-0-521-52119-2. 
  8. ^ „Letter of William T. Sherman to Henry Halleck, December 24, 1864”. Civil War Era NC. 24. 12. 1864. Pristupljeno 28. 3. 2020. 
  9. ^ DeGroot, Gerard J. (2004). The bomb: a life (1st Harvard University Press pbk. izd.). Cambridge, Mass.: Harvard. str. 153. ISBN 978-0-674-01724-5. 
  10. ^ See "From George Washington to Major General John Sullivan, 31 May 1779" National Archives
  11. ^ Fischer, Joseph R. (1997). A Well-Executed Failure: The Sullivan Campaign against the Iroquois, July–September 1779. Columbia, South Carolina: University of South Carolina Press. ISBN 978-1-57003-137-3. 
  12. ^ Understanding U.S. Military Conflicts through Primary Sources. ABC-CLIO. 2016. str. 149. 
  13. ^ Caudill, Edward; Ashdown, Paul (16. 9. 2009). Sherman's March in Myth and Memory. Rowman and Littlefield Publishers. str. 75—79. ISBN 9781442201279. 
  14. ^ Bell, David A (12. 1. 2007). The First Total War: Napoleon's Europe and the Birth of Warfare as We Know It (First izd.). Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-618-34965-4. Pristupljeno 19. 1. 2017. 
  15. ^ Bell, David A. (2023), Mikaberidze, Alexander; Colson, Bruno, ur., „The First Total War? The Place of the Napoleonic Wars in the History of Warfare”, The Cambridge History of the Napoleonic Wars: Volume 2: Fighting the Napoleonic Wars, Cambridge University Press, 2, str. 665—681, ISBN 978-1-108-41766-2, doi:10.1017/9781108278096.033 
  16. ^ Broers, Michael (2008). „The Concept of 'Total War' in the Revolutionary—Napoleonic Period”. War in History. 15 (3): 247—268. S2CID 145549883. doi:10.1177/0968344508091323. 
  17. ^ Demm, Eberhard (1993). „Propaganda and Caricature in the First World War”. Journal of Contemporary History. 28: 163—192. S2CID 159762267. doi:10.1177/002200949302800109. 
  18. ^ Donn, Hill (15. 4. 2014). „Total Victory Through Total War”. United States War College Publications: 3, 19 — preko USAWC. 
  19. ^ Lizzie Collingham, Taste of war: World War II and the battle for food (Penguin, 2012).
  20. ^ Angus Calder, The People's War: Britain 1939-45 (1969) online
  21. ^ Winston Churchill The Few Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2014) The Churchill Centre

Literatura uredi

  • Barnhart, Michael A. Japan prepares for total war: The search for economic security, 1919–1941 (Cornell UP, 2013).
  • Baylis, John; Wirtz, James J.; and Gray, Colin S., ur. (2012), Strategy in the Contemporary World (4, illustrated izd.), Oxford University Press, str. 55, ISBN 978-0-19-969478-5 
  • Barrett, John G. "Sherman and Total War in the Carolinas." North Carolina Historical Review 37.3 (1960): 367-381. online
  • Bell, David A. (2007), The First Total War: Napoleon's Europe and the Birth of Warfare as We Know It 
  • Black, Jeremy. The age of total war, 1860–1945 (Rowman & Littlefield Publishers, 2010).
  • Broers, Michael. "The Concept of Total War in the Revolutionary – Napoleonic Period." War in History 15.3 (2008): 247–68.
  • Craig, Campbell. Glimmer of a new Leviathan: Total war in the realism of Niebuhr, Morgenthau, and Waltz (Columbia University Press, 2004), Intellectual history.
  • Eriksson, Fredrik (2013). „Coping with a New Security Situation – Swedish Military Attachés in the Baltic 1919–1939” (PDF). Baltic Security & Defence Review. 15 (2): 33—69. 
  • Fisher, Noel C. "'Prepare Them For My Coming': General William T. Sherman, Total War, and Pacification in West Tennessee." Tennessee Historical Quarterly 51.2 (1992): 75-86.
  • Förster, Stig, and Jorg Nagler. On the Road to Total War: The American Civil War and the German Wars of Unification, 1861–1871 (Cambridge University Press, 2002).
  • Hewitson, Mark. "Princes’ Wars, Wars of the People, or Total War? Mass Armies and the Question of a Military Revolution in Germany, 1792–1815." War in History 20.4 (2013): 452–90.
  • Hoffman, Christopher S. Major General William T. Sherman's total war in the Savannah and Carolina campaigns (US Army Command and General Staff College, School for Advanced Military Studies Fort Leavenworth, 2018) online.
  • Hsieh, Wayne Wei-Siang. "Total War and the American Civil War Reconsidered: The End of an Outdated" Master Narrative"." Journal of the Civil War Era 1.3 (2011): 394-408. online
  • Markusen, Eric; Kopf, David (1995), The Holocaust and Strategic Bombing: Genocide and Total War in the Twentieth Century 
  • Marwick, Arthur, Clive Emsley, and Wendy Simpson. Total war and historical change: Europe 1914–1955 (Open University Press, 2001).
  • Neely, Mark E. Jr., „Was the Civil War a Total War?”, Civil War History, 50: 2004 
  • Royster, Charles. The Destructive War: William Tecumseh Sherman, Stonewall Jackson, and the Americans (1993)
  • Sutherland, Daniel E.; McWhiney, Grady (1998), The Emergence of Total War, US Civil War Campaigns and Commanders Series 
  • Walters, John Bennett. "General William T. Sherman and total war." journal of Southern history 14.4 (1948): 447-480. online
    • Walters, John Bennett. Merchant of terror: General Sherman and total war (1973); adds nothing new says John F. Marszalek, Journal of American History (Dec., 1974), pp. 784-785.

Spoljašnje veze uredi

 
Totalni rat na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тотални_рат&oldid=27696685”