Trakija (tema)
Tema Trakija (grčki: θέμα Θρᾴκης ili θέμα Θρᾳκῷον) je bila vizantijska provincija (tema) u jugoistočnom Balkanu koja je obuhvatala delove istoimene istorijske oblasti. Postojala je u periodu od 680. godine do 14. veka.
| θέμα Θρᾴκης | |
|---|---|
| 680.—14. vek | |
 Tema Trakija oko 780. godine | |
| Regija | Balkan |
| Zemlja |  Turska |
| Događaji | |
| Vladavina | |
| • Oblik | tema |
| Istorija | |
• Uspostavljeno | 680. |
• Ukinuto | 14. vek |
Istorija uredi
Smatra se da je tema Trakija osnovana oko 680. godine kao odgovor na pretnju novonaseljenih Bugara[1][2][3]. Ovakvo mišljenje zasnovano je na pomenu određenog Teodora, patrikija, upravnika Opsikije i ipostratega Trakije 680/1. godine. Međutim, nejasno je da li ovakva titula podrazumeva postojanje Trakije kao posebne vizantijske provincije ili je Trakija sastavni deo Opsikije. U prvom slučaju bi Teodor imao dvostruku funkciju. Odvojeni stratezi Trakije i Opsikije nisu jasno potvrđeni u istorijskim izvorima sve do 742. godine. Pečati trakijskih stratega pojavljuju se tek u 8. veku[3][4]. U početku, Hadrijanopolj je verovatno bio sedište teme Trakije. Pod caricom Irinom (krajem 8. veka) iz teme Trakije se izdvaja zapadni deo koji postaje tema Makedonija. Od tada je središte teme Trakije bilo u Arkadiopolisu. Strategu je bio podređen turmarh Bizije i Sozopolja. Postojao je i turmarh Trakije koji je verovatno bio zamenik stratega u Arkadiopolisu. Arapski hroničari Ibn Kordadbeh (pisao oko 847) i Ibn el Fakih (pisao oko 903) zabeležili su da se tema Trakija prostire od teme Makedonije do Anastasijevih zidova. Na severu se tema graničila sa Prvim bugarskim carstvom. Oko deset utvrđenja postojalo je u Trakiji u kojima je bilo oko 5000 vojnika[5]. Granice teme menjale su se tokom Vizantijsko-bugarskih ratova. U početku je tema obuhvatala veći deo dotadašnje dijeceze Trakije sem zemlja duž Dunava kojima su ovladali Sloveni, a potom Bugari (Donja Mezija). Nakon osvajanja Kruma (803-814), Omurtaga (814-831) i Simeona (893-927), granica se pomera ka jugu otprilike do današnje bugarske granice sa Grčkom i Turskom. Tako je, početkom 10. veka Trakija obuhvatala polovinu današnje Istočne Trakije iako se na severu prostirala duž obale Crnog mora uključujući i Anhijal[6]. Od 11. veka Trakija i Makedonija se spominju uvek zajedno što potvrđuju brojni stratezi i sudije čija se nadležnost prostirala nad obe teme[7]. Trakija je kao administrativna jedinica prestala da postoji u periodu vladavine Paleologa[7].
Reference uredi
- ^ Haldon 1997, str. 216.
- ^ Nesbitt & Oikonomides 1991, str. 155
- ^ a b Pertusi 1952, str. 156.
- ^ Kazhdan 1991, str. 2079–2080
- ^ Pertusi 1952, str. 157.
- ^ Pertusi 1952, str. 157–158
- ^ a b Kazhdan 1991, str. 2080.
Izvori uredi
- Haldon, John F. (1997). Byzantium in the Seventh Century: The Transformation of a Culture. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-31917-1.
- Kazhdan, Alexander Petrovich, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ur. (1991). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, Volume 1: Italy, North of the Balkans, North of the Black Sea. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 978-0-88402-194-0.
- Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (na jeziku: Italian). Rome, Italy: Biblioteca Apostolica Vaticana.