Три боје: Бело
Tri boje: Belo (franc. Trois couleurs: Blanc , polj. Trzy kolory. Biały) je komedija-drama iz 1994. koju je producirao, napisao (kao koscenarista) i režirao Kšištof Kješlovski.[1][2] Belo je drugi deo trilogije Tri boje, koja za temu ima ideale francuske revolucije, posle Plavo i pre Crveno. Film je izabran kao poljski kandidat u konkurenciji za najbolji film na stranom jeziku na 67. dodeli Oskara, ali nije prihvaćen u uži izbor kandidata.[3]
| Tri boje: Belo | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Trois couleurs: Blanc Trzy kolory. Biały |
| Žanr | drama komedija |
| Režija | Kšištof Kješlovski |
| Scenario | Kšištof Kješlovski Kšištofom Pisevic |
| Producent | Marin Karmic |
| Glavne uloge | Zbignjev Zamahovski Juli Delpi Januš Gajos |
| Muzika | Zbignjev Prejsner |
| Direktor fotografije | Edvard Klosinjski |
| Montaža | Uršula Lesjak |
| Producentska kuća | MK2 Productions CAB Productions TOR Productions France 3 Cinéma Canal+ |
| Godina | 1994. |
| Trajanje | 87 minuta |
| Zemlja | Poljska Francuska Švajcarska |
| Jezik | francuski poljski |
| Budžet | 1,4 miliona dolara |
| IMDb veza | |
Belo govori o jednakosti, a film prikazuje Karola Karola, stidljivog čoveka koji, nakon što ga je žena ostavila u ponižavajućim okolnostima u Parizu, gubi novac, boravište i prijatelje. Kao prosjak duboko posramljen u Parizu, Karol kroz velike napore pokušava da vrati ravnopravnost u svoj život kroz osvetu.
Produkcija uredi
Poslednja scena u kojoj Dominik stoji iza rešetaka svoje zatvorske ćelije snimljena je mesecima nakon snimanja ostatka filma, i imala je za cilj da ublaži Dominikov imidž; Kješlovski je rekao da je ranije bio nezadovoljan završnim karom i da je želeo da ona izgleda manje nalik čudovištu.[4]
Analiza uredi
Film je Rodžer Ibert protumačio kao antikomediju, uporedo sa Plavom koja je antitragedija, a Crveno anti-romansa.[5]
Prijem uredi
Tri boje: Belo je naišao na pozitivne kritike; trenutno ima 87% pozitivan rejting na Rotten Tomatoes, sa prosečnom ocenom 7,4/10, na osnovu 46 recenzija. Konsenzus glasi: „Uzimajući svetliji ton od ostalih filmova trilogije Tri boje, Belo je duhovita, gorko-slatka komedija koja istražuje teže teme nego što bi se na prvi pogled moglo zamisliti.[6]
Nagrade i priznanja uredi
Kješlovski je osvojio Srebrnog medveda za najbolju režiju na 44. Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu 1994.[7]
Reference uredi
- ^ MacCabe, Colin. „Three Colors: A Hymn to European Cinema”. Criterion. Pristupljeno 13. 3. 2012.
- ^ Ankeny, Jason. „White (1994)”. Allmovie. Rovi Corporation. Pristupljeno 9. 12. 2012.
- ^ Margaret Herrick Library, Academy of Motion Picture Arts and Sciences
- ^ "A Conversation with Julie Delpy on Kieslowski", special feature on White (Miramax DVD, Buena Vista Home Entertainment, Region 1 release, 2003).
- ^ Three Colors Trilogy: Blue, White, Red (1993-1994), by Roger Ebert, March 9, 2003
- ^ Overview and synopsis on Rotten Tomatoes; Film review and synopsis on Rotten Tomatoes
- ^ „Berlinale: 1994 Prize Winners”. berlinale.de. Arhivirano iz originala 26. 07. 2011. g. Pristupljeno 2011-12-30.
Spoljašnje veze uredi
- Tri boje: Belo na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Tri boje: Belo na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
- Tri boje: Belo na sajtu Box Office Mojo (jezik: engleski)
- Tri boje: Belo na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
- Three Colors: A Hymn to European Cinema a
- White: The Nonpolitical Reunifications of Karol Karol
- Discover Polish Cinema with Dave – White