Troskok bez zaleta
Troskok bez zaleta je stara atletska disciplina, koju su poznavali još u antičkoj Grčkoj, Ova disciplina nije uobičajena danas, ali u prošlosti to je bio olimpijska disciplina. Danas se može sresti u Norveškoj i na Retroolimpijadi koja se od 2003. održava svake godine u Nemačkoj, gde su zastupljene discipline koji su nekada bile u programu olimpijskih igara.
Tehnika
uredi
Kao i kod konvencionalnog troskoka uključene su tri faze skoka, sa razlikom što u ovom slučaju nema zaleta nego se skače sa startne linije odnosno odskočne daske. Razlika od današnjeg troskoka je i to što je polazni položaj stajanje na obe noge spojenih stopala (danas se skače iz zaleta jednom nogom). Prva faza počinje iz stava mirno, a zatim mahanjem sa obe ruke, koje kada dođu iza leđa skakač ide u čučanj i izbačaj. Skakač u drugoj fazi iz skoka pada na jednu nogu i pravi još jedan korak na istoj nozi da bi u poslednjoj fazi doskočio na obe noge u bazen (jamu) sa peskom. Pobednik je takmičar koji postigne najduži skok u jednom od tri do šest pokušaja skoka.
Takmičenja
urediZajedno sa drugim takmičenjima troskok bez zaleta je bio uvršten u programOlimpijskih igara 1900. u Parizu. Pobednik je bio američki skakač Rej Juri koji je skokom od 10,58 metara postigao olimpijski rekord. Isti atletičar je pobedio i na Olimpijskim igrama 1904 u Sent Luisu sa 10.547 metara. Interesantno je da su sve medalje na oba takmičenja osvojili američki sportisti. Ova disciplina je na posle igara 1904. izbačena iz olimpijskog programa.
| Olimpijske igre | Zlato | Srebro | Bronza | |||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Pariz 1900. detalji |
Rej Juri  SAD
|
10,58 m | Irving Bakster SAD
|
9,95 m | Robert Garet SAD
|
9,50 m |
| Sent Luis 1904. detalji |
Rej Juri SAD
|
10,54 m | Čarls King SAD
|
10,16 m | Džozef Stadler SAD
|
9,60 m |