Trudoljublje

Trudoljublje ili marljivost je karakterna osobina koja se sastoji od pozitivnog stava čoveka prema procesu rada, ljubavi prema poslu, želje da se vredno radi.

Antonim - lenjost. Pojam je sličan po značenju: marljivosti istrajnosti, vrednoće.

U opšteprihvaćenom smislu

U opšteprihvaćenom shvatanju, trudoljublje je spremnost da se uloži vreme, snaga i energija za proizvodnju društveno korisnog proizvoda. Sposobnost da se bavite radom i radite sa zadovoljstvom, dugo vremena (u razumnim granicama, naravno), a da ponekad čak i ne budete ometani potrebama.

Trudoljublje se smatra vrlinom i sa sebične i sa etičke tačke gledišta. Sa egoističke tačke gledišta, ona se smatra garancijom uspeha u životu, a sa etičke tačke gledišta, moralno neophodnim doprinosom dobrobiti društva.

Sa egoistične tačke gledišta, naporan rad nije kvalitet, već odnos prema situaciji u kojoj je čovek jednostavno dobro motivisan za rad.

Smatra se da je za kultivisanje vrednog rada neophodno da čovek sagleda i razume smisao i rezultate svog rada.

U hrišćanskom shvatanju

U hrišćanskom shvatanju, trudoljublje se propoveda kao hrišćanska vrlina, želja da se radi bez lenjosti, na slavu Božiju, a na korist ljudi, nacije ili zemlje.

Ko je nemaran u svom poslu, brat je rasipnika. - Prov. 18:10

Sa stanovišta hrišćanstva, naporan rad je sastavni deo života hrišćanina, koji iskorenjuje lenjost, koja rađa druge poroke i štetna dela. Hrišćaninu je neophodan i naporan rad u pomaganju, ne samo sebi, već i drugim ljudima, jer je jedna od glavnih zapovesti „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“; Dakle, hrišćanstvo od vernika zahteva požrtvovan život, odnosno naporan rad kao altruističku vrlinu.

Voli posao: on će te, zajedno sa postom, molitvom i bdenjem, osloboditi svake skvernosti. Telesni trud donosi čistotu srcu; čistota srca je razlog što duša donosi plod. — Prepodobni Antonije Veliki 82, 31

Ko voli Gospoda Isusa Hrista, odaje se podvižničkim trudovima, neprestano odgone lenjost. — Ava Talasije

Hrišćanski koncept marljivosti naglašava dobrovoljnu prirodu rada; nevoljni rad, odbojnost prema radu i nerad – sve to zahteva ispravljanje i usavršavanje kroz molitvu i samopregor.

U psihologiji

U okviru psihosocijalnog koncepta Eriksona Erika Homburgera, izdvaja se specifično doba - 6-12 godina. Ovo doba se smatra kritičnom tačkom u formiranju trudoljubivosti kao osnovnog kvaliteta ličnosti.

Upravo pravilno konstruisani napori roditelja i nastavnika u logici partnerske interakcije sa detetom dovode do pozitivnog razrešenja krize psihosocijalnog razvoja, usled čega se formira trudoljubivost kao osnovna osobina ličnosti. Prema E. Eriksonu, doprinos ove faze ličnom identitetu može se izraziti rečima „Ja sam ono što mogu da naučim da radim“. Metafora se sadržajno vrlo jasno ukršta sa pojmom uloženog rada.

Težak rad protiv radoholizma

Trudoljubivost, pored želje za radom, podrazumeva i radnu sposobnost, uključujući i sposobnost organizovanja svojih radnih aktivnosti i, kao rezultat, postizanje konstantno visoke produktivnosti i efikasnosti obavljenog posla. Naprotiv, radoholičaru je, po pravilu, svejedno koliko je njegov rad efikasan – za radoholičara je važno da posla ima što više. Takođe, za istinski vrednu osobu posao je uvek poželjan, ali nije jedini glavni aspekt života. Za radoholičara, rad je jedina vrednost u životu.