Википедија

Tunglo

Tunglo je bio lužičkosrpski knez. U maju 826, na sastanku kod Ingelhajma, Čedrag, knez Bodrića i Tunglo, knez Lužičkih Srba, su bili okrivljeni za nelojalnost.[1] Naređeno im je da se pojave u oktobru, kasnije je Tunglo predao svog sina kao taoca i od tada mu je bilo dozvoljeno da se vrati kući.[2]

Tunglo
Lični podaci
Datum smrti839.
Knez
Period820–839.
PrethodnikDervan
NaslednikCzimislav

Biografija uredi

Tunglo je bio predstavnik lužičkog plemstva (a možda je bio i knez). U 826. godini je bio optužen za nelojalnost prema Francima. Pretpostavlja se da je njegovo slovensko ime bilo Togomir.[3]

Glavni izvor o postojanju Tungla nam donose Anali franačkog kraljevstva.[4] Takođe se pominje i u drugim izvorima tj. kod drugih autora npr. kod Astronoma, Aimoina i Ademara.

U Analima franačkog kraljevstva je zapisano da je 826. godine da je neko od Lužičana optužio plemića Tungla za nelojalnost prema Francima. Kod Aimoina i Ajnharda se navodi da nije hteo da sluša naređenja Franačke, a Ademar je zapisao da nije došao na važan sastanak. U isto doba, bio je optužen i knez Obodrita Čedrag. Luj I Pobožni im je naredio da se pojave kod njega i da mu se opravdaju, u suprotnom im je preteo da će da im oduzme zemlju. U oktobru Tunglo i Čedrag su došli na državni sabor kod Ingelhajma na Rajni. U ličnom susretu sa Lujom I Pobožnim, Tunglo je morao da se opravda pa je dao svog sina kao taoca da bi se vratio kući. Na Čedragu car nije bio tako milostiv, samo peticije obodritskih starešina su mu pomogle da ostane na vlasti.[5][6][7][8]

Verovatno je 816. godine učestvovao u ustanku protiv Franačke, ali je izgubio.

Na osnovu ovih dokaza, moderni istoričari jednoglasno nazivaju Tungla jednim od najplemenitijih Lužičana svog vremena, priznavši nad sobom vlast Franačke.[9][10] Međutim, o mestu Tungla i lužičkom društvu prve trećine 9. veka ide diskusija. Deo istoričara se oslaljuje na podatke iz Anala franačkog kraljevstva u kojima je Tunglo nazvan „jednim od vodećih lica Srba” (lat. unus de Soraborum primoribus), Ajnhard takođe smatra da je jedan od lužičkih starešina (lat. primores; doslovno "vodeći"), iako je možda i zavladao nekim oblastima.[6][9][11][12] Drugi autori ukazuju na Astronoev rad „Život cara Luja”, gde nadglašava Čedraga i Tungla sa titulom „vojvode” (lat. dux), što bi trebalo da odgovara slovenskoj tituli „knez”. Vođom tj. vojvodom ga je takođe nazvao i Ademar. Takođe je navedeno da je podnosio lično cara da bi imao status vrlo visoke osobe među slovenskim plemenima. Deo istoričara pretpostavljaju da je Tunglo mogao da bude vladar nezavisan od kneza lužičkih plemena, ili čak i da je bio knez svih lužičkih plemena.[13][14][15] Ako je poslednje od tih mišljenja istina, onda je prethodnik Tungla poznati lužički vladar Miliduh, koji je umro u borbi sa Franačkom 806. godine, a naslednik Tungla je najverovatnije Czimislav, pomenut od 839. godine do njegove smrti 840. godine.[15][16]

O životu Tungla posle suda u Ingelhajma nema pouzdanih informacija. Pretpostavlja se.da je mogao da bude živ do 832. godine, kada je kralj Bavarske Luj II Nemački sa namerom napravio pohod na Alemane, gde je priključio Nemce i Slovene da služe u vojsci, a po nekima je umro 836. ili 839. godine.[17]

Reference uredi

  1. ^ Pertz, Monumenta Germaniae historica, p. 629
  2. ^ Journal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland. 1880. str. 224. 
  3. ^ Scholze D. Im Wettstreit der Werte: Sorbische Sprache, Kultur und Identität auf dem Weg ins 21. Jahrhundert. — Domowina-Verlag GmbH, 2003. — S. 137. —. ISBN 978-3-7420-1911-0.
  4. ^ Anali franačkog kraljevstva (god 826).
  5. ^ Widajewicz J. Serbowie nadłabscy. — Kraków, 1948. — S. 20.
  6. ^ a b Hrestomatiя po istorii юžnыh i zapadnыh slavяn / Freйdenberg M. M. — Minsk: izdatelьstvo «Universitetskoe», 1987. — T. 1. — S. 249—250.
  7. ^ Gąssowski J. Dzieje i kultura dawnych Słowian do X wieku. — Warszawa, 1964. — S. 97.
  8. ^ Regesta Imperii
  9. ^ a b Ronin V. K., Florя B. N. Gosudarstvo i obщestvo u polabskih i pomorskih slavяn // Rannefeodalьnыe gosudarstva i narodnosti (юžnыe i zapadnыe slavяne VI—XII vv.). — M.: Nauka, 1991. — S. 121. —. ISBN 978-5-02-010032-9.
  10. ^ Budanova V. P., Gorskiй A. A., Ermolova I. E. Velikoe pereselenie narodov: Эtnopolitičeskie i socialьnыe aspektы. — SPb.: Aleteйя, 2011. — S. 157 i 160. —. ISBN 978-5-91419-393-2.
  11. ^ Kosto A. J. Hostages in the Carolingian world (714—840) // Early Madieval Europe. — Oxford: Blackwell Publishers Ltd, 2002. — Vol. 11, № 2. — P. 135.
  12. ^ Stone G. Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs. — Bloomsbury Publishing, 2015. — P. 12. —. ISBN 978-1-4725-9211-8.
  13. ^ Słowiańszczyzna połabska między niemcami a Polską, 1981, p. 131.
  14. ^ Solta J. Geschichte der Sorben. — VEB Domowina-Verlag, 1977. — Bd. 1. — S. 67
  15. ^ a b Nový R. Die Anfänge des böhmischen Staates. — Universita Karlova, 1968. — Bd. 26. — S. 158.
  16. ^ Słowiańszczyzna połabska między niemcami a Polską, 1981, p. 18
  17. ^ Brankačk J. Studien zur Wirtschaft und Sozialstruktur der Westslawen zwischen Elbe-Saale und Oder aus der Zeit vom 9. bis zum 12. Jahrhundert. — Domowina, 1964. — S. 152


Knez Lužničkih Srba

820 - 839.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тунгло&oldid=25919027”