Ugovor o komisionu

Ugovor o komisionu je ugovor uslužne prirode. To je vrsta privrednog ugovora o uslugama na tržištu, koji je neposredno uslovljen razvojem tržišta i prodajom robe preko trećeg lica. Plasiranje i prodaja proizvoda na različitim područjima, uslovila je pojavu komisionara, tj. lica, koje će u svoje ime, a za račun svog komitenta (nalogodavca), prodavati njegovu robu ili je kupovati u svoje ime, a za njegov račun (za račun svog komitenta). Praksa je nametnula potrebu da se zaključuje ugovor o komisionu radi prodaje, ali i ugovor o komisionu radi kupovine, mada je prvi oblik znatno češći.

Pergament

Naziv ovog ugovora potiče od latinske reči commissio što znači uraditi nešto za drugog. On se zaključuje između dve strane od kojih je jedna nalogodavac (komitent), a druga komisionar.

Ugovor o komisionu se bazira na poverenju između ugovornih strana. To je imenovani ugovor, dvostrani i neformalan, jer nastaje na osnovu usmenog naloga koji komitent daje komisionaru. Mada je neformalan, u praksi se najčešće zaključuje u pisanom obliku radi lakšeg dokazivanja njegovog postojanja i njegove sadržine, kao i radi sigurnosti samih strana i zaštite njihovih interesa. Može biti trajne ili jednokratne prirode.

Za vreme dok obavlja pravne radnje komisionar je dužan, ako robu primi, da je čuva, održava, da je po potrebi skladišti, da obavlja radnje carinjenja i sl. Ono što je kod ugovora o komisionu bitno, to je, da komisionar po nalogu svoga komitenta vrši pravne radnje u svoje ime, a za račun komitenta, zbog čega dolazi do nastanka tri vrste pravnih odnosa: prvo, između komitenta i komisionara, drugo, između komisionara i trećeg lica i treće, između trećeg lica i komitenta. Prvi se naziva interni odnos, drugi se naziva eksterni odnos, a treći se naziva završni odnos.

Ugovor o komisionu nastaje prijemom naloga. Momenat prijema naloga jeste momenat zaključenja ugovora. Ako komisionar ne želi da prihvati nalog, o tome mora odmah da obavesti nalogodavca, jer ako ga ne odbije odmah, ugovor se smatra zaključenim.

Značaj ugovora o komisionu je višestruk. Ugovorom o komisionu postiže se brži promet na tržištu i plasiranje robe na različitim tržištima. Njima se vrši znatna ušteda u vremenu obrta robe i novca na tržištu. U službi ovog ugovora nalazi se stručno znanje komisionara i njegov ugled na tržištu, što pomaže da roba brže stigne do svog kupca.

Bitni elementi ugovora

Bitnim elementima ugovora o komisionu smatraju se naloženi poslovi koji će komisionar po nalogu komitenta obavljati i naknada (provizija). Nalog u sebi sadrži ovlašćenja kojim se komisionaru poverava obavljanje jednog ili više poslova. O ovome mora postojati saglasnost, inače ugovora nema. Komisionaru svakako pripada naknada (provizija, cena za njegovu uslugu). Provizija se određuje ugovorom. Isto tako, ugovorne strane mogu da uslove zaključenje ugovora o komisionu u pisanom obliku.

Sadržina ugovora

Iako nalog može biti i usmeno dat, jer je ugovor u komisionu u našem pravu neformalan ugovor, u praksi se po pravilu zaključuje u pisanom obliku. Forma ugovora o komisionu najčešće služi kao dokazano sredstvo, a može se sporazumno predvideti i kao uslov za punovažnost ugovora.

Obaveze komisionara

1. Izvršavanje naloga sa pažnjom urednog privrednika
2. Postupanje po nalozima komitenta
3. Zaštita interesa komitenta

Izvršavanje naloga sa pažnjom urednog privrednika

Kao uredni privrednik komisionar će za slučaj nejasnoća u pogledu sadržine naloga zahtevati naknadna objašnjenja od svog nalogodavca, sam će obaviti posao komisionara i neće ga poveriti drugom licu. Komisionar je dužan da sa pažnjom bira treće lice sa kojim će zaključiti ugovor, vodeći pritom računa o njegovoj kreditnoj sposobnosti, ugledu u svetu privrednika, ažurnosti u plaćanju i drugim značajnim činjenicama.

Postupanje po nalozima komitenta

Komitent može dati tri različite vrste naloga, koji po svojoj snazi nisu jednako obavezujući: imperativni (limitativni), indikativni (demonstrativni) i fakultativni nalog (savetodavni). Imperativni nalog sadrži običnu limitiranu cenu, bilo kod prodaje bilo kod kupovine, a ako komisionar odstupi, komitent može odbiti da prizna takav ugovor. Indikativni nalog takođe obavezuje komisionara, s tim što je ovlašćen da od njegove sadržine odstupi kad to diktiraju uslovi na tržištu i interesi komitenta, uz obavezu da o tome prethodno obavesti svog komitenta. Fakultativni nalog sadrži savete naloga komitenta od kojih komisionar može da odstupi u svako doba, ali mora postupati kao savestan i uredan privrednik.

Zaštita interesa komitenta

Kad primi robu od prevozioca, skladištara, špeditera ili drugog lica, komisionar mora utvrditi stanje robe i odmah o tome obavestiti komitenta, a prema navedenim licima istaći prigovor, ako postoje za to razlozi i preduzeti druge radnje radi zaštite interesa svog komitenta. Ako je neophodna brza prodaja zbog stanja u kome se roba nalazi, komisionar će biti dužan da to uradi, kako bi izbegao nastupanje veće štete. Robu može osigurati ako je to u interesu komitenta. Sfera zaštite interesa komitenta obuhvata i tajnost komisionog posla. Ona se sastoji u neodavanju identiteta komitenta trećem licu, a po nekima, i u nedavanju identiteta trećeg lica komitentu. U prvom slučaju reč je o profesionalnoj tajni, jer se njome štiti interes komitenta. U drugom slučaju reč je o zaštiti interesa komisionara, jer bi komitent i treće lice mogli da stupe u vezu i zaobiđu u svome poslovanju komisionara i njegovo pravo na proviziju.

Obaveze komitenta

1. Plaćanje provizije (naknade)
2. Naknada troškova
3. Preuzimanje obaveza od komisionara

Plaćanje provizije (naknade)

Cena komisionog posla je provizija. Provizija ili naknada se ili ugovara ili je utvrđena tarifom komisionara ili se utvrđuje na jedan od uobičajenih načina. Na visinu naknade utiču obavljeni poslovi i postignuti rezultati, ali i poslovna praksa (uobičajena provizija). Pravo na naknadu komisionar stiče u trenutku kad je izvršio komisioni posao. Međutim, on ima pravo na naknadu i kad komisioni posao nije izvršio, ako je komitent svojim radnjama ili propuštanjem radnji, onemogućio izvršavanje komisionog posla.

Naknada troškova

Komitent u principu ne kreditira komisionara niti mu daje avans. On nema pravo na naknadu režijskih troškova (telefonski pozivi, telegrami, putni troškovi i sl.). Ali sve što je ugovoreno da će biti plaćeno, obaveza je komitenta da to plati. Svi izdaci koji su bili nužni, potrebni, korisni i opravdani, padaju na račun komitenta. Komitent će biti dužan da plati troškove čuvanja, prevoza, carinjenja, osiguranja, uvoznih taksi i sl. Komitent je dužan da plati i određen iznos na ime naknade komisionaru za vršenje onih posebnih usluga koje mu je zahtevao, jer je komisionar uložio poseban trud.

Preuzimanje obaveza od komisionara

Po okončanju ugovora nastaje obaveza komitenta da preuzme sve one obaveze koje je komisionar preuzeo na sebe u cilju izvršenja ugovora o komisionu. Komitent preuzima obaveze koje je komisionar preuzeo na sebe ugovorom o preuzimanju duga, akceptiranjem menice ili na drugi način.

Posebne vrste ugovora o komisionu

1. Ugovor o konsignaciji
2. Ugovor o komisionu sa klauzulom star del credere
3. Samostalno istupanje komisionara

Ugovor o konsignaciji

Ugovor o konsignaciji je komisioni ugovor o prodaji robe komitenta vezan za spoljnotrgovinski promet, koji ima i elemente ugovora o uskladištenju. Komitent koji u ovom slučaju dobije naziv konsignat, šalje svoju robu u inostranstvu na čuvanje i prodaju drugom licu, komisionaru koji se u ovom slučaju naziva konsignatar, da sa svoje konsignacije, koja je obično poseban prostor u vidu skladišta, vrši prodaju njegove robe u inostranstvo.

Ugovor o komisionu sa klauzulom star del credere

Klauzula star del credere čini ovaj ugovor o komisionu posebnim. Ovom klauzulom komisionar jemči svom komitentu da će lice sa kojim je zaključio ugovor izvršiti svoje obaveze. Ova klauzula daje veću sigurnost komitentu, jer mu se ispunjenje obaveza jemči, zbog čega komisionar ima pravo na uvećanu proviziju koja je obično dvostruko veća od uobičajene.

Samostalno istupanje komisionara

Samostalno istupanje komisionara podrazumeva da on istupa u svojstvu kupca robe svog komitenta ili u svojstvu prodavca svom komitentu. Ako do ovakve situacije dođe, tada dolai do zaključenja ugovora o prodaji, kojim se zasniva odvojeni pravni odnos, nezavisno od odnosa koji proističe iz ugovora o komisionu. To znači komisionar postaje kupac robe svog komitenta ili prodavac svom komitentu.

Literatura

Lucija Spirović Jovanović i Ljubiša Dabić, Trgovinsko pravo, Beograd, 2008. godine, str. 639—647.

Spoljašnje veze

• Primer ugovora o komisionu između preduzeća