Уклета кућа (pripovetka)
„Ukleta kuća” (engl. The Shunned House) je pripovetka američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta, napisana u oktobru 1924. i objavljivana u oktobru 1937. u časopisu Weird Tales.
| Ukleta kuća | |
|---|---|
 | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Shunned House |
| Autor | H. F. Lavkraft |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | horor |
| Izdavanje | |
| Datum | oktobar 1937. |
Radnja
uredi
Dugi niz godina, pripovedač i njegov ujak, dr Elihu Vipl, fascinirani su starom napuštenom kućom u Ulici Benefit. Dr Vipl je načinio opsežne zapise koji prate misterioznu, ali naizgled slučajnu, bolest i smrt mnogih koji su živeli u kući više od stotinu godina. Oni su takođe zbunjeni čudnim korovom koji raste u dvorištu, kao i neobjašnjivim neprijatnim mirisom i beličastim fosforescentnim gljivama koje rastu u podrumu. Pripovedač otkriva čudnu, žućkastu paru u podrumu, koja deluje kao da je spojena sa plesnivim obrisom zbijenog ljudskog oblika na podu. On i njegov ujak odlučuju da prenoće u ovoj kući i istraže mogućnost neke natprirodne sile. Postavljaju ležaljke i stolice u podrumu, naoružavaju se vojnim bacačima plamena i opremaju modifikovanu Kruksovu cev u nadi da će uništiti svako natprirodno prisustvo koje bi mogli pronaći.
Kada dr Vipl zadrema, počinje da se baca i okreće, kao i da brblja na francuskom sve dok se iznenada ne probudi. On govori pripovedaču da je imao čudne vizije kako leži u otvorenoj jami, u kući sa fluidnim karakteristikama, gde su lica zurila u njega. Mnoga lica su bila lica porodice Haris, čiji su članovi umrli u ovoj kući. Nakon što pripovedač zaspi, budi ga stravičan vrisak. On vidi da odvratna žućkasta „varljiva svetlost” sa poda bulji u njega sa mnogo očiju pre nego što nestane u tračku kroz dimnjak. Nalazi svog ujaka pretvorenog u čudovište sa „pocrnelim, raspadnutim crtama lica” i kandžama koje kapaju. Uključuje Kruksovu cev, ali videvši da ona nema efekta, beži iz kuće kroz vrata podruma dok se telo njegovog ujaka rastvara, pretvarajući se u mnoštvo lica umrlih ukućana dok se topi. Pripovedač se vraća sledećeg dana i pronalazi svoju opremu netaknutu, ali ne i telo.
Pripovedač kuje plan. Naručuje da se do podrumskih vrata kuće isporuče vojna gas-maska, alat za kopanje i šest boca sumporne kiseline. On kopa po zemljanom podu podruma, oslobađajući gljivični žuti mulj, i postavlja boce sa kiselinom oko rupe u nadi da će naići na nekakvo čudovišno stvorenje. Na kraju, on otkriva meki, plavo-beli, providni sulundar, savijen na dva dela, sa dve stope u prečniku na najširem mestu. Mahnito izlazi iz rupe do vrata i baca u četiri boce kiseline, shvatajući da je pronašao lakat gigantskog čudovišta. Pripovedač se onesvesti nakon što isprazni četvrtu bocu. Kada se probudi, on prazni dve preostale boce, ali bez efekta, zamenjuje zemlju i otkriva da se neobična gljiva pretvorila u bezopasni pepeo. Oplakuje svog ujaka, ali mu je laknulo što je siguran da je užasno stvorenje konačno mrtvo. Pripovedač beleži da je kuća naknadno iznajmljena nekoj drugoj porodici i da sada izgleda sasvim normalno.
Inspiracija
uredi
Naslov „Ukleta kuća” zasnovan je na stvarnoj kući u Providensu, izgrađenoj oko 1763. godine, koja se još uvek nalazi u Ulici Benefit 135. Lavkraft je bio upoznat sa kućom jer je u njoj živela njegova tetka Lilijan Klark 1919/20. godine kao negovateljica gospođe H. K. Bebit.[1] Međutim, još jedna kuća u Elizabetu, u Nju Džerziju, zapravo je naterala Lavkrafta da napiše ovu priču. Kako je napisao u jednom pismu:
Na severoistočnom uglu Ulice Bridž i Avenije Elizabet nalazi se užasna stara kuća — pakleno mesto gde su se dela crnih noći verovatno vršila u ranom osamnaestom veku — sa crnkastom neofarbanom površinom, neprirodno strmim krovom i spoljnim stepenicama koje vode do drugog sprata, zagušljivo udubljenim u splet bršljana tako gustih da ne može a da se ne zamisli da su prokleti ili hranjeni leševima. Podsetila me je na Bebitinu kuću u Ulici Benefit... Kasnije je njena slika ponovo postala živopisnija, što me je na kraju navelo da napišem novu horor priču smeštenu u Providensu, sa Bebitinom kućom kao postavkom.[2]
Likovi
uredi- Elihu Vipl: Opisan kao „razumni, konzervativni lekar stare škole... neženja; sedokosi, glatko obrijani, staromodni gospodin i poznati lokalni istoričar”. Piter Kenon piše da je Vipl „verovatno kompozitni portret dva Lavkraftova učena ujaka i dede po majci”; deda se zvao Vipl Filips.[3]
- Etjen Rule: Hugenot iz Koda, blizu Anžea, koji se nastanio u Ist Griniču na Roud Ajlandu 1686. i preselio se u Providens 1696. godine; Ukleta kuća izgrađena je na mestu groblja njegove porodice. Prema priči, „porodica Rule je imala abnormalan afinitet prema spoljašnjim krugovima entiteta — mračnim sferama koje za normalne ljude imaju samo odbojnost i užas”. Za Etjena se kaže da je bio „dobar... u čitanju neobičnih knjiga i crtanju neobičnih dijagrama”. Njegov sin, Pol Rule, opisan je kao „nabusit momak nestalog ponašanja”; navedeno je da „njegove molitve nisu ni izgovarene u pravo vreme, niti usmerene na pravi objekat”. Pripovedač priče sumnja da je porodica povezana sa Žakom Ruleom od Koda, koji je osuđen na smrt zbog likantropije 1598. pre nego što je zatvoren u ludnicu. Žak Rule je bio stvarna osoba o kojoj je Lavkraft čitao u Mitovima i Stvaraocima mitova Džona Fiskea.[4]
Prijem
uredi
Robert Vajnberg opisao je „Ukletu kuću” kao „jedan od najboljih Lavkraftovih kratkih romana”.[5]
Reference
uredi- ^ S. T. Joshi, More Annotated Lovecraft, p. 107.
- ^ H. P. Lovecraft, Selected Letters Vol. I, p. 357; quoted in David E. Schultz, "Lovecraft's New York Exile", Black Forbidden Things, Robert M. Price, ed., p. 53.
- ^ Peter Cannon, "Introduction", More Annotated Lovecraft, p. 5.
- ^ S. T. Joshi, More Annotated Lovecraft, p. 106.
- ^ Weinberg, The Weird Tales Story, p. 42.
Izvori
uredi- Lovecraft, Howard P. (1999) [1924]. „The Shunned House”. Ur.: S. T. Joshi; Peter Cannon. More Annotated Lovecraft (1st izd.). New York City, NY: Dell. ISBN 0-440-50875-4. With explanatory footnotes.
- Jaffery, Sheldon (1989). The Arkham House Companion. Mercer Island, WA: Starmont House, Inc. str. 58—59. ISBN 1-55742-005-X.
- Chalker, Jack L.; Owings, Mark (1998). The Science-Fantasy Publishers: A Bibliographic History, 1923-1998. Westminster, MD and Baltimore: Mirage Press, Ltd. str. 38—39.
- Joshi, S.T. (1999). Sixty Years of Arkham House: A History and Bibliography. Sauk City, WI: Arkham House. str. 75. ISBN 0-87054-176-5.
- Nielsen, Leon (2004). Arkham House Books: A Collector's Guide. Jefferson, NC and London: McFarland & Company, Inc. str. 84. ISBN 0-7864-1785-4.
- Weinberg, Robert (1977). The Weird Tales Story. West Lynn, OR: FAX Collector’s Editions. str. 42. ISBN 1-58715-101-4.
Spoljašnje veze
uredi- The still standing "Shunned house" is at coordinates 41° 49′ 46.9″ N 71° 24′ 30.5″ W / 41.829694° S; 71.408472° Z
- A collection of public domain H. P. Lovecraft short fiction na sajtu Standard Ebooks
- The Shunned House na projektu Gutenberg
- Ukleta kuća na sajtu Internet Speculative Fiction Database
The Shunned House public domain audiobook at LibriVox
