Уметност завођења
Umetnost zavođenja (2001) je druga knjiga američkog autora Roberta Grina.[1][2] Knjiga ispituje društvenu moć kroz sočivo zavođenja i bila je međunarodni bestseler.
| Umetnost zavođenja | |
|---|---|
| Autor | Robert Grin |
| Zemlja |  SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | Strategija, samopomoć, psihologija |
| Izdavanje | |
| Datum | 2001. |
| Broj stranica | 176 |
Opis uredi
Knjiga opisuje devet vrsta zavodnika (sa dodatnim profilom za "anti-zavodnika") i osamnaest vrsta žrtava.[3] Greene koristi primere istorijskih ličnosti kao što su Kleopatra, Kazanova, Djuk Elington i Džon F. Kenedi kako bi podržao psihologiju iza zavođenja.[4] Knjiga sadrži 24 tehnike zavođenja.[5] Grin je video Umetnost zavođenja kao logičan nastavak 48 zakona moći, budući da se zavođenje "odnosi na moć i manipulaciju isto koliko i na romantiku, o tome kako nekoga naterati da padne pod vašu čaroliju."[6]
Devet tipova zavodnika uredi
Sirena uredi
Sirena je vrsta žene koja predstavlja avanturu i promenu. Ona razvija svoju ličnost i šarm na osnovu toga da čovek uvek traži različita iskustva i ona mu to predstavlja. Njen šarm leži u gotovo teatralnom i senzualno ugodnom vizuelnom doživljaju koji stvara kroz razrađenu odeću i zavodljivost svuda oko sebe. Ona je ženstvena, pomalo stidljiva, glamurozna, kraljevska i živi životom dokolice i udobnosti. Ona ima trenutni efekat na muškarca zbog svoje seksualne privlačnosti koja leži u njenom smirenom, žurnom držanju u kombinaciji sa blistavim izgledom. Ona ima gotovo opasan kvalitet. Ona tera muškarca da je proganja i uvek deluje pomalo van njegovog domašaja.[7]
| „ | Šarm Kleopatrinog prisustva je bio neodoljiv, i postojala je privlačnost u njenoj ličnosti i govoru, skupa sa čulnom slikom njenog karaktera, koji su prožimali svaku njenu reč i delo, i potčinjavali svakog ko je imao bilo kakve veze sa njom. Bilo je očaravajuće samo čuti njen glas, kojim je poput instrumenta sa mnogo žica mogla da menja jezik kojim je govorila. | ” |
| — Plutarh | ||
Sirenin prototip je boginja Afrodita, predstavlja mušku fantaziju izražene seksualnosti, potpunog samopouzdanja, neodoljiva žena koja nudi beskrajne užitke i malo opasnosti. Sirena se izdvaja od drugih žena, prvenstveno jer druge žene nemaju dovoljno samopouzdanja da projektuju takvu sliku o sebi. Kada se izdvoji, ona mora posedovati dve ključne osobine: moć da natera muškarca da grozničavo trči za njom i dašak opasnosti. Sirene su često vrlo iracionalne, što ljudima često biva privlačno, jer su ograničeni sopstvenom racionalnošću. Dašak opasnosti je ključan, jer one time stvaraju poštovanje i drže muškarca na distanci.[7]
Sireni su najvažniji aduti fizički izgled, njeno telo i ukrasi, miris i glas. Sve na njoj mora da zasenjuje, ali mora da bude i harmonično, tako da nijedan pojedinačan ornament ne privlači previše pažnje. Ona se kreće graciozno i staloženo. Odgovarajući pokreti i ponašanje za Sirenu su važni kao i glas. Dok je jedna strana Sirena senzualna i erotična, druga strana je stidljiva i naivna, čime konstruiše efekat kao da nije svesna šta izaziva u drugima.[7]
Simbol: voda; pesma Sirena je omamljujuća, fluidna i neuhvatljiva. Poput mora, Sirena mami ljude obećavajući im beskonačne avanture i zadovoljstva. Zaboravljajući na prošlost i budućnost, ljudi je prate na otvoreno more gde se dave.[7]
Plejboj uredi
Plejboj je muški zavodnik koji hvata žensku maštu tako što je neprestano proganja. Baš kao što sirena utiče na muškarce sa njenim fizičkim prisustvom, Plejboj ima uticaj na žene zbog njegove sposobnosti da joj pokaže gorljivu privrženost. Privlači je jer izgleda da je ludo zaljubljen u nju. On ne pokazuje oklevanje i besramno priznaje svoju slabost kada je u njenom prisustvu, pa samim tim on ostvaruje san svake žene. On je stručnjak u korišćenju reči i jezika da pokaže svoju odanost. Kao i Sirena, Plejboj takođe skriva deo njegove ličnosti, stvarajući osećaj opasnosti i uzbuđenja. Takođe ima reputaciju da je opasan zavodnik i bezobzirno zaljubljen, ali nikada ne umanjuje ili krije svoju slavu. Umesto toga, on to koristi u svoju korist kako bi izazvao interesovanje žena. Ono što Plejboj nudi je ono što društvo ne dozvoljava ženama: aferu od čistog uživanja, uzbudljiv susret s opasnošću. Žena je često ugnjetavana društvenom ulogom. Jako često, njen brak i veze joj ne dopuštaju romantiku i posvećenost, nego rutinu i beskrajno dekoncentrisanog partnera. Neprestana ženska fantazija jeste u tome da upozna muškarca koji će joj se totalno prepustiti i živeti za nju, makar na kratko.[7]
| „ | Ali kojom to, onda, silom, Don Žuan zavodi? To je požuda, energija senzualne požude. On u svakoj ženi žudi za svim ženama na svetu. Reakcija na ovu ogromnu strast ulepšava i razvija one za kojima žudi. I dok plamen entuzijazma, sa zavodničkim sjajem koji osvetljava čak i one koji stoje u uzgrednom odnosu sa njim, dotle Don Žuan, preobražava svaku devojku mnogo dubljem smislu. | ” |
| — Seren Kjerkegor | ||
Plejboja nikad ne brine žensko odbijanje, niti bilo kakva barijera na putu do nje, poput muža ili fizičke distance. Otpor je samo varnica za njegovu požudu, koja je samo jače raspaljuje. Plejboji održavaju osećaj tame i misterije, tako da je ženama privlačno nešto što je neistraženo i uzbudljivo. On je takođe veoma rečit, bira reči prema njihovoj sposobnosti da sugerišu , hipnotizuju, uzdignu. Cilj njegove komunikacije jeste da ubede, laskaju. Njegov najveći adut jeste njegova reputacija.[7]
Simbol: vatra; Plejboj gori od želje da pobudi žene koje zavodi. Ekstremna je, nekontrolisana i opasna.[7]
Idealni ljubavnik uredi
Idealni ljubavnik, kao što ime govori, predstavlja ljubitelja fantazije koji čini da se voljena oseća uzvišeno i sjajno. Grin koristi primere Kazanove i Madam Pompadur da opiše idealnog ljubavnika. Prema Grinu, Kazanova se istorijski smatra najuspešnijim zavodnikom. Učinio je sebe neodoljivim ženama dajući im ono što im se činilo da nedostaje u njihovim životima. Pažljivo je posmatrao kako bi odredio ženske potrebe i predstavio se kao oličenje onoga što ona želi. Madam Pompadur koristila je istu strategiju sa kraljem Lujem XV kome je bila potrebna promena i avantura u životu. Madam Pompadur postala je avantura koju je toliko želeo. Svojim kostimima, inovativnim aktivnostima i projektima osvojila je njegovo srce i stekla veliku moć.[7]
Idealni ljubavnici su svesni šta nedostaje njihovim partnerima, fantazije koje je potrebno uzdrmati i oni reflektuju partnerove ideale. Idealni ljubavnik je redak u modernom svetu, jer takva uloga zahteva trud. Ta uloga zahteva posmatranje osobe, shvatanje onog što joj nedostaje, čime je razočarana. Potrebno je mnogo pažnje i strpljenja.[7]
Otelotvorenje idealnog ljubavnika u 20. veku bio je Rudolf Valentino, ili makar slika koju je stvarao na filmskom platnu. Način na koji je uzimao ženu za ruku, pokloni, sveće, ples, ukazivalo je na to koliko on misli na ženu. Robert Grin dalje navodi kako ništa nije više zavodničko od strpljivog posvećivanja pažnje. Moć Valentina jeste što su danas takvi ljudi jako retki, a umetnost ispunjavanja ženskih ideala je skoro nestala, što je čini mnogo privlačnijom.[7]
Ključ je u dvosmislenosti, kombinacija između senzualnosti i duhovnosti. Mešavina uzvišenog i niskog je jako zavodljiva.
Simbol: Portretista. Pod njegovim okom, sve mane i nepravilnosti njegovog subjekta nestaju. On u subjektu priziva plemenite kvalitete, pravi od njega mit, čini subjekta bogolikim i besmrtnim. Zbog njegove sposobnosti da izgradi navedeno, on poseduje veliku moć.[7]
Dendi uredi
Dendiji su privlačni, jer se ne mogu kategorizovati, unose dašak slobode u partnere. Igraju se sa muževnošću i ženstvenošću, sami oblikuju svoju fizičku sliku, što je uvek misteriozno i nestalno. Privlačni su i muškarcima i ženama, oni uveliko fasciniraju i zavode.[7]
Rodne uloge su se menjale tokom istorije mnogo puta. Velika većina ljudi pristaje na ono što se tada smatra normalnim i igraju uloge koje su im dodeljene. Konformizam je stalan i ljudi često imitiraju jedni druge. Dendiji pokazuju pravu i radikalnu razliku od drugih ljudi, razliku u pojavi i manirima. Pošto je većina ljudi potlačena manjkom slobode, privlače ih oni koji su fluidniji i koji se razmeću njihovom raznolikošću.[7]
Dendiji zavode seksualno i društveno. Oko njih se formiraju čitave grupe ljudi koje se zaljubljuju u njih. Dendi je redak cvet i baš kao i cvet, Dendiji se prikazuju upečatljivo i estetski, nikad vulgarno. Dendije najviše karakteriše njihova fizička pojava, i oni mnogo vode računa o svom oblačenju i vizuelni stil.[7]
| „ | Ja sam žena. Svaki umetnik je žena i trebalo bi da ima ukusa za druge žene. Umetnici koji su homoseksualci ne mogu da budu pravi umetnici, ali pošto su i oni žene, vraćaju se na normalu. | ” |
| — Pablo Pikaso | ||
Dendiji, doduše, ne traže pažnju, već pažnja nailazi na njih. Oni se često oblače nekonvencijalno, ali ono što je zaista suština jesu detalji. Ženski Dendi može da se oblači kao muškarac, ali čini tako da je neki detalj tu i tamo razlikuje. Žorž Sand je bila jedna od njih i bila je neverovatan prizor na ulicama Pariza.[7]
Simbol: Orhideja. Njen oblik i boja čudnovato predstavljaju oba pola i njen miris je sladak i dekadentan, ona je tropski cvet zla. Delikatan i sofisticiran, on je hvaljen zbog svoje unikatnosti.[7]
Prirodni uredi
Prirodni tip je otelotvorenje onih kvaliteta iz detinjstva za kojima ljudi žude: spontanost, iskrenost, neprentecioznost. Prirodni ima razigrani duh i vraćaju ljude u njihovo zlatno doba. Oni umeju da naprave vrlinu od slabosti i kao i kod dece, kod njih je dosta toga jednostavno prirodno. Ponešto je naglašeno, što je zavodnički materijal.
Deca nisu tako bezazlena, iako osećaju inferiornost, ona mogu da uvide moć svog prirodnog šarma, koji im pomaže da ublaže svoje slabosti u svetu odraslih. Ukoliko je njihova ranjivost i slabost nešto što je toliko privlačno, onda mogu da je iskoriste da postignu druge efekte. Prirodni ljudi uspevaju da održe neke kvalitete deteta, koje ljudi pronalaze privlačnim, jer ih podseća na nevini dečji svet u kom su bili i koji je zauvek prošao. Oni nisu doslovno deca, to bi ih učinilo mizernim i odbojnim, pre će to biti duh koji su uspeli da povrate. Uspeli su da očuvaju neke kvalitete, kao što dete uči da se igra šarmom.
Robert Grin navodi nekoliko tipova prirodnih.
Nevinašce uredi
Neki prirodni žude da očuvaju nevinost i tako postave iluziju. Pretvaraju se da svet gledaju nevinim očima, što se kod odraslih pokazuje kao dvostruko humoristično. Veliki deo njih je svestan toga, ali odrasli prirodni moraju da to učine suptilno i bez napora.
Vragolan uredi
Vragolasta deca imaju neustrašivost koju odrasli izgube. To je zato što ona ne mogu da sagledaju sve posledice svog ponašanja. Vragolani su smeli, dražesno nejhani. Oni su vedri, nisu izgubili svoj duh. Odrasli vragolani su zavodljivi zbog toga koliko se razlikuju od običnih ljudi. Oni su kao dašak svežeg vazduha u modernom svetu, njihova neprilagođenost ne može da se kontroliše pa je stoga prirodna.
Čudo uredi
Čudo od deteta ima specijalan, neobjašnjiv talenat: dar za muziku, za matematiku, za sport... Ova deca izgledaju kao da su zaposednuta u toku rada i kao da rade bez napora. Ukoliko je u pitanju neki fizički rad, oni su blagosloveni sa spontanošću, izdržljivošću i energijom. Čine se mnogo talentovanijim od drugih, i ovo ljude fascinira.
Nebranjeni ljubavnik uredi
Kako ljudi stare, oni se brane od bolnih iskustava time što se povlače. Cena koju plaćaju za to jeste što postaju rigidni, fizički i mentalno. Deca se po prirodi ne štite i otvorena su za nova iskustva, što je atraktivno. U prisustvu dece, odrasli su manje rigidni i osećaju se bolje. Nebranjeni ljubavnici su nekako uspeli da zaobiđu samo-zaštitne procese i ostali razigrani. Oni su otvoreni za uticaje drugih i time ih lakše očaravaju.
Simbol: Jagnje. Meko i nežno. Jagnje koje je dva dana staro će bezbrižno skakutati, a već nakon nedelju dana ono će igrati "prati vodu." Njegove slabosti su deo njegovog šarma.
Reference uredi
- ^ Colman, David (2003-08-03). „POSSESSED; Seduction's Earthy Scent”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-08-31.
- ^ Greene, Robert (2003). The art of seduction. Internet Archive. New York, N.Y. : Penguin. ISBN 978-0-14-200119-6.
- ^ „[Transcript] The Art of Seductive Writing: A Conversation with Robert Greene - Copyblogger -”. Copyblogger (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-31.
- ^ Groth, Aimee. „Robert Greene Tells Us What People Don't Understand About Power”. Business Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-31.
- ^ Spector, Dina. „24 Rules Of Seduction”. Business Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-31.
- ^ „Questia”. www.gale.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-31.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n Grin, Robert (2001). Umetnost zavođenja. Vulkan. ISBN 9788689203707.