Unutrašnji analni sfinkter
Unutrašnji analni sfinkter (UAS) (lat.m. sphincter ani internus) jesta anatomski prsten glatkih mišića koji oko 2,5-4,0 santimetara okružuju analni kanal. Debljina ove srukture koja je oko 5 mm, formirana je agregacijom glatkih kružnih mišićnih vlakana rektuma. Završava se na oko oko 6 mm od analnog otvora.
| Unutrašnji analni sfinkter | |
|---|---|
 Koronalni presek kroz analni kanal. B. Šupljina mokraćne bešike V.D. Vas deferens. S.V. Semenik. R. Drugi deo rektuma. A.C. Analni kanal. L.A. Levator ani. I.S. Unutrašnji analni sfinkter. E.S. Spoljašnji analni sfinkter. | |
 Koronalni presek rektuma i analnog kanala | |
| Detalji | |
| Nerv | Karlični splanhnički nervi (S4), torakalno-lumbalni odliv kičmene moždine |
| Dejstva | Održava analni kanal i otvor zatvorenim, pomaže u izbacivanju fecesa |
| Identifikatori | |
| Latinski | Musculus sphincter ani internus |
| TA | A05.7.05.011 |
| FMA | 15710 |
| Anatomska terminologija | |
Unutrašnji analni sfinkter pomaže spoljašnjem sfinkteru da zatvori analni otvor i i prema potrebi omogući izbacivanju fecesa. Njegovo delovanje je potpuno nehotično. Obično je u stanju kontinuirane maksimalne kontrakcije kako bi se sprečilo curenje fekalija ili gasova iz rektuma. Simpatička stimulacija održava kontrakciju sfinktera, a parasimpatička stimulacija je inhibira. Unutrašnji analni sfinkter postaje opušten kao odgovor na distenziju rektalne ampule, što zahteva dobrovoljnu kontrakciju puborektalnog mišića i spoljašnjeg analnog sfinktera da bi se održala kontinencija.[1]
Anatomija
urediAnorektalni segment je završni deo crevnog trakta i predstavlja funkcionalnu i patogenetsku jedinicu, dužine oko 16 cm, a sastoji se od rektuma i analni kanal dužine 3-4 cm.
Mehanizam sfinktera analnog kanala sastoji se od unutrašnjeg i spoljašnjeg sfinktera. Spoljni analni sfinkter je cilindrično-eliptični mišić, poprečno-prugaste strukture, inervisan somatskim vlaknima, koji obuhvata analni kanal.
Unutrašnji analni sfinkter predstavlja hipertrofiju glatkih kružnih mišića rektuma na prelazu u analni kanal, motorno autonomno inervisanog od simpatikusa i parasimpatikusa.
Osnovna funkcija mehanizma sfinktera sastoji se u održavanju analne kontinencije i kontroli defekacije.
Inervacija
urediSfinkter dobija ekstrinzičnu autonomnu inervaciju preko donjeg hipogastričnog pleksusa, pri čemu simpatička inervacija potiče od nivoa slabinske (lumbalne ) kičme L1-L2, a parasimpatička inervacija izvedena iz sakralne kičme S2-S4.[2]
Unutrašnji analni sfinkter nije inervisan pudendalnim nervom (koji obezbeđuje motornu i senzornu inervaciju spoljašnjem analnom sfinkteru).[3]
Funkcija
urediUAS se kontrahuje u stanju mirovanja, ali se refleksno opušta u određenim kontekstima (naročito tokom defekacije).[2]
Prolazna relaksacija njegovog proksimalnog dela se javlja sa rektalnim distenzijom i postprandijalnom rektalnom kontrakcijom (rekto-analni inhibicijski refleks i refleksa uzorkovanja), dok distalni deo sfinktera ostaje kontrahovan, a spoljašnji analni sfinkter postaje kontrahovan da bi se održala kontinencija; ovo prolazno opuštanje omogućava prolazak stolice u proksimalni analni kanal – ovo punjenje se oseća.[2]
Kontinencija
urediOko 55% pritiska analnom kanalu u mirovanju obezbeđuje unutrašnji analni sfinkter Veoma je važan za kontinenciju creva (sposobnost zadržavanja i kontrole evakuacije izmeta, koja je uslovljena očuvanim anatomskim i funkcionalnim integritetom svih struktura koje učestvuju u tom mehanizmu) posebno za tečnost i gasove.
Kada se rektum napuni preko određenog kapaciteta, zidovi rektuma se rastežu, što pokreće ciklus defekacije. Ovo počinje rektoanalnim inhibitornim refleksom (RAIR), kojim se UAS opušta. Smatra se da ovo omogućava maloj količini rektalnog sadržaja da se spusti u analni kanal bilo da je gas, tečnost ili čvrsta fekalija. Problemi sa UAS se često javljaju kao stepen fekalne inkontinencije (posebno delimična inkontinencija na tečnost) ili mukozni rektalni sekret.[4]
Klinički značaj
urediKlinička farmakologija
urediNitrergični farmaceutski agensi proizvode opuštanje mišićnog tonusa sfinktera i primenljivi su u patološkim kontekstima gde je ovaj tonus abnormalno povećan.[2]
Regenerativna medicina
urediGodine 2011. Medicinska škola Vake Forest je objavila da je prvi bioinženjering, funkcionalnog analnog sfinktera napravljenoj od mišićnih i nervnih ćelija konstruisan u laboratoriji. Time je stvorena pretpostavka za adekvatno rešavanje analne inkontinencije.[5][6]
Galerija
uredi-
Anatomija creva -
Anatomija humanog anusa
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ Stern, Jack (2009). „Clinically Oriented Anatomyby Keith L. Moore, Arthur F. Dalley, and Anne M. Agur”. Clinical Anatomy. 22 (5): 635—635. ISSN 0897-3806. doi:10.1002/ca.20801.
- ^ a b v g Gray, Henry; Standring, Susan; Anhand, Neel, ur. (2021). Gray's Anatomy: the anatomical basis of clinical practice (42nd edition izd.). Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-7020-7707-4.
- ^ „Chapter 36: The rectum and anal canal”. web.archive.org. 2012-05-04. Arhivirano iz originala 04. 05. 2012. g. Pristupljeno 2023-10-07.
- ^ American Society of Colon and Rectal Surgeons (2007). Wolff, Bruce G., ur. The ASCRS textbook of colon and rectal surgery. New York, NY: Springer. ISBN 978-0-387-24846-2.
- ^ "Human cells engineered to make functional anal sphincters in lab", Science Daily. August 10, 2011. Retrieved 3 feb 2017
- ^ "Anal Sphincters" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. maj 2018), Wake Forest School of Medicine. December 12, 2015. Retrieved 3 feb 2017
Spoljašnje veze
uredi | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
