Upravni akti

Upravni akt su pojedinačni pravni akti koje donosi ovlašćeni donosilac, tj. državni organi, pre svega organi uprave, ali i drugi.

Upravnim aktom se u konkretnom slučaju na osnovu zakona:

• ili priznaje neko pravo
• ili se utvrđuje neka obaveza.

Obeležja upravnih akata

Iz prethodne definicije proizlazi nekoliko obeležja upravnog akta, a to su:

• Konkretnost – upravni akt se donosi za određenu pravnu situaciju,
• Jednostranost – ukazuje da su upravni akti rezultat izjave volje jednog subjekta,
• Pravno dejstvo – upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak, tj. on ili uspostavlja, ili ukida, ili menja određene pravne situacije,
• Zasnovanost na zakonu – za donošenje upravnog akta neophodan je zakonski osnov,
• Izvršnost – upravni akt kojim se utvrđuju obaveze za stranku mogu se prinudno izvršiti.

Vrste upravnih akata

Postoje različite vrste upravnih akata:

1. Pozitivni (kojima se proizvodi neka promena, tj. stvaranje, menjanje ili ukidanje pravne situacije) i negativni (kojima se odbija promena neke pravne situacije)
2. Konstitutivni (koji sam po sebi stvara, menja ili ukida neku pravu situaciju) i deklarativni (koju samo konstatuje, tj. deklariše neku pravnu situaciju)
3. Vezani (kod njega je zakonom unapred određeno kada će se doneti i koja će biti njegova sadržina) i slobodni (donosilac slobodno odlučuje da li će doneti upravni akt i kakva će biti sadržina)
4. Jednostrani (upravni akt koji donosi jedan ovlašćen donosilac) i zbirni (upravni akt u čijem donošenju učestvuju dva ili više donosilaca)
5. Formalni (donosi se na osnovu propisanog postupka u pismenoj formi i sa odgovarajućim sastavnim delovima) i neformalni (upravni akt koji se ne donosi na osnovu nekakve stroge procedure, nema pismene forme i nema sastavne delove)
6. Upravni akt sa trajnim vremenskim dejstvom i upravni akt sa ograničenim vremenskim dejstvom
7. Upravni akti koje se donose po zahtevu stranke i oni koje se donose po službenoj dužnosti
8. Rešenja (polaze od okolnosti da li upravnim aktom rešava o glavnoj stvari) i zaključci (polaze od okolnosti da li upravnim aktom rešava o pitanju u vezi sa postupkom donošenja upravnog akta)
9. Pogrešni upravni akti – ako imaju nekakav nedostatak, a mogu biti: neispravni i protivpravni, nezakoniti i necelishodni i rušljivi i ništavi. Ovakvi akti se moraju ukloniti, tj. staviti van pravne snage i to odgovarajućim pravni sredstvima. Ta sredstva su žalba, tj. tužba.

Zakonitost upravnih akata

Za upravne akte važi pretpostavka zakonitosti - zakoniti su sve dok se suprotno ne utvrdi. Zakonitost upravnog akta ceni se prema trenutku njegovog donošenja. Može se dogoditi da jedan upravni akt bude u suprotnosti sa kasnije donetim zakonom. Tada se on naziva suprotni upravni akt. U ovom slučaju suprotni upravni akt je potrebno ukinuti, za šta je potrebna saglasnost lica na koje bi se projektovale posledice.

Zakoniti upravni akti proizvode određena pravna dejstva i to u odnosu na stranku donosioca, kao i na treća lica. Početkom pravnog dejstva upravnog akta smatra se trenutak kada upravni akt stupa na snagu. Dok se prestankom pravnog dejstva smatra trenutak kada prestaje obaveznost upravnog akta. Nije dopušteno retroaktivno pravno dejstvo upravnog akta (ex tunc), dok je anticipirano dejstvo (kada upravni akt proizvodi dejstvo posle određenog vremena) dozvoljeno. Kao posledica zakonitosti i pravnog dejstva upravni akt stiče pravosnažnost. Pravosnažnost je svojstvo upravnog akta koje označava njegovu pravnu nepromenljivost. Postoje dve vrste pravosnažnosti:

1. Formalna pravnosnažnost – označava procesnu nemogućnost stranke da pravnim sredstvima pobija neki upravni akt (ne može upotrebiti ni žalbu ni tužbu)
2. Materijalna pravnosnažnost – nemogućnost organa da naknadno menja, poništava ili ukida ranije doneti upravni akt. Ipak pravosnažnost upravnog akta nema apsolutno dejstvo.

Upravni akt obavezno mora da sadrži dispozitiv tj. odluku o upravnoj stvari. Ovaj deo upravnog akta može sadržati određene dodatke – uslov, rok, nalog i pridržaj opoziva.