Uskršnji obredni hleb
Uskršnji obredni hleb je posebne vrsta obrednog kolača koji pravoslavni vernici mese za ovaj veliki hrišćanski praznik.[1] Pored bojenja jaja, vernici mese i određen broj obrednih hlebova, čiji je izgled i broj različit u pojedinim hrišćanskim zemljama.[2]
Istorijat uredi
Prema shvatanju crkve Uskrs je najveći hrišćanski praznik koji se svetkuje u čast Hristovog uskrsnuća. Pripada grupi „pokretnih” praznika i slavi se 22. mart po starom, ili 4. aprila po novom kalendaru, a najkasnije do 25.aprila po starom, odnosno 8. maja po novom kalendaru. Za ovaj praznik pored farbanja jaja uvedeno je i mešenje obrednog hleba, personifikovanog i poštovanog kao samo božanstvo.[3]
Hleb je, od njegovog otkrića i primene, čovekova telesna i duhovna hrana, simbol ishrane, života, ali i ritualnih običaja, preko kojih se u simboličkoj formi prenose osnovne informacije o društvenom životu i društvenim odnosima. Tako je hleb vremenom u sebi objedinio ljudskost i božanstvenost.
Hleb je i simbol jedinstva jer u sebi sadrži mnogo zrna žita, i kada se prelomi i podeli predstavlja zajednički i jedinstveni život. Zbog značaja koji je imao za opstanak ljudi hleb je vrlo brzo postao sastavni do mnogih običajnim i religioznih manifestacija.[4]
Kod pravoslavnih vernika u Srbiji tako se vremenom razvio običaj mešenja obrednih hlebova za jedan od najradosnijih praznika Uskrs. Hleb je imao važno mesto u srpskom običajnoj praksi povezanoj sa proslavom Uskrsa povodom koga se mese različite vrste obrednih hlebova.
Tokom vremena, Uskršnji obredni hlebovi doživljavali su mnoge transformacije i bili izloženi različitim uticajima, tako da se danas u Srbiji oni sreću u mnogo različitih oblika, naziva, motiva i namena.
Vrste uskršnjih hlebova uredi
Pored vina, vode i uskršnjih jaja, Uskršnji obredni hlebovi su deo prinošenja žrtve – u čemu je i osnovni smisao rituala. A način na koji se ukrašavaju sadrži određenu simboliku. Najčešće zastupljene vrste obrednih hlebova u Srbiji, koji se mese za Uskrs su:
- Veliki uskršnji kolač
Ova vrsta hleba — kolača, okruglog je i upletenog oblika sa jajetom u sredini, koje može biti neobojeno ili obojeno crvenom bojom.
- Hleb jajčenica
Jajčenica je Uskršnji hleb — kolač manjih dimenzija obično kružnog oblika, i sprema se u Uskršnju subotu. Na gornjoj površini ima utisnuto jaje. Ovi hlebovi dele se za Uskrs ukućanima ili zajedno sa obojenim jajima nose rodbini.
Jajčanik se mesi od pšeničnog brašna i ima obično jedno jaje na sredini. U nekim selima su na ovaj hleb stavljali i više jaja. U Visočkim selima stavljano je jedno jaje, a u selima Pasjač, Prisjan, Gnjilan i Kamik, više jaja, a najčešće tri. U Pasjaču na Uskrs mese tri pogače – leba. Jednu sa pet, drugu sa tri i treću na koju stave jedno jaje.108. Svi hlebovi su iste veličine i jedu se naredna tri dana.
U Gnjilanu su stavljana po tri jaja – peraške, na uskršnji hleb. U Kamiku su takođe stavljali tri jaja, od kojih je srednje obavezno bilo crveno.
- Paska
Obredni Uskršnji hleb Paska pravi se u Vojvodini za uskršnji ručak. To je u suštini, uobičajeni beli hleb sa ritualnim značenjem. Sa ostatkom hranom (jaja, šunka, kačkavalj, sir) nosi se u crkvu da se posveti i vraća u kuću, u kojoj na trpezi ima centralno mesto. Za Uskrs de priprema više hlebova, ali samo jedan se nosi u crkvu i najviše se ukrašava.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ Petar Kostić Prolećni običaji U: Godišnji običaji u okolini Bora, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knj.38. 1975.
- ^ Dragoslav Antonijević, Aleksinačko pomoravlje, SEZB, Život i običaji narodni, knjiga 35. Beograd, 1971. 171.
- ^ ŠAFRANSKI Vlođimjež, Religiozni običaji, obredi i simboli u Staroj Evropi, Religiozni obredi, običaji i simboli, Beograd, 1980, 285-322
- ^ Š. Kulišić, P. Ž. Petrović, N. Pantelić. Srpski mitološki rečnik — Preduzeće Nolit: 1970, Beograd.