Википедија

Fetus

Fetus (zametak) je nerođeno mladunče bilo kojeg kičmenjaka, naročito sisara, posle pojavljivanja svih glavnih karakteristika potpuno razvijene jedinke.[1] Kod čoveka, ovaj stadijum počinje oko osam nedelja po začeću. Stadijum fetusa, koji karakteriše ubrzani rast i potpuni razvoj svih organa, završava se rođenjem.[2]

Aktivnost fetusa uredi

Rastuća složenost organizma tokom fetalnog perioda, povezana je sa promenama u nivou njegove aktivnosti. Fetus počinje da pokreće glavu i ruke. U 10. nedelji, na stimulaciju dlana fetus će skupiti prste, a na dodir tabana saviti nožne prste. Tokom nekoliko narednih nedelja, pokreti tela postaju sve raznovrsniji i bez zapinjanja. Spontani trzaji i udarci udova sada su praćeni sporijim savijanjem trupa. Do kraja četvrtog meseca, fetus je dovoljno veliki da majka može osetiti njegove pokrete.[3]

U 17. ili 18. nedelji nakon začeća, pokreti fetusa se značajno smanjuju. Ova promena u skladu je sa razvojem viših regiona mozga, koji omogućava složeniju kontrolu aktivnosti.[4] Kako ovi delovi mozga sazrevaju, počinju da inhibiraju primitivnije aktivnosti centralnog nervnog sisitema koje karakterišu manje zreo fetus. Udarci i savijanje fetusa jenjavaju, i on postaje manje responzivan na stimulaciju. Ovaj period inhibirane aktivnosti nastavlja se do šestog meseca, kada ponovo počinje trend povećanja fetalne aktivnosti.

Kako se približava trenutak rođenja, fetus postaje posebno aktivan, pokrečući udove, menjajući položaj, čak i sisa palac. U nekim slučajevima, aktivnost fetusa je endogena; tj. proizlazi direktno iz sazrevanja tkiva organizma. To je slučaj sa pokretima srčanog mišića. U drugim slučajevima, pokreti su jasno egzogeni; aktivnost nastaje kao odgovor na stimulaciju iz sredine, kao kada se fetus naglo pomeri reagujući na jak zvuk.[3]

Funkcije fetalne aktivnosti uredi

Ljuski fetus u 20-oj nedelji.

Do nedavno, mnogi embriolozi su verovali da aktivnost fetusa nema nikakvu ulogu u njegovom razvoju. Na primer, embriolog Hamburger tvrdio je da su struktura nervnog sistema i obrasci ponašanja „rezultat auto-generativnih procesa rasta i sazrevanja koji su u potpunosti determinisani nasleđenim, unutrašnjim faktorima“. Prema ovom gledištu, aktivnost fetusa nema adaptivnu vrednost za organizam u razvoju; ona je prosto sporedni proizvod fizičkog rasta.[5]

Međutim, podaci otkriveni u poslednjim decenijama, neke od njih dao je sam Hamburger,[5] ukazuju da je aktivnost fetusa važna za njegov razvoj. Na primer, eksperimenti sa embrionima pilića, ukazuju da je njihova aktivnost ključna za normalan razvoj udova. Pod normalnim uslovima, kičmena moždina šalje mnogo više neurona – nervnih ćelija – za povezivanje udova sa mozgom, nego što će životinji biti potrebno kada uspostavi punu koordinaciju. Mnogi od ovih neurona odumiru, dok se ostali uspešno povezuju sa mišićima (Edelman, 1987, govori o ovom procesu kao o „neuralnom darvinizmu“).[6] Međutim, ako je embrion pileta imobilisan uz pomoć lekova koji parališu njegove mišiće, neće doći do eliminacije viška neurona koja prati neuro-mišićni razvoj. Rezultati su katastrofalni. U toku samo 1 ili 2 dana, zglobovi embriona pileta bivaju fiksirani u rigidnu strukturu, što govori o tome da su pokreti neophodni za razvoj veza među kostima.

Ostaje mnogo nejasnoća u vezi sa ulogom fetalne aktivnosti tokom prenatalnog perioda. Podaci ukazuju da aktivnost ima značajnu ulogu kod nekih vrsta, ali ne kod svih, a nije bilo moguće prikupiti direktne podatke od vrsta bliskih Homo sapiens-u, jer je njihove embrione teško, ili nemoguće, održati u životu kada im je poremećen razvoj. Međutim, jasno je da je ljudski fetus aktivan i osetljiv na sredinu znatno pre rođenja.

Rast i razvoj fetusa uredi

Period razvoja fetusa Opis razvoja u datom periodu
Deseta nedelja Glava je podignuta. Unutrašnji organi nalaze se na svojim karakterističnim pozicijama u organizmu. Kičmena moždina čini unutrašnju strukturu.
Dvanaesta nedelja Muški i ženski pol moguće je spolja razlikovati. Počinje formiranje krvi u koštanoj srži. Oči dobijaju konačan oblik.
Kraj četvrtog meseca Fetus liči na ljudsko biće. Kosa počinje da raste. Telo je izraslo veće, u odnosu na glavu. Kod ženskog pola je moguće prepoznati matericu i vaginu. Kod muškog pola, testisi su na poziciji za kasnije spuštanje u skrotume. Pojavila se većina kostiju i nastaju zglobovi. Postaje vidljiva podela između dve polovine mozga. Većina refleksa je funkcionalna, uključujući gutanje i sisanje.
Kraj petog meseca Počinje da se formira masno tkivo, koje će održavati toplotu novorođenčeta. U mozgu dolazi do daljih diferencijacija. Nastale su sve nervne ćelije koje će osoba imati. Počinje omotavanje nervnih vlakana, ali neće biti gotovo do nekoliko godina nakon rođenja.
Kraj šestog meseca Pluća počinju da stvaraju surfacin, hemijski sastojak koji sprečava njihov kolaps. Linija između dve moždane hemisfere je vrlo upadljiva.
Kraj sedmog meseca Pluća su sposobna za disanje vazduha, a nervni sistem je dovoljno razvijen da upravlja ritmičnim pokretima disanja. Formira se značajna količina masnog tkiva, izravnavajući nabore na koži. Oči, koje su do sada bile zatvorene, otvaraju se i reaguju na svetlo.
Kraj osmog meseca Koža fetusa je glatka, a noge i ruke imaju bucmast izgled. Mnogi režnjevi mozga su formirani, mada će neki nastati nakon rođenja.
Deveti mesec Fetus postaje bucmast, dobijajući 50 procenata svoje težine u poslednjem mesecu. Kako se rođenje približava, rast se usporava. Mozak postaje značajno više izvijugan. Iako je fetus aktivan i ima puno refleksa, nema dokaza da kora velikog mozga ima uticaj na njegovo ponašanje.

Čulne sposobnosti fetusa uredi

 
Ljudski fetus star 3 meseca.

Koristeći moderne tehnike merenja i snimanja, istraživači su počeli da stvaraju detaljnu sliku o razvoju senzornih kapaciteta ljudskog fetusa.  Ove informacije suštinske su za određivanje načina na koje sredina utiče na fetus.

Pokret uredi

Vestibularni sistem srednjeg uha, koji kontroliše osećaj ravnoteže, počinje da funkcioniše kod ljudskog fetusa oko 4 meseca nakon začeća, i potpuno je zreo pri rođenju. Ovo rano sazrevanje znači da je fetus sposoban da oseti promene u položaju majke dok pluta unutar, tečnošću ispunjene, amnionove kese.

Vid uredi

Anatomske studije pokazuju da se sistem za vid samo delimično razvija tokom prenatalnog perioda. Malo se zasigurno zna o obimu vizuelnog iskustva fetusa. Međutim, bebe rođene 7 meseci nakon začeća, pokazuju promene u obrascima moždanih talasa kada se uperi svetlo, što ukazuje da mogu biti sposobne da reaguju na svetlo još u utrobi. Mekferlan ukazuje da, krajem trudnoće, fetus postaje sposoban da vidi svetlo koje prodire kroz stomačni zid majke. On upoređuje vizuelno iskustvo fetusa sa sjajem koji se vidi kada se dlanom pokrije baterijska lampa.

Sluh uredi

 
Artistički prikaz fetusa starosti od oko 40 nedelja.

Materica je bučno mesto. Studije u kojima je mali mikrofon ubacivan u matericu u blizini glave fetusa, otkrivaju da je prosečni nivo zvuka oko 75 decibela, što je, otprilike, jednako nivou koji doživljavamo kada se vozimo u kolima. U ovu pozadinsku buku iznova se uključuje zvuk prolaska vazduha kroz majčin stomak, i skoro svake sekunde, još intenzivniji zvuk otkucaja majčinog srca.

Pošto su zvuci spoljašnjeg sveta prigušeni prolaskom kroz majčino telo i amnionsku tečnost, nejasne zvuke je teško razlikovati od normalne pozadinske buke u materici. Međutim, majke nekada govore o povećanoj aktivnosti fetusa kada slušaju muziku ili kada se zalupe vrata, i istraživanja pokazuju da su u pravu. Grimvejd i njegove kolege, kod 14 trudnih žena, pričvrstili su generator zvuka za stomak, zajedno sa senzorom koji će meriti reakcije fetusa kada se zvuk oglasi. Majke su nosile slušalice na kojima je puštana konstantna muzika, da bi se sprečilo da čuju ili osete visoko-frekventne zvuke generatora na njihovim stomacima. Eksperimentatori su ustanovili da se aktivnost fetusa povećavala nekoliko sekundi nakon puštanja zvuka, potvrđujući činjenicu da fetus direktno opaža zvuk.

Održivost uredi

Vijabilnost fetusa se odnosi na tačku u razvoju fetusa u kojoj fetus može preživeti van materice. Donja granica održivosti je približno 5+3⁄4 meseca gestacijske starosti i obično je kasnije.[7]

Ne postoji oštra granica razvoja, starosti ili težine na kojoj fetus automatski postaje održiv.[8] Prema podacima od 2003. do 2005. godine, stope preživljavanja su 20–35% za bebe rođene u 23 nedelje gestacije (5+3⁄4 meseca); 50–70% na 24–25 nedelja (6 – 6+1⁄4 meseca); i >90% u 26–27 nedelja (6+1⁄2 – 6+3⁄4 meseci) i više.[9] Retko je da beba teška manje od 0,50 kg preživi.[8]

Kada se takve prevremeno rođene bebe rode, glavni uzroci smrtnosti su to što respiratorni i centralni nervni sistem nisu potpuno diferencirani. Ako im se pruži stručna postnatalna nega, neke prevremeno rođene bebe težine manje od 0,50 kg mogu preživeti i nazivaju se izuzetno niskom porođajnom težinom ili nezrelom odojčadom.[8]

Prevremeni porođaj je najčešći uzrok smrtnosti novorođenčadi, uzrokujući skoro 30 procenata neonatalnih smrti.[9] Sa stopom pojavljivanja od 5% do 18% svih porođaja,[9] takođe je češći od postzrelog porođaja, koji se javlja u 3% do 12% trudnoća.[10]

 
Faze u prenatalnom razvoju, pokazuju održivost i tačku od 50% šanse za preživljavanje na dnu. Nedelje i meseci odbrojani po trudnoći.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Ghosh, Shampa; Raghunath, Manchala; Sinha, Jitendra Kumar (2017), „Fetus”, Encyclopedia of Animal Cognition and Behavior (na jeziku: engleski), Springer International Publishing, str. 1—5, ISBN 9783319478296, doi:10.1007/978-3-319-47829-6_62-1 
  2. ^ „First Trimester - American Pregnancy Association”. americanpregnancy.org. 1. 5. 2012. Arhivirano iz originala 23. 4. 2009. g. 
  3. ^ a b Cole, M. & Cole, S., (1993): The Development of Children. Scientific American Books, New York.
  4. ^ Hofer, Myron A. (2005). „The psychobiology of early attachment”. Clinical Neuroscience Research (na jeziku: engleski). 4 (5-6): 291—300. doi:10.1016/j.cnr.2005.03.007. 
  5. ^ a b Hamburger, Viktor (1975-04-15). „Cell death in the development of the lateral motor column of the chick embryo”. The Journal of Comparative Neurology (na jeziku: engleski). 160 (4): 535—546. ISSN 0021-9967. doi:10.1002/cne.901600408. 
  6. ^ Calvin, William H. (1988-06-24). „A Global Brain Theory: Neural Darwinism. The Theory of Neuronal Group Selection. Gerald M. Edelman. Basic Books, New York, 1987. xxii, 371 pp., illus. $29.95.”. Science. 240 (4860): 1802—1802. doi:10.1126/science.240.4860.1802. 
  7. ^ „Prenatal Consultation at the Limits of Viability -- Halamek 4 (6): 153 -- NeoReviews”. web.archive.org. 2009-06-08. Arhivirano iz originala 08. 06. 2009. g. Pristupljeno 2021-11-08. 
  8. ^ a b v Moore, Keith L.; Persaud, T. V. N. (1998). The Developing Human: Clinically Oriented Embryology (na jeziku: engleski). Saunders. ISBN 978-0-7216-6974-8. 
  9. ^ a b v „Neonatal death | March of Dimes”. web.archive.org. 2014-10-24. Arhivirano iz originala 24. 10. 2014. g. Pristupljeno 2021-11-08. 
  10. ^ Health (NIH), Statistics Germaine M. Buck Louis Director and Senior Investigator of the Division of Epidemiology, and Prevention Research (DESPR) Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health & Human Development (NICHD) National Institutes of; University, Biostatistics Robert W. Platt Associate Professor Departments of Pediatrics and of Epidemiology, and Occupational Health McGill (2011-03-23). Reproductive and Perinatal Epidemiology (na jeziku: engleski). Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-19-985774-6. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Fetus na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фетус&oldid=27551947”