Fiat APR.2
Fiat APR.2 je italijanski putnički avion za 12 putnika koga je proizveo Fiat Aviazione između dva rata.
| Fiat APR.2 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | Putnički avion | |
| Posada | 2 | |
| Broj putnika | 12 | |
| Poreklo |  Italija
| |
| Proizvođač | Fiat Aviazione (Fiat Aviacione) | |
| Probni let | 1935. | |
| Uveden u upotrebu | 1935. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Italija
| |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 14,32 m | |
| Visina | 3,55 m | |
| Raspon krila | 19,50 m | |
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Broj motora | 2 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | 2 h Fiat A.59 | |
| Snaga KEM-a | 2 h 522 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 2 h 700 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 390 km/h | |
| Dolet | 1.800 km | |
| Plafon leta | 7.750 m | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Projektovanje i razvoj
uredi
.JPG)
Fiat APR.2 je projektovan kao brzi poštanski avion, slova "AP" su značila "Aereo Postale" (vazdušna pošta), a slovo "R" - ime projektanta inženjera Rosatelija (Rosatelli). Avion su pokretala dva radijalna vazduhom hlađena motora Fiat A.59R i bio je konzolni niskokrilni avion, koji je imao skoro potpuno metalnu konstrukciju – samo repni deo trupa, stabilizator i eleroni imali su platneni omotač. Spolja, APR.2 je bio veoma sličan američkom avionu Douglas DC-2. Prvi let nove letelice, APR.2 (I-VEGA), napravljen je 1935. godine[1].
Posle izvesnog vremena eksploatacije, APR.2 je dobio nove motore - zvezdasti Fiat A.74 RC.38 sa snagom od 840 KS (626 kW), koji je koristio trokrake metalne elise sa promenljivim korakom. U ovoj konfiguraciji, avion je mogao da postigne maksimalnu brzinu do 410 km/h i postao je jedan od najbržih komercijalnih aviona tog vremena.
Tehnički opis
urediTrup je imao pravougaoni poprečni presek sa zaobljenim vrhovima i suženim nosom. Kokpit se nalazio ispred prednje ivice krila. Iza kokpita bio je odeljak za radio. pilot i kopilot su smešteni u zatvorenu kabinu, a putnici su bili u putničkoj kabini, smeštenoj direktno iza kokpita. U zavisnosti od doleta, putnički prostor, čiji su zidovi bili opremljeni zvučnom izolacijom, mogao je da primi osam ili dvanaest sedišta. U repu je bio smešten toalet i prtljažnik. Na levoj stranici trupa aviona nalazila su se vrata za ulazak posade i putnika u avion.
Pogonska grupa: Avion Fiat APR.2 je bio dvomotorni avion. Motori su mu bili smešteni u gondolama koje su se nalazile na krilima. Na početku svoje eksploatacije avion je imao ugrađene radijalne motore Fiat A.59 snage 700 KS (522 kW) kasnije su ti motori zamenjeni snažnijim Fiat A.74 RC.38 sa snagom od 840 KS (626 kW). Na vratilima motora su se nalazile trokrake metalne elise Fiat-Hamilton sa promenljivim korakom.
Krila aviona APR.2 su se sastojala od tri konstruktivna elementa (srednji deo i dve konzole), u pogledu odozgo je imao oblik nepravilnog trapeza. Eleroni, koji su bili dugi i uski, išli su paralelno sa zadnjom ivicom krila i bili su uravnoteženi. Zakrilci su imali istu širinu i postavljeni su između trupa i elerona. Struktura krila je bila potpuno metalna. Rebra su imala rešetkastu strukturu od kvadratnih cevi, povezanih ugaonim podupiračima. Obloga središnjeg dela bila je od duraluminijuma, obloga konzola je bila mešana i sastojala se od duraluminijuma i platna. Rezervoari za gorivo su bili smešteni u krilu i omogućavali su dolet do 2.000 km[2].
Repne površine kod ovog aviona su klasične, sastoje se od vertikalnog i horizontalnih stabilizatora na koje su priključeni kormilo pravca i kormila dubine. Svi ovi elementi su napravljeni kao i krilo. Noseća konstrukcija je od duralumina a obloga kod svih stabilizatora je bila od aluminijumskog lima a kod kormila od impregniranog vatrootpornog platna.
Stajni trap Glavni stajni trap se uvlačio unazad u toku leta u gondole motora. U repu aviona se nalazio jedan neuvlačeći točak za vreme leta.
Verzije
urediAvion je proizveden u jednom primerku.
Operativno korišćenje
urediOdmah nakon testiranja avion je pušten u rad – leteo je na rutama srednjih rastojanja u kompaniji Avio Linee, u vlasništvu Fijata. Obično je avion prevozio devet putnika u udobnoj kabini i leteo je između Venecije, Milana i Pariza.
Tokom Drugog svetskog rata, APR.2 je rekviriralo italijansko ratno vazduhoplovstvo i koristio ga za prevoz višeg rukovodstva i kao kurirski avion u Italiji i centralnom Mediteranu. Zbog činjenice da je Fijat bio izuzetno opterećen raznim vojnim porudžbinama, na projektu APR.2 se nije dalje radilo.
Zemlje koje su koristile avion
urediVidi još
urediReference
urediLiteratura
uredi- D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
- Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1.
- Janić, Čedomir (2003.),Vek avijacije - [ilustrovana hronologija], Beočin: Efekt 1, ISBN 86-84905-00-8
