Википедија

Fiat G.91

Fiat G.91 je višenamenski italijanski vojni avion koga je razvila firma Fiat.

Fiat G.91
Avion Fiat G.91
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1957.
Uveden u upotrebu1958.
Povučen iz upotrebe1995.
Statusneaktivan
Prvi korisnik Italija Aeronautica Militare Italiana (AMI)
Broj primeraka770
Dužina10,29
Razmah krila8,56
Visina4,00
Površina krila16,42
Prazan3.100
Normalna poletna5.500
Turbo-mlazni motorBristol-Siddeley Orpheus 803 Turbojet
Potisak TMM22,2 kN
Brzina krstarenja850 km/h
Maks. brzina na Hopt1086 km/h
Maks. brzina na H=01075 km/h
Dolet1.800 km
Plafon leta13.100 m

Projektovanje i razvoj uredi

 
ing.Giuseppe Gabrielli konstruktor aviona Fijat G.91
 
Crtež aviona Fiat G.91 u 3 projekcije
 
Motor Bristol Siddeley Orpheus 803 aviona Fiat G.91
 
Ugrađen motor Orpheus 803 u avion Fiat G.91
 
Kokpit aviona Fiat G.91
 
Muzejski primerak aviona Fiat G.91 Drezden
 
Istorijski centar Fiata-avion G.91
 
Portugalski Fiat G.91
 
Potkrilni nosač raketa Fiat G.91

NATO je 1953. godine izdao zahtev za novi laki jurišni lovac-bombarder koji bi mogao da se rasporedi dalje od velikih baza i sa minimalnim objektima za podršku. Avion bi takođe mogao da se proizvodi u velikom broju jeftino i da bi se smatrao potrošnom imovinom koja bi se mogla široko koristiti u NATO-u

Specifikacija za novi avion je predviđala da mora da bude operativan sa trave i pravih deonica puta, da poleti na 1.100 metara, da ima borbeni domet od 280 kilometara koji uključuje 10 minuta vremena iznad cilja, da nosi fiksno naoružanje od četiri 12,7 mm mitraljeza ili dva topa od 20 mm pored 454 kg nevođene municije ispod krila, imaju maksimalnu brzinu od 0,95 Maha i maksimalnu težinu praznog aviona ne veću od 2.268 kg[1]. jurišni lovac-bombarder.

Zvanično, razvoj italijanskog aviona FIAT G.91 započet je marta 1953. godine, pod vođstvom poznatog italijanskog konstruktora Đuzepea Gabrijelija koji je stvorio lagan, kompaktan, lak za održavanje i jeftin za proizvodnju masovno proizvedenih aviona, opremljen postojećim mlaznim motorima, sistemima i oružjem.

Tehnički opis uredi

FIAT G.91 jednosedni podzvučni laki jurišni lovac-bombarder sa jednim turbomlaznim motorom. Avion je bio monoplan sa niskim krilom, potpuno metalne konstrukcije. Glavni materijali koji se koriste u konstrukciji aviona su legure aluminijuma i čelik.

Trup je potpuno metalni polumonokok ovalnog preseka sa oblogom od al-lima spojene zakivcima. Konstruktivno je izveden iz tri dela: pramčani, centralni i repni. U prednjem delu trupa, ispred prednje oklopne ploče, nalazila se vazduhoplovna oprema i tri kamere.

U centralnom delu trupa nalazila se zatvorena kabina, odeljak za oružje koji se nalazio ispod kokpita i sedam rezervoara za gorivo smeštenih duž kokpita i zaštićenih oklopom. Kokpit je sa tri strane zaštićen čeličnim oklopom i blindiranim vetrobranskim staklom. Kokpit ima sedište za izbacivanje. Da bi se održali normalni uslovi rada za pilote, kokpit je opremljen ručnom kontrolom klime.

Repni deo trupa je pričvršćen za centralni deo sa četiri vijka. Prilikom odvajanja repnog dela, omogućen je pristup motoru. U repni konus iznad mlaznog otvora postavljen je kočioni padobran.

Pogonska grupa je jednokružni turbomlazni motor sa aksijalnim kompresorom Fiat 4023 (licencirani Rolls-Roice / Bristol Siddelei "Orfej" BOR 3 Mk.803) sa potiskom od 22,00 kN.

Krilo je potpuno metalni dvokraki kesonski tip sa uglom zahvata od 37 stepeni. Krilo se konstruktivno sastoji od središnjeg dela, koji je sastavni deo trupa, i dve odvojive konzole. Konzole se mogu odvojiti radi lakšeg transporta ili zamene. Na gornjoj površini krila postavljeni su aerodinamički grebeni. Krila su bila opremljena: zakrilcima sa dvostrukim prorezima i eleroni opremljeni trim jezičcima.

Repne površine su klasične: jedan vertikalni stabilizator sa kormilom pravca, dva horizontalna stabilizatora sa kormilima dubine. Svi elementi repa su metalne konstrukcije sa oblogom od al-lima. Upravljanje kormilima je bilo mehaničko. Kormilo pravca je bilo opremljeno trim jezičkom.

Stajni trap je sistema tricikl sa jednim nosnim točkom i dva glavna točka ispod krila. Točkovi su bili opremljeni hidrauličnim kočnicama i gumama niskog pritiska, što je omogućavalo poletanje i sletanje sa neasfaltiranih aerodroma. Glavni točkovi stajnog trapa se uvlače u trup prema osi simetrije aviona. Nosni točak se uvlači u nišu ispod kanala za usis vazduha unazad.

Pogonska grupa je jednokružni turbomlazni motor sa aksijalnim kompresorom Fiat 4023 (licencirani Rolls-Roice / Bristol Siddelei "Orfej" BOR 3 Mk.803) sa potiskom od 22,00 kN.

Kamere, prva je bila usmerena napred, druga vertikalno nadole i treća, sa dva sočiva, orijentisana desno i levo. Kamere su omogućile snimanje objekata koji se nalaze direktno ispod aviona, sa visina od 100 do 600 m, ili levo (desno) od njega na udaljenosti od 1000-2000 m od linije leta. Da bi se omogućio pristup kamerama, nosni konus je imao šarke.

Naoružanje uredi

Avion je naoružan sledećim oružjem: četiri mitraljeza Kolt-Brovning M3 kalibra 12,7 mm. Udarno naoružanje se nalazilo na dva podvesna nosača ispod krila. Mogao bi da se sastoji od dve bombe od 113 kg, dva rezervoara za napalm bombama ili različitih kombinacija nevođenih raketa 70 mm, 76 mm ili 127 mm. Umesto naoružanja, mogu se okačiti dodatni rezervoari za gorivo kapaciteta 450 litara[2].

Naoružanje aviona: Fiat G.91
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Broj i oznaka topa 2hDEFA
Broj granata 2x125
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 4h Kolt-Brovning M3
Kalibar 12,7 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe 113 kg
Ukupna masa 226 kg
Broj tačaka za podvešavanje 2
Raketno naoružanje (rakete)
Broj i oznaka raketa 70; 76 ili 127 mm


Verzije uredi

  • G.91 – prototip i pretserijska proizvodnja.
  • G.91R/1 – laki lovac i izviđač, sa modifikovanim nosom za smeštaj tri kamere.
  • G.91R/1A – poboljšana instrumentacija.
  • G.91R/1B – ojačani trup.
  • G.91R/3 – jednoseda verzija za napad i izviđanje za Luftvafe. Pokreće ga Rolls-Roice Orpheus sa forsažom. Naoružan sa dva DEFA topa kalibra 30 mm.
  • G.91R/4 - Sličan G.91R/3, ali naoružan sa četiri mitraljeza Kolt-Brovning kalibra 12,7 mm. Pokreće ga turbomlazni motor Rolls-Roice Orpheus.
  • G.91T/1 – trening verzija G.91R/1 za Italiju.
  • G.91T/3 – model za obuku napravljen za Luftvafe.
  • G.91PAN – akrobatski avion akrobatske grupe Frecce Tricolori (Frecce Tricolori), modifikovani pretserijski model.

Operativno korišćenje uredi

U junu 1955. projekat G.91 pobedio je na konkursu za novi laki lovac-bombarder NATO-a. Kao rezultat selekcije, G-91 je dobio porudžbinu za proizvodnju tri prototipa i 27 pretserijskih aviona. G.91 je izveo svoj prvi let 9. avgusta 1956. godine. U septembru 1957. godine, obavljeni su finalni testovima za procenu. Tokom ovih testova, italijanski avion je pokazao impresivne performanse i u januaru 1958. je zvanično proglašen za pobednika takmičenja. Prvi put su ga usvojile italijanske vazduhoplovne snage 1961., a 1962. primljen je u službu nemačkog vazduhoplovstva. Nešto kasnije usvojilo ga je i portugalsko vazduhoplovstvo. Grčka i Sjedinjene Države su takođe razmatrale mogućnost kupovine ovih aviona, ali do dogovora nikada nije došlo. Avion se proizvodio 17 godina (proizvodnja je obustavljena 1977), izgrađeno je ukupno 770 aviona, uključujući i licencnu proizvodnju u Nemačkoj (ovo je bio prvi borbeni avion koji je Nemačka kupila posle Drugog svetskog rata). Poslednji avion je povučen iz upotrebe 1995. godine.

U portugalskoj službi G.91 je video borbu; nekoliko aviona je poslato u Afriku radi bliske vazdušne podrške kopnenim trupama u portugalskom kolonijalnom ratu koji je trajao od 1961. do 1974. Tokom rata izgubljeno je 7 aviona, od kojih su 3 oborena raketama Strela-2 i tri iz mitraljeza DŠK. Portugalija je nastavila da koristi G.91 do 1993. godine[3].

Sačuvani primerci uredi

Avion Fiat G.91 je prilično zastupljen u muzejima evrope i sveta. Mnogi se nalaze kao spomenicu pred vazduhoplovnim bazama u kojima su bili stacionirani. Ovde se navode neki od muzeja[4]:

  • Muzej Berlin - Gatov
  • Malta Aviation Museum
  • Seattle's Museum of Flight
  • Museo Aeronautica Militare [Bracciano, Vigna di Valle]
  • Dornier Museum, Friedrichshafen
  • Museum für Luftfahrt und Technik [Wernigerode]
  • Technik Museum [Speyer]
  • Luftfahrt- und Technik-Museumspark [Merseburg]
  • Armeemuseum Dresden

Zemlje koje su koristile avion uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ https://pickledwings.com/fiat-g-91-gina-go-lightly/
  2. ^ https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=639
  3. ^ http://www.airwar.ru/enc/attack/g91r.html
  4. ^ http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_g91_en.php

Литература uredi

  • Angelucci, Enzo and Paolo Matricardi. Combat Aircraft 1945–1960. Maidenhead, Berkshire, UK: Sampson Low Guides. 1980. ISBN 0-562-00136-0..
  • Apostolo, Giorgio. The Fiat G.91. Leatherhead, Surrey, UK: Profile Publications Ltd., 1966.
  • Taylor, John W. R. "Fiat G.91". Combat Aircraft of the World from 1909 to the Present. New York: G.P. Putnam's Sons. 1969. ISBN 0-425-03633-2..
  • Crosby, Francis. "Fiat/Aeritalia G91." Fighter Aircraft. London: Lorenz Books. 2002. ISBN 0-7548-0990-0..

Spoljašnje veze uredi

 
Fiat G.91 na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фиат_G.91&oldid=27035407”