Fizionotras

Fizionotras je naziv mehaničkog uređaja za portretisanje. Izumeo ga je Žil-Luj Kretjen (Gilles-Louis Chrétien, 1745-1811), violončelista kraljevske kapele u Versaju, graver i portretist. Crteži i grafike koji su nastajali uz pomoć tog uređaja nazivani su fizionotrasi ili fizionotipije. Portret je uvek izveden u profilu. Bilo je uobičajeno da se iza portretisanog postavi crna tkanina, kako bi se njegov profil bolje istakao. Portreti su bili relativno male veličine, crtani ili štampani pretežno na belom, ponekad na plavom papiru.

Fizionotras - uređaj za mehaničko portretisanje, 1786.

Princip rada

Fizionotras Louis-Bernard Guyton-Morveau, rad E. Kenedija

Mehanizam. Kretjenov izum oblikovan je po ugledu na već pre toga poznati uređaj pantograf, koji je na osnovu malih šablona iscrtavao iste, ali uvećane linije na papiru ili metalu. Zglobno spojene poluge, u obliku paralelograma, na jednoj strani su pratile lik portretisanog a na drugoj jedno pero je iscrtavalo konture i detalje lika. Crtež je mogao biti napravljen za samo nekoliko minuta, pa čak i umnožen u više primeraka. Zatim bi ga majstor obojio svetlim bojama. Ako je klijent želeo, bilo je moguće smanjiti ili povećati raspon među polugama, da bi portret bio manji ili veći, a isto tako bilo je moguće da umesto crtačog pera na kraju poluge bude čelično graversko šilo, a umesto papira bakarna ploča.

Dobijanje štamparske matrice. Bakarna ploča je potapana u kiselinu, da bi se napravila matrica za štampanje. Opiti su pokazali da je bilo moguće odštampati i do 2000 primeraka sa jedne ploče a da finoća otiska bude prihvatljiva.

Signatura. Svaki primerak portreta je po pravilu nosio ime majstora, adresu ateljea i godinu nastanka, na primer: "Dess. aux Physionotrace et gravé par Quenedey, Rue Neuve de Petits Champs n° 15 à Paris, 1808". Može se reći da su fizionotrasisti imali slična ateljea za portretisanje, i potpisivali radove, kao i graveri, grafičari, litografi te epohe (a i zanatski fotografi pedeset godina kasnije). Ponekad je na samoj slici navedeno ime modela, ali to je već ređe, većinom su na slikama ličnosti nepoznatih imena. Fizionomske grafike su bile štampane uglavnom crnom bojom, ponekad su tamnosmeđe ili modroplave, ili su ručno bojene. Iako je uređaj bio kabast, uglavnom vezan za mesto, neki majstori su, uprkos tome, išli iz grada u grad, i nudili svoje usluge lokalnom stanovništvu.

Fizionotras nepoznate osobe, crtao Fuke a gravirao Kretjen 1793

Osnivanje prvih ateljea

Kretjen se preselio u Pariz i uortačio, od aprila 1788, sa Edme Kenedi de Risetsom (Edme Quenedey des Ricets, 1756-1830), a ubrzo zatim (1798) prestao je da se bavi svojim izumom i vratio se prvom zanimanju, muzici i violončelu. „Fizionotipije“ koje je Kenedi proizvodio od 1789. do svoje smrti 1830. smatraju se takoreći fotografijama tog razdoblja. Zaista, katkad je zapanjujuće koliko fizionotraski portret može da liči na Fotografski portret.

Godine 1793, Šarl Baltazar Žilijen Fevret Sen-Memin (Charles Balthazar Julien Fevret de Saint-Memin), Francuz koji je emigrirao u Sjedinjene Američke Države, preuzeo je izum i široko ga koristio crtajući fizionotraske profile mnogih osnivača te zemlje.

Fizionotipije kao istorijski izvori

Kabinet estampi i grafika francuske Nacionalne biblioteke čuva oko 2800 Kenedijevih radova. Oni su, pored portreta ličnosti iz te epohe, dragocen izvor obaveštenja o istoriji kostima i frizura toga doba.

On je ostavio na hiljade portreta, koji su od neprocenjive istorijsko-umetničke vrednosti, a među njima je društvo u toku Francuske revolucije, kraljevska porodica, političari Mara (Jean-Paul Marat, 1743 – 1793), Robespjer (Maximilien François Marie Isidore de Robespierre, 1758 – 1794) i mnoge druge ličnosti. Rene Henekin (René Hennequin) istoričar Kenedijevog dela katalogizovao je 850 portreta samo u prvoj godini njegovoj rada (1788-1789). Na Salonu 1796, bilo je izloženo čak šest stotina fizionotraskih portretnih otisaka.

Fizionotras nepoznate osobe, rad E. Bušardija

Najistaknutiji fizionotrasisti 18. i 19. veka

• Etjen Bušardi (Etienne Bouchardy, 1797-1849), slikar minijaturista, učenik Sikardija (Sicardi);
• Adel i Agle Kenedi (Adèle et Aglaée Quenedey), ćerke Edme Kenedija;
• Fransoa Gonor (François Gonord);
• Furnie (Fournier);
• Žan Fuke (Jean Fouquet);
• Šarl Baltazar Žilijen Fevret Sen-Memin;
• Luj Lemet (Louis Lemet, 1779-1832), graver iz Filadelfije.

Vidi još

• Silueta

Literatura

• René Hennequin, Avant les photographies ; les portraits au physionotrace, gravés de 1788 à 1830. Catalogue nominatif, biographique et critique, illustré des deux premières séries de ces portraits comprenant les 1 800 estampes cotées de "1" à "R27", J. L. Paton, Troyes, 1932;
• Gisele Freund, Fotografija i društvo, Zagreb : Grafički zavod Hrvatske, 1981;
• Henri Koilski, Serge Nègre, Avant la photographie, le physionotrace, Cahier n°1 du Musée Arthur Batut, 1989;
• Goran Malić, Slike u srebru : Predistorija i tehničko-tehnološka evolucija fotografije u 19. veku i prvoj polovini 20. veka, Beograd : Fotogram, 2001.

Spoljašnje veze

• Rana crtačka pomagala - Praistorija fotografije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. januar 2012)
• Portret Džona Drajtona, rad Šarla Sen-Memina
• Fizionotraski portret Stendala
• Le philosophe inconnu