Flora (boginja)
Flora (lat. Flora), stara rimska boginja cveća i proleća. Njeno ime dolazi od φlâ cvetati, uskomešati se, nabreknuti, razmetati se (up. grč. φλέω, prelivati, obilovati, vrveti), kako navodi Avgust Fik (nem. August Fick).[1]
Ticijan, 1515.
Hrišćanski autori, inače skloni tome da izvrću ruglu paganštinu, navode da je Flora, kao i Aka Larencija, bila u stvari kurtizana koja je stekla ogromnu imovinu i zaveštala je rimskom narodu; zauzvrat za to u njenu čast je obeležavan praznik Floralia. Međutim, izgleda se njen kult ustanovio u Rimu još u najstarija vremena, jer Varon spominje kako joj je Tit Tacije posvetio hram, a Numa Pompilije imenovao sveštenika (flamen). Docnije je poistovećivana sa grčkom Hlorom. Podignut joj je hram kod Velikog cirka. Floralije koje su trajale od 28. aprila do 1. maja odlikovale su se naročitom razuzdanošću i raskalašnošću.[2]
Mitologija uredi
U mitu, Flora je nimfa koju je oženio Zefir i kao svadbeni dar, dodelio joj vladavinu nad cvećem, pa je postala boginja cveća, ali i proleća i plodonosnog drveća. Poznata kao dobra boginja, ljudima je poklonila seme i med, ali i prenela svoju osobinu poklanjanja cveća.[3] Kada se Junona naljutila na Jupitera jer je sam iz svoje glave rodio Minervu, odlučila je da i ona bez njegovog učešća rodi dete. Zato je od Flore dobila čarobni cvet koji obezbeđuje materinstvo. Tako je rođen Mars, čije ime, zbog Florinog cveta i njegovog čudesnog začeća, označava prvi mesec proleća.[4]
Kult uredi
Flora je bila jedna od najstarijih rimskih boginja, jer je njen kult utemeljio još kralj Tit Tacije u prvim godinama osnivanja Rima i on se delimično održao i nakon pobede hrišćanstva. U čast boginje Flore su se održavale u Rimu vesele svečanosti pod nazivom „Floralije“ (Floralia), koje su trajale od 28. aprila do 1. maja. Na taj praznik ljudi su se ukrašavali cvećem, igrali i priređivali cirkuske igre. Praznik se završavao komičnom hajkom na koze i zečeve. Boginju Floru, koju su izjednačili sa boginjom ljubavi i lepote Afroditom, poštovali su najviše mladi ljudi, a njoj u čast je izgrađen i hram na brežuljku Kvirinalu, a kasnije i u blizini Velikog cirka (328. godina pre nove ere).[5]
-
Flora
Marie Louise Élisabeth Vigée-Lebrun -
Flora
Louise Abbéma 1913 -
Flora
Rembrandt van Rijn, 1634 -
Flora
Rembrandt van Rijn, 1635
.jpg)
Reference uredi
- ^ Fick, vergl. W³. 2. str. 176.
- ^ Smith's Dict. of Gr. & Rom. Biog. & Myth. ii (Flora). str. 175-76.
- ^ Politikin zabavnik broj 3058. Datum: 17.9.2010. Rubrika: „Govor cveća“. str. 47-48. Izdaje i štampa: Politika AD. Beograd.
- ^ Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
- ^ Zamarovski 1985, str. 108.
Literatura uredi
- Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb.
- August Fick, Vergleichendes Wörterbuch der Indogermanischen Sprachen, 2. Band, Göttingen ³ (1876). стр. 176.
- Leonard Schmitz, „Flora“, in: Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, vol. ii, Boston (1867). стр. 175-76.
