Википедија

Foker E.III

Foker E.III (nem. Fokker E.III Eindecker) je nemački lovački avion koji je proizvodila firma Foker (nem. Fokker). Prvi let aviona je izvršen 1916. godine. [1]

Foker E.III
Foker E.III
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1915.
Uveden u upotrebu1915
Statusneaktivan
Prvi korisnik Nemačko carstvo
Broj primeraka258
Dužina7,20
Razmah krila9,52
Visina2,40
Površina krila15,40
Prazan400
Normalna poletna610
Klipno-elisni motor1 Oberursel U.I
Snaga73 kW
Brzina krstarenja127 km/h
Maks. brzina na Hopt141 km/h
Dolet220 km
Plafon leta4115 m
Brzina penjanja200 m/min

Projektovanje i razvoj uredi

 
Anthony Fokker konstruktor aviona Foker E.III
 
Motor Oberursel U.I, aviona Foker E.III
 
Avion Foker E.III u letu

Ovaj avion je projektovao Anthony Fokker (Entoni Foker) poboljšajući prethodni avion Foker E.II iz porodice jednokrilaca i napravio najbolji avion u toj familiji.

Tehnički opis uredi

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka. Noseća konstrukcija trupa je napravljena od zavarenih čeličnih cevi visoke čvrstoće. Ramovi konstrukcije su ukrućeni žičanim dijagonalama. Ramovi konstrukcije koji se nalaze između motora i kabine pilota su ukrućeni dijagonalama od čeličnih cevi. U tom prostoru su bili smešteni rezervoari za gorivo i ulje kao i magacini za smeštaj mitraljeske municije. Iza motora se nalazila protivpožarna pregrada. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Prednji deo, motor i iza motora do kabine pilota je bio obložen aluminijumskim limom a ostali deo trupa je bio oblepljen impregniranim platnom. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu[2]. Preglednost iz pilotske kabine je bila dobra jer nije imao smetnje ni od gornjeg krila niti od motora (u avion ugrađen zvezdasti vazduhom hlađen motor).

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen 9-to cilindričnim vazduhom hlađenim rotacionim motorom, Oberursel U.I snage 73kW (nemačka proizvodnja motora Gnome Monosoupape 9N). Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka. Motor je limenom oblogom zaštićen zbog opasnosti koje može izazvati svojom rotacijom.

Krilo: Prednja i zadnja ivica krila su paralelne, krajevi kosi a uglovi zaobljeni. Krilo je bilo drvene konstrukcije sa dve remenjače od smreče, koje su povezivale drvena rebra od topole, tankog aero profila. Prednja remenjača je žičanim zatezačima sa gornje strane bila fiksirana za čeličnu piramidu a sa donje strane aviona za čeličnu konstrukciju trupa aviona. Zadnja ramenjača, koja je manjeg poprečnog preseka od prednje ramenjače i time omogućila veći savitljivost krila je bila čeličnim sajlama vezana za upravljački mehanizam aviona a upravljanje se ostvarivalo savijanjem dela krila aviona. Napadna i izlazna ivica krila su bila od drveta a celo krilo je bilo presvučeno impregniranim platnom[2].

Repne površine kod ovog aviona se sastoje od kormila pravca i dva kormila visine. Uobičajenih Fiksnih verikalnih i horizontalnih stabilizatora ovaj avion nema. Sva kormila su napravljena kao cevasti čelični ram sa šupljim rebrima i platnenom oblogom. Vertikalno kormilo je postavljeno na kraju repa a kormila visine su pričvršćena za gornju ivicu trupa. Sva kormila su čeličnim sajlama direktno vezana za upravljački sistem aviona[2].

Stajni organ je bio klasičan, napravljen kao čelična konstrukcija od zavarenih tankozidih cevi sa fiksnom osovinom. Točkovi su bili dimenzija Ø 690 mm x 83 mm. Amortizacija je bila pomoću gumenih kaiševa a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača[2].

Naoružanje uredi

Avion je bio naoružan sa jednim ili dva sinhronizovana mitraljeza koji su se nalazila ispred pilota na gornjoj strani trupa i pucala su kroz obrtno polje elise. Mitraljezi su se nalazili u haptičkom polju pilota tako da je mogao da interveniše u slučaju zastoja u paljbi, što u to vreme nije bio redak slučaj.

Naoružanje aviona: Foker E.III
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 1-2 h LMG 08/15 Spandau
Broj metaka 500 po mitraljezu
Kalibar 7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


 
Kokpit aviona Foker E.III
 
Struktura aviona Foker E.III

Tabela tehničkih podataka za avione Foker E.I - E.IV uredi

Tip aviona Foker E.I E.II E.III E.IV
Namena lovac lovac lovac lovac
Godina 1915. 1915. 1915. 1915.-1916.
Posada 1 1 1 1
Broj proizvedenih[3] 56 23 258 49
Dužina 6,75 m 7,20 m 7,20 m 9,75 m
Razmah 8,95 m 9,52 m 9,52 m 7,46 m
Visina 2,40 m 2,40 m 2,40 m 2,70m
Površina krila 14,40 m² 15,40 m² 15,40 m² 16,30 m²
Masa praznog 350 kg 370kg 400 kg 460 kg
Masa poletna 560 kg 580 kg 610 kg 610 kg
Broj motora 1 1 1 1
Motor Oberursel U.0 Oberursel U.I Oberursel U.I Oberursel U.III
Snaga 80 KS (59 kW) 100 KS (73 kW) 100 KS (73 kW) 160 KS (117 kW)
Max. brzina 132 km/h 141 km/h 141 km/h 161 km/h
Plafon 3.048 m 4.115 m 4.115 m 4.500 m
Dolet 200 km 200 km 220 km 240 km
Brzina penjanja 142 m/min 246 m/min 200 m/min 310 m/min
Naoružanje mitralj. 1 h 7,92mm 1 h 7,92mm; 1/2 x 7,92mm 2/3 x 7,92mm

Verzije uredi

Operativno korišćenje uredi

 
Muzejski primerak aviona Foker E.III
 
Replika aviona Foker E.III

Izrađeno je ukupno oko 258 aviona ovog tipa, 22 aviona su prodata Turskoj, ali u njima su leteli nemački piloti u nedostatku turskih. 6 aviona je dobila Austrougarska a 3 Bugarska, i ovi avioni su korišćeni na frontu protiv Srbije.

Procenjuje se da su svi avioni iz serije Foker E, a proizvedeno ih je 386, oborili oko 1.000 savezničkih aviona[4]. Verovatno je doprinos ovog modela aviona u tome najznačajniji s obzirom na njihov broj, dužinu korišćenja i činjenice da su njima upravljali najbolji nemački piloti, među kojima su bili asovi kao što su Maks Imelman, Osvald Belke, Ludvig Hauzmajer i Hans-Joahim Budeke.

Sačuvani primerci uredi

Jedini jednokrilac za koji se zna da je preživeo, trenutno je izložen u Muzeju nauke u Londonu (Science Museum South Kensington, London.). Prikazan je bez platnenog pokrivača tako da se vidi njegova konstrukcija[5].

Zemlje koje su koristile avion uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Fokker E.III Eindecker” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. 7. 2010. 
  2. ^ a b v g D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
  3. ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4. 
  4. ^ https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=393
  5. ^ http://www.biplane.link/fokker-e-iv.htm

Literatura uredi

  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,

Spoljašnje veze uredi

 
Foker E.III na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фокер_E.III&oldid=27036727”