Foršok
Foršok je takozvana faza „pripreme“ glavnog zemljotresa kada mehanička trenja i naprezanja blokova izazivaju vibracije koje se prenose kroz litosferu. Foršok predstavlja prvu fazu slabih talasa koja prethodi glavnom udaru. Imenovanje (označavanje) zemljotresa kao foršok (priprema), meinšok (glavni udar) ili afteršok (naknadni zemljotres) je jedino moguće nakon punog sleda događaja koji se desio.[1]
Pojava
urediUsled geološke nehomogenosti terena nastaje u zoni budućeg žarišta niz prethodnih manjih potresa (foršok), kao nagoveštaj druge faze, faze glavnog udara, u kojoj dolazi do maksimalnog kretanja blokova. Nakon pojave glavnog udara (glavnog zemljotresa), prisutna je čitava serija manjih potresa (naknadnih zemljotresa – afteršok) i uspostavljanje novog stabilnog stanja u zoni hipocentra.[2] Broj i intenzitet prethodnih i naknadnih seizmičkih aktivnosti, dakle aktivnosti pre i posle glavnog udara, približno su proporcionalni jačini glavnog zemljotresa. Zemljotresi velikog intenziteta koji se kvalifikuju kao katastrofalni, obično su praćeni prethodnom, glavnom i naknadnom seizmičkom aktivnošću koja može da traje više od godinu dana.[3]
Veće zemljotrese obično prate specifične prirodne pojave, takozvani prekursori. Oni se javljaju u različitim vremenskim intervalima (nekoliko sati, dana, pa i meseci) pre pojave najjačeg zemljotresa. Indikator snažnog zemljotresa gotovo redovno predstavlja „roj“ slabijih potresa naročito učestalih nekoliko dana ili nekoliko časova pre glavnog udara. Neposredno pre glavnog zemljotresa dolazi do odsustvovanja slabijih potresa, da bi nakon njega došlo do manifestovanja novih „rojeva“ slabijih potresa.
Događaji
urediForšok je aktivnost otkrivena za oko 40% svih umerenih od velikih zemljotresa, i oko 70% za događaje od M>7.0.[4] Oni se dešavaju od nekoliko minuta do dana, ili čak i duže pre glavnog udara. Na primer zemljotres na Sumatri 2002. se smatra kao foršok zemljotresa u Indijskom okeanu 2004, sa kašnjenjem dužim od dve godine između ova dva događaja.
Neki veliki zemljotresi (M>8.0) ne pokazuju foršok aktivnost uopšte, kao što je M8.6 zemljotres u Indiji (Asam) i Kini (Tibet) 1950. godine. Porast foršok aktivnosti je teško kvantifikovati za pojedinačne zemljotrese ali postaje očigledno kada se kombinuju rezultati mnogih različitih događaja.
Predviđanje
urediPredviđanje seizmičke aktivnosti u oblasti se koristi kao metod za predviđanje zemljotresa, pre svega u slučaju zemljotresa 1975. Haičeng u Kini, gde je evakuacija bila izazvana povećanjem aktivnosti. Međutim, većina zemljotresa nema očigledne foršok oblike i ovaj metod se nije pokazao korisnim, većina malih zemljotresa nisu foršokovi, što je dovelo do lažnih alarma. Zemljotresi duž okeanskih transformnih raseda[5] pokazuju ponovljivo foršok ponašanje, što omogućava predviđanje lokacije i vremena takvih zemljotresa.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Gates, Alexander E.; Ritchie, David (2009). Encyclopedia of Earthquakes and Volcanoes. Infobase Publishing. str. 89. ISBN 978-0-8160-7270-5.
- ^ Šta to trese Zemlju?[nepouzdan izvor?]
- ^ National Research Council (U.S.). Committee on the Science of Earthquakes (2003). „5. Earthquake Physics and Fault-System Science”. Living on an Active Earth: Perspectives on Earthquake Science. Washington D.C.: National Academies Press. str. 418. ISBN 978-0-309-06562-7. Pristupljeno 29. 11. 2010.
- ^ Sektor za seizmologiju[mrtva veza]
- ^ Tektonika ploča[nepouzdan izvor?]
Literatura
uredi- Gates, Alexander E.; Ritchie, David (2009). Encyclopedia of Earthquakes and Volcanoes. Infobase Publishing. str. 89. ISBN 978-0-8160-7270-5.=
- Pešić L.,2002: Opšta geologija (endodinamika)