Fotokolorimetrija
Fotoelktrična kolorimetrijska analiza, ili kratko fotokolorimetrija, jeste oblast optičkih metoda ispitivanja obojenih rastvora, zasnovana na svojstvu materije da apsorbuje određena područja vidljive svetlosti i zavisnosti te količine svetlosti od vrste i koncentracije ispitivane supstance,pri čemu se detekcija propuštene svetlosti vrši na principu primene fotoelektričnog efekta.[1]
Fotoelektrična kolorimetrija uredi
Kolorimetrijska metoda analize deli se na dve oblasti: vizuelnu i fotoelektričnu kolorimetrijsku analizu. Instrument se zove kolorimetar i može biti vizuelni i fotoelektrični.
Fotoelektrični kolorimetar radi na principu primene fotoelektričnog efekta, odnosno merenja fotostruje koja je srazmerna intenzitetu propuštene svetlosti. Kako Lamber- Berov zakon važi za monohromatsku svetlost,to kroz ispitivani rastvor prolazi svetlost koja je prethodno propuštena kroz određeni „filter“ i približno je monohromatska.Za pravilan rad fotoelektričnog kolorimetra bitno je poznavanje uloge i pravog odabira obojene optičke pločice odnosno optičkog filtera.Filter propušta određeni deo vidljivog spektra i to deo koji ispitivani rastvor u najvećoj meri apsorbuje.Boja filtera zato treba da bude komplementarna boji rastvora (tabela).[1]
| Talasna dužina propuštene boje (nm) | Propuštena boja (boja rastvora) | Komplementarna boja (boja filtera) |
| 400-435 | ljubičasta | žutozelena |
| 435-480 | plava | žuta |
| 480-490 | zelenoplava | narandžasta |
| 490-500 | plavozelena | crvena |
| 500-560 | zelena | purpurna |
| 560-580 | žutozelena | ljubičasta |
| 580-595 | žuta | plava |
| 595-610 | narandžasta | zelenoplava |
| 610-750 | crvena | plavozelena |
Princip rada fotoelektričnog kolorimetra uredi
Izvor struje napaja sijalicu , čiju svetlost sočivo kroz prorez usmerava na filter . Filter propušta uzan snop svetlosnih zraka,koji prolazi kroz kivetu sa rastvorom i pada na fotoćeliju , a proizvedenu struju registruje galvanometar. Kolorimetar se uključi u izvor naizmenične struje. U kivete sipamo destilovanu vodu do oznake,spolja ih obrišemo i stavimo u ležišta u kolorimetru.Stavimo odabrane filtere na mesta predviđena za njih.Iglu galvanometra dovodimo na položaj 100% unutrašnje transmitivnosti,odnosno na nulu unutrašnje gustine transmisije.Zatim se u desnu kivetu sipaju redom rastvori poznatih koncentracija pripremljenih za izradu kalibracionog dijagrama i očitavaju se vrednosti unutršnje gustine transmisije. Izvrši se merenje i za ispitivani rastvor čija je koncentracija nepoznata. Dobijeni podaci se unose u tabelu.Na milimetarskom papiru se crta kalibracioni grafik i pomoću njega se odredi nepoznata koncentracija ispitivanog rastvora.[2]
Primena fotoelektrične kolorimetrije uredi
Fotoelektrični kolorimetar našao je primenu u svim industrijskim granama, medicini, farmaciji i drugim oblastima. Najčešće se koristi za određivanje sadržaja Fe ili NH3 u vodi ili drugim rastvorima koji sadrže Sr, Ni, Cu, Co i druge elemente koji stvaraju obojene kompleksne soli.
Reference uredi
- ^ a b Uzelac, Marija (2014). Fizička hemija za treći i četvrti razred hemijsko-tehnološke škole. Beograd: Zavod za udžbenike Beograd. str. 220,224,225. ISBN 86-17-18756-7 Proverite vrednost parametra
|isbn=: checksum (pomoć). - ^ Uzelac, Marija (2014). Praktikum iz Fizičke hemije za treći i četvrti razred srednje škole. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 96. ISBN 978-86-17-18671-3.