Француска депеша
Francuska depeša (engl. The French Dispatch) je američka antologijska dramedija iz 2021. godine, režisera i scenariste Vesa Andersona, prema priči koju je on smislio sa Romanom Kopolom, Hjugom Ginisom i Džejsonom Švarcmanom. Film se usredsređuje na tri različite priče francuskog stranog biroa izmišljenih kanzaskih novina. U filmu je predstavljena ansamblska podela uloga koje tumače Benisio del Toro, Ejdrijen Brodi, Tilda Svinton, Lea Sedu, Franses Makdormand, Timoti Šalame, Lina Kurdi, Džefri Rajt, Matje Amalrik, Stiven Park, Bil Mari i Oven Vilson.
| Francuska depeša | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | The French Dispatch |
| Režija | Ves Anderson |
| Scenario | Ves Anderson |
| Producent | Ves Anderson Džeremi Doson Stiven Rejls |
| Glavne uloge | Benisio del Toro Ejdrijen Brodi Tilda Svinton Lea Sedu Franses Makdormand Timoti Šalame Lina Kurdi Džefri Rajt Matje Amalrik Stiven Park Bil Mari Oven Vilson |
| Muzika | Aleksandr Despla |
| Direktor fotografije | Robert Jouman |
| Montaža | Endru Vajsblum |
| Producentska kuća | Indian Paintbrush American Empirical Pictures |
| Studio | Searchlight Pictures |
| Godina | 2021. |
| Trajanje | 103 minuta[1] |
| Zemlja |  SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 25 miliona dolara[2] |
| Zarada | 46,3 miliona dolara[3][4] |
| IMDb veza | |
Sporedne uloge tumači nekoliko Andersonovih ranijih saradnika, među kojima su Lijev Šrajber, Edvard Norton, Vilem Dafo, Serše Ronan, Džejson Švarcman i Andželika Hjuston, između ostalih. Film je prvi put spomenut u avgustu 2018. kao neimenovani mjuzikl smešten nakon Drugog svetskog rata. Tog decembra, film je zvanično najavljen, a Anderson ga je nazvao „ljubavnim pismom novinarima”. Film je sniman između novembra 2018. i marta 2019. u Angulemu u Francuskoj. Tokom post-produkcije, film je montirao Endru Vajsblum, a muziku je komponovao Aleksandr Despla.
Film je premijerno prikazan 12. jula 2021. na Kanskom filmskom festivalu, dok je u američkim bioskopima izdat 22. oktobra iste godine. Dobio je uglavnom pozitivne kritike kritičara, koji su naročito pohvalili muziku, dizajn produkcije i glumu.
Radnja uredi
Godine 1975, u izmišljenom francuskom gradiću Anui-sur-Blase (sa francuskog, bukvalno, „dosada na apatičnom”), Artur Hovicer Mlađi, urednik časopisa Francuska depeša, iznenada umire od srčanog udara. Prema želji iskazanoj u svom testamentu, izdavanje časopisa se odmah obustavlja nakon jednog završnog komemorativnog broja, u kojem su objavljena četiri članka, uz čitulju.
Reporter biciklista uredi
Herbsent Sazerak predvodi biciklistički obilazak Anui-sur-Blasea, demonstrirajući nekoliko ključnih oblasti kao što su arkade, kafić „Le Sans Blag” i uličica džeparoša. On poredi prošlost i sadašnjost svakog mesta, pokazujući koliko se mnogo, a ipak, malo promenilo u Anuiju tokom vremena.
Betonsko remek delo uredi
Dž. K. L. Berensen drži predavanje u umetničkoj galeriji svoje bivše poslodavkinje, Apšer „Mo” Klampet, u kojem detaljno opisuje karijeru Mozesa Rozentalera. Rozentaler, mentalno poremećeni umetnik koji služi kaznu u zatvoru Anui zbog ubistva, slika apstraktni nagi portret Simon, zatvorske službenice sa kojom razvija vezu. Džulijen Kadazio, trgovac umetninama koji takođe služi kaznu zbog utaje poreza, momentalno postaje opčinjen slikom i kupuje je uprkos Rozentalerovom odbijanju. Nakon puštanja na slobodu, Kadazio ubeđuje svoju porodicu izlagača umetnosti da je izloži, a Rozentaler ubrzo postaje senzacija u svetu umetnosti. Privatno, Rozentaler se bori sa inspiracijom i posvećuje se dugoročnom projektu.
Tri godine kasnije, Kadazio, njegovi ujaci, Klampetova, Berensenova i gomila umetnika inspirisanih Rozentalerom, svi frustrirani nedostatkom novijih slika, podmićuju zatvorske čuvare da bi se suočili sa njim, ali otkrivaju da je njegovo remek delo zapravo niz fresaka u betonskoj zatvorskoj sali. Ljut što se slike ne mogu izneti iz zatvora, Kadazio ulazi u fizički obračun sa Rozentalerom, ali ubrzo počinje da ceni slike onakve kakve jesu, i kasnije organizuje da se ceo zid iz zatvora prebaci vazdušnim putem u privatni muzej u Kanzasu, u vlasništvu Klampetove. Zbog svojih postupaka u zaustavljanju zatvorske pobune koja je izbila tokom otkrivanja slika, Rozentaler je pušten na uslovnu kaznu. Simon takođe odlazi pošto je zaradila veliku sumu novca nakon što je postala inspiracija i motivacija za Rozentalera tokom njegovog boravka u zatvoru. Simon i Rozentaler održavaju prepisku nakon njegovog puštanja na slobodu.
Revizije manifesta uredi
Lusinda Kremenc izveštava o studentskom protestu koji je izbio na ulicama Anuija koji je ubrzo prerastao u „revoluciju šahovske table”. Dok je revolucija u početku inspirisana sitnim brigama oko pristupa ženskom studentskom domu, traumatično regrutovanje u vojsku jednog studenta, Mič-Miča, inspiriše veći ustanak.
Uprkos njenom insistiranju na održavanju „ novinarske neutralnosti”, Kremencova ima kratku romansu sa Zefirelijem, samozvanim vođom pobune, i tajno mu pomaže da napiše svoj manifest i dodaje mu dodatak. Džulijet, druga revolucionarka, nije impresionirana njegovim manifestom. Nakon što nakratko izraze svoje neslaganje oko njegovog sadržaja, Kremencova otkriva da je Džulijet u stvari zaljubljena u Zefirelija i da je ljubomorna na njenu bliskost sa njim. Ona tada kaže njima dvoma da „idu da vode ljubav”, što oni i rade.
Nekoliko nedelja kasnije, Zefireli umire pokušavajući da popravi toranj revolucionarne piratske radio stanice, a uskoro fotografija njegovog lika postaje simbol pokreta. Pet godina kasnije, Kremencova prevodi Mič-Mičevu pozorišnu dramatizaciju njegovog regrutacije i Zefirelijeve smrti za produkciju njegove drame u Nacionalnoj pozorišnoj kući.
Privatna trpezarija komesara policije uredi
Tokom televizijskog intervjua, Roubak Rajt prepričava priču o svom prisustvu privatnoj večeri sa komesarom policije Anuija, koju je pripremio legendarni policajac/kuvar poručnik Neskafije. Neskafije je poznati specijalista za vrstu visoke kuhinje posebno dizajnirane da je jedu zaposleni policajci. Večera je prekinuta kada su kriminalci, predvođeni propalim muzičarem pod nazivom Šofer, kidnapovali komesarovog sina Žižija i drže ga radi otkupa.
Kidnaperi predstavljaju zaraćene kriminalne sindikate Anui-sur-Blasea i zahtevaju oslobađanje računovođe iz podzemlja Alberta, zvanog „Abakus”, koji poseduje njihove zajedničke finansijske podatke. Abakus se nalazi u samici u sedištu policije. Rajt se seća sopstvenog zatočeništva u toj istoj ćeliji zbog svoje homoseksualnosti, zbog čega ga je Hovicer izbavio i ponudio mu posao u Francuskoj depeši.
Nakon pucnjave u skrovištu kidnapera, Žiži uspeva da potajno pošalje poruku Morzeovom azbukom da „pošalju kuvara”. Poručnik Neskafije je poslat u skrovište otmičara, navodno da obezbedi hranu i njima i Žižiju, ali potajno je otrovao hranu. Svi kriminalci podležu otrovu osim Žižija i Šofera jer nijedan nije jeo otrovane rotkvice, a Neskafije jedva preživljava (zbog njegovog snažnog stomaka). Šofer beži sa Žižijem i vodi policiju u poteru. Žiži uspeva da pobegne kroz šiber automobila i ponovo se susreće sa ocem. Tokom oporavka, Neskafije spasava Abakusa od gladi i priprema mu omlet, a zatvorenik je bio potpuno zaboravljen u metežu.
Nazad u kancelariji Francuske depeše, Hovicer kaže Rajtu da ponovo unese izbrisani segment izveštaja. U njemu, Neskafije koji se oporavlja kaže Rajtu da je ukus otrova bio drugačiji od bilo čega što je ikada ranije jeo, pre nego što su sažaljevali zbog toga što su stranci u Francuskoj. Hovicer i Rajt se ne slažu oko toga da li je ovaj razgovor srž dela.
Čitulja uredi
U epilogu, zaposleni u Francuskoj depeši oplakuje Hovicerovu smrt, ali prianjaju na posao sastavljanja poslednjeg komemorativnog izdanja časopisa.
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Benisio del Toro | Mozes Rozentaler |
| Ejdrijen Brodi | Džulijen Kadazio |
| Tilda Svinton | Dž. K. L. Berensen |
| Lea Sedu | Simon |
| Franses Makdormand | Lusinda Kremenc |
| Timoti Šalame | Zefireli |
| Lina Kurdi | Džulijet |
| Džefri Rajt | Roubak Rajt |
| Aleks Loter | Morisot |
| Matje Amalrik | policajac |
| Stiven Park | poručnik Neskafije |
| Bil Mari | Artur Hovicer Mlađi |
| Oven Vilson | Herbsent Sazerak |
| Lijev Šrajber | voditelj |
| Elizabet Mos | alumna |
| Edvard Norton | Šofer |
| Vilem Dafo | zatvorenik |
| Lois Smit | Apšer Klampet |
| Serše Ronan | misteriozna žena |
| Kristof Valc | Boris Šomers |
| Sesil de Frans | gospođa B |
| Gijom Galijen | gospodin B |
| Džejson Švarcman | Hermes Džouns |
| Toni Revolori | mladi Mozes Rozentaler |
| Rupert Frend | narednik |
| Henri Vinkler | ujak Džo |
| Bob Balaban | ujak Nik |
| Ipolit Žirardo | Šu-fler |
| Andželika Hjuston | naratorka |
Reference uredi
- ^ Wiseman, Andreas (3. 6. 2020). „Cannes Film Festival Reveals 2020 Lineup: Wes Anderson, Steve McQueen, Kate Winslet & Pixar”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 13. 11. 2020. g. Pristupljeno 3. 6. 2020.
- ^ Croll, Ben (15. 1. 2020). „Angouleme Delivers for Wes Anderson's 'The French Dispatch' Shoot”. Variety. Arhivirano iz originala 8. 3. 2021. g. Pristupljeno 15. 1. 2020.
- ^ „The French Dispatch (2021)”. Box Office Mojo. IMDb. Pristupljeno 27. 2. 2022.
- ^ „The French Dispatch”. The Numbers. Arhivirano iz originala 24. 10. 2021. g. Pristupljeno 25. 1. 2022.
Spoljašnje veze uredi
- Francuska depeša na sajtu IMDb (jezik: engleski)
