Frederik Zajdel
Frederik Zajdel (engl. Frederick Seidel; Sent Luis, 19. februar 1936) američki je pesnik. Rođen je u bogatoj jevrejskoj porodici ruskih emigranata. Školovao se na Harvardu, mladost proveo putujući po Evropi, da bi se početkom šezdestih trajno nastanio u Njujorku. Žiri, u sastavu Robert Louel, Lujza Bogan i Stenli Kunic, nagradio je njegovu prvu zbirku pesama Konačne odluke (Final Solutions, 1963) nagradom koju je raspisao jevrejski kulturni centar iz Njujorka, ali je odbor centra odbio da štampa zbirku zbog navodnog antikatolicizma, antisemitizma i uvredljivog tona pojedinih pesama. Ugledni članovi žirija su zbog ovakve odluke podneli ostavku, a pesnička zbirka je, usled nastalog skandala, dobila široki prostor u medijima.[1] Ovakve suprotne reakcije kritičara i publike, između zgražavanja i pohvala, pratile su i druge Zajdelove pesničke knjige, iako nijedna nije dostigla nivo kontroverzi kao prva.[2] Pesnička zbirka Zora (Sunrise, 1979), nagrađena je Nagradom američke kritike za poeziju, dok su pesničke knjige Ići brzo (Going Fast, 1998) i Uga-buga (Ooga-Booga, 2006) bile u užem izboru za Pulicerovu nagradu. Zajdelovo izdanje sabranih pesama Pesme (1959-2009) obuhvata pedeset godina stvaralaštva na približno petsto strana.
| Frederik Zajdel | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 19. februar 1936. |
| Mesto rođenja | Sent Luis, Misuri, SAD |
| Književni rad | |
| Uticaji od | Robert Louel, Silvija Plat, Džon Beriman, Osip Mandeljštam, Boris Pasternak, Ezra Paund, T. S. Eliot, |
| Najvažnija dela | „Konačne odluke“ (1963) |
Zajdelova rana poezija je dovođena u vezu sa stvaralaštvom Roberta Louela zbog proročkog glasa i spremnosti da u svoje stihove uključi istorijske događaje. Takođe je poređena sa pesmama Silvije Plat, usled zajedničke težnje ka stapanju ličnih drama sa aktuelnim političkim događajima. U njegovim stihovima prisutni su mračni i seksualno uznemirujući motivi, zbog čega je cinično opisivan kao pesnik kojeg je dvadeseti vek zaslužio. Njegovo lirsko ja često je oblikovano u personu nedopadljivog estete opterećenog elitnim materijalizmom, oličenim u odsedanju u skupim hotelima, seksu sa mlađim devojkama, Dukati motorima ili nošenju ručno pravljenih cipela. Sa druge strane, ovu pesničku masku Zajdel redovno ironizira, pretvarajući je u karikaturu. Svoje pesme peva podjednako u slobodnom stihu kao i u metru. Dejvid Or je njegovo stvaralaštvo poredio sa violinistom koji, nakon virtuozne izvedbe Paganinijeve kompozicije, razbija violinu o zid. Or je dalje istaknuo da je takav spoj varvarstva i elegancije jedno od Zajdelovih izuzetnih dostignuća.[3] Ovakvi komentari u skladu su sa njegovim poznatim poetičkim iskazom: Piši zadivljujuće o onome što ljudi ne žele da čuju.[4]
Dela uredi
- Konačne odluke (Final Solutions, 1963)
- Zora (Sunrise, 1979)
- Muškarci i žene: Nove i odabrane pesme (Men and Woman: New and Selected Poems, 1984)
- Pesme 1959-1979 (Poems, 1959-1979, 1989)
- Ovih dana (These Days, 1989)
- Moj Tokio (My Tokyo, 1993)
- Ići brzo (Going Fast, 1998)
- Kosmičke pesme (The Cosmos Poems, 2000)
- Život na zemlji (Life on Earth, 2001)
- (Area Code 212, 2002)
- Kosmička trilogija (The Cosmos Trilogy, 2003)
- Uga-Buga (Ooga-Booga, 2006)
- (Evening Man, 2008)
- Sabrane pesme: 1959-2009 (Collected Poems: 1959-2009, 2009)
- Lepo vreme (Nice Weather, 2012)
- (Widening Income Inequality, 2016)
Reference uredi
- ^ Knox, Sanka (16. 7. 1962). „Poets' Jury Quits in Award Dispute”. The New York Times. Arhivirano iz originala 06. 03. 2016. g. Pristupljeno 26. 2. 2016.
- ^ Mason, Wyatt (8. 4. 2009). „Frederick Seidel, Laureate of the Louche”. The New York Times. Pristupljeno 26. 2. 2015.
- ^ Orr, David (24. 5. 2009). „The Edge of Night”. The New York Times.
- ^ Galassi, Jonathan (2009). „Frederick Seidel, The Art of Poetry No. 95”. The Paris Review.