Википедија

Frejzer Institut

амерички институт

Frejzer Institut je libertarijansko - konzervativni kanadski istraživački centar za javne politike i registrovana dobrotvorna organizacija.[1][2][3][4][5][6][7] Institut sebe opisuje kao nezavisan i nestranački.[8] Sedište mu je u Vankuveru, sa dodatnim kancelarijama u Kalgariju, Torontu i Montrealu, i povezan je sa globalnom mrežom od 80 istraživačkih centara preko Mreže ekonomske slobode.[9] Frejzer je član Atlas mreže lobista libertarijanske politike.[10]

Prema izveštaju Global Go To Think Tank Index Report (Think Tanks and Civil Societies Program, Univerzitet Pensilvanije), Frejzer je broj 14 (od 8.200) u Top Think Tanks Worldwide” i broj 1 u „Top Think Tanks” u Meksiku i Kanadi“.[11]

Istorija uredi

Institut Frejzer su 1974. godine osnovali Majkl Voker, ekonomista sa Univerziteta Zapadni Ontario, i biznismen T. Patrik Bojl, tada potpredsednik MakMilan Bloedela. Dobio je status dobrotvorne organizacije u Kanadi 22. oktobra 1974. i u Sjedinjenim Državama 1978.[12]

Njegova navedena misija je „da meri, proučava i saopštava uticaj konkurentskih tržišta i vladine intervencije na dobrobit pojedinaca“.[13] Institut je dobio ime po reci Frejzer.[9]

Ser Antoni Fišer, koji je ranije imao ključnu ulogu u osnivanju britanskog Instituta za ekonomske odnose, imenovan je za vršioca dužnosti direktora 1975. godine, dok Voker nije postao izvršni direktor 1977.[12] U svojoj prvoj punoj godini rada, 1975., institut je prijavio prihod od 421.389 dolara.[12] Godine 1988. prihodi su premašili milion dolara, a 2003. 6 miliona dolara.[12]

Ideološki stav uredi

Institut Frejzer sebe opisuje kao „nezavisnu, nestranačku istraživačku i obrazovnu organizaciju“,[8] i predviđa „slobodan i prosperitetni svet u kome pojedinci imaju koristi od većeg izbora, konkurentnih tržišta i lične odgovornosti“.[13]

Forbs je taj think tank nazvao libertarijanskim.[6] Njujork tajms opisao je institut kao slobodarski.[7] Lengli Tajms ga je klasifikovao kao libertarijanac desnog centra.[5]

Istraživanja i publikacije uredi

Institut samostalno objavljuje različite izveštaje:

  • Indeks ekonomske slobode : Godišnji indeks ekonomske slobode sveta rangira zemlje sveta prema stepenu ekonomske slobode.[14] Institut je takođe objavio regionalne i podnacionalne izveštaje koji rangiraju ekonomske slobode Severne Amerike, Latinske Amerike, arapskog sveta i frankofonije.[15] Ovi izveštaji se distribuiraju širom sveta preko Mreže ekonomske slobode, globalne mreže od 80 istraživačkih centara.[9]
  • Indeks ljudske slobode : Zajedno sa Institutom Cato i Institutom Liberales pri Fondaciji za slobodu Fridrih Nauman, Institut Frejzer objavljuje godišnji Indeks ljudske slobode, koji predstavlja stanje ljudske slobode u svetu na osnovu široke mere od 76 različitih indikatora koji obuhvata ličnu, građansku i ekonomsku slobodu.[16] Indeks predstavlja široku meru ljudske slobode, shvaćenu kao odsustvo prinudnog ograničenja. Indeks pokriva sledeće oblasti: vladavina prava, bezbednost i bezbednost, pokret, religija, udruženje, skupština i civilno društvo, izražavanje, odnosi, veličina vlade, pravni sistem i imovinska prava, pristup zdravom novcu, sloboda međunarodne trgovine, i regulisanje kredita, rada i poslovanja.[17] Indeks ljudske slobode kreiran je 2015. godine i pokriva 152 zemlje za 2008, 2010, 2011. i 2012.[18][19][20][21][22] U januaru 2016. dodani su podaci za 2013. koji pokrivaju 157 zemalja.
  • Vaiting Iour Turn: Vait Times for Health Care in Canada [23] je godišnji izveštaj instituta o vremenu čekanja u bolnici u Kanadi, zasnovan na nacionalnom istraživanju lekara i zdravstvenih radnika. Dvadeseto godišnje istraživanje, objavljeno u decembru 2010, pokazalo je da je ukupno vreme čekanja između upućivanja lekara opšte prakse i pružanja izbornog lečenja od strane specijaliste, u proseku za 12 specijalnosti i 10 anketiranih provincija, poraslo sa 16,1 nedelje u 2009. godini na 18,2 nedelje u 2010.[23]
  • Istraživanje rudarskih kompanija : Globalno istraživanje rudarskih kompanija koje se objavljuje svake godine rangira investicione klime u rudarskim jurisdikcijama širom sveta, na osnovu mišljenja rukovodilaca i menadžera rudarske industrije.[24]
  • Globalna anketa o nafti : Godišnje istraživanje naftnih rukovodilaca u vezi sa preprekama investicijama u regionima koji proizvode naftu i gas širom sveta. [25]
  • Kanadska provincijska investiciona klima : Serija izveštaja koji mere stepen u kome kanadske provincije prihvataju javne politike koje doprinose i održavaju pozitivnu investicionu klimu.[26]
  • Izveštaji o vatrenom oružju . Institut Frejzer je objavio niz članaka i izjava protiveći se kanadskim zakonima o kontroli oružja,[27][28] uključujući registar vatrenog oružja.[29]
  • Školske izveštaje: Svake godine institut objavljuje seriju školskih izveštaja u kojima se rangiraju akademski rezultati škola u Britanskoj Kolumbiji, Alberti, Ontariju, Kvebeku i državi Vašington na osnovu javno dostupnih rezultata standardizovanog testiranja koje obavezuju i upravljaju provincije.[30] Veb stranica www.compareschoolrankings.org omogućava svakome da uporedi do pet škola odjednom, na osnovu različitih indikatora učinka.[31]
  • Dan poreske slobode : Godišnji izveštaj Instituta o Danu poreske slobode izračunava dan kada je prosečna kanadska porodica isplatila ukupan poreski račun i tantijeme koje su im i korporacijama nametnuli svi nivoi vlasti.[32] U 2016, Dan poreske slobode bio je 7. jun sa prikupljenim 45.167 dolara (42,9 odsto prihoda) po porodici. [33] Institut nudi i lični kalkulator Dana poreske slobode.[34]
  • Institut izdaje tri časopisa: Fraser Forum, dvomesečni pregled javnih politika u Kanadi; Perspectives, pregled javne politike u Kvebeku i frankofoniji na francuskom jeziku; i Canadian Student Review, pogled na aktuelnosti koje su studenti napisali za studente.[35]
  • U martu 2010. institut je objavio Did Government Stimulus Fuel Economic Growth in Canada? An Analysis of Statistics Canada Data,[36] izveštaj koji kritikuje Ekonomski akcioni plan vlade Harper, u kojem se zaključuje da paket stimulacija nije imao materijalnog uticaja na ekonomski preokret Kanade u drugoj polovini 2009. godine.

Obrazovni programi uredi

Institut povremeno organizuje besplatne seminare širom Kanade za studente, nastavnike i novinare, fokusirajući se na ključne ekonomske koncepte i pravovremena pitanja u javnoj politici.[37] Institut je 2010. godine bio domaćin osam jednodnevnih studentskih seminara, na kojima je učestvovalo više od 775 učesnika.[38]

Fraser Institut takođe nudi program stažiranja, na koji se 2010. prijavilo više od 431 osobe.[38]

Druge inicijative uredi

Children First uredi

Prvi kanadski privatno finansirani program te vrste, Children First: School Choice Trust,[39] nudi grantove za pomoć u školarini kako bi pomogli roditeljima u finansijskim potrebama da pošalju svoju decu u nezavisnu školu po svom izboru. Program je prekinut 2012. godine.

Donner Awards uredi

Najveći kanadski neprofitni program priznanja, Donner Canadian Foundation Awards for Excellence in the Delivery of Social Services[40] odaje priznanje neprofitnim agencijama za društvene usluge koje se, uprkos ograničenjima budžeta, ističu u pogledu upravljanja i pružanja usluga. Pobednici se biraju svake godine u različitim kategorijama i dele nagradni fond od 60.000 dolara.[40]

School Chain Showcase uredi

Globalna baza podataka školskih lanaca, višejezična veb lokacija omogućava svakome da se poveže sa operaterima školskih lanaca širom sveta. [41]

Upravljanje uredi

U aprilu 2012. za predsednika je imenovan ekonomista Nils Veldhojs.[42] Institutom upravlja upravni odbor.

Kritika uredi

Prema CBC News, neki ljudi navode da je Majkl Voker pomogao u osnivanju instituta nakon što je dobio finansijsku podršku od šumarskog giganta MacMillan Bloedel, uglavnom da bi se suprotstavio vladi Britanske Kolumbije NDP,[43] koju je tada vodio premijer Dejv Baret.

Krajem 1997. godine, institut je uspostavio istraživački program koji oponaša britansku jedinicu za socijalna pitanja, nazvanu Centar za socijalna pitanja. Njen osnivač bio je Patrik Bešam. Program su finansirali Rotmans internacional i Philip Morris.[44] Kada je Rotmans kupio British American Tobacco (BAT) 1999. godine, njegovo finansiranje je prestalo,[45] a 2000. institut je pisao BAT-u tražeći 50.000 dolara godišnje, kako bi se podelio između Centra za socijalna pitanja i Centra za rizik i regulativu . [44] U pismu je istaknuta publikacija instituta iz 1999. Passive Smoke: The EPA's Betrayal of Science and Policy, „koja je istakla odsustvo bilo kakvih naučnih dokaza o povezivanju raka sa pasivnim pušenjem [i] dobila je široku medijsku pokrivenost kako u Kanadi tako iu Amerika".[44] U to vreme, izvršni direktor BAT-ove kanadske podružnice, Imasco, takođe je bio u odboru poverenika Frejzer instituta.[45] Frejzer institut je prestao da otkriva svoje izvore korporativnog finansiranja 1980-ih.[45]

Godine 1999. Institut Frejzer je bio kritikovan od strane zdravstvenih radnika i naučnika zbog sponzorisanja dve konferencije o duvanskoj industriji pod naslovom Junk Science, Junk Policy? Managing Risk and Regulation and Should Government Butt Out? The Pros and Cons of Tobacco Regulation. Kritičari su optužili institut da se povezuje sa brojnim pokušajima duvanske industrije da diskredituje autentični naučni rad.[43]

Reference uredi

  1. ^ Schultze, Rainer-Olaf; Sturm, Roland; Eberle, Dagmar (2003-02-28). Conservative Parties and Right-Wing Politics in North America: Reaping the Benefits of an Ideological Victory?. VS Verlag für Sozialwissenschaften. ISBN 978-3-8100-3812-8. 
  2. ^ Clifford Krauss (28. 2. 2006). „In Canada, private medicine spreads”. New York Times. 
  3. ^ „Fraser Institute to pay tuition for poor Albertans”. Calgary Herald. 18. 1. 2006. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. 
  4. ^ Kai Nielsen (1985). Equality and Liberty: A Defense of Radical Egalitarianism. Totowa, New Jersey: Rowman and Littlefield. ISBN 978-0-8476-7516-6. 
  5. ^ a b Dan Ferguson (13. 7. 2011). „Passing grade for LMH”. Langley Times. Arhivirano iz originala 04. 10. 2011. g. Pristupljeno 05. 07. 2023. 
  6. ^ a b Tim W. Ferguson (20. 9. 2004). „Competitive and Not”. Forbes.com. Arhivirano iz originala 18. 1. 2012. g. Pristupljeno 2010-01-11. 
  7. ^ a b With Interest: Turning the tables on reform The New York Times
  8. ^ a b Who We Are Fraser Institute
  9. ^ a b v Economic Freedom Network Fraser Institute
  10. ^ „Global Directory”. www.atlasnetwork.org. Arhivirano iz originala 15. 3. 2015. g. Pristupljeno 15. 5. 2022. 
  11. ^ „Media Release” (PDF). 4. 2. 2015. Pristupljeno 31. 1. 2020. 
  12. ^ a b v g The Fraser Institute at 30: A Retrospective Arhivirano 2016-03-13 na sajtu Wayback Machine Fraser Institute
  13. ^ a b Mission Fraser Institute Arhivirano decembar 30, 2009 na sajtu Wayback Machine
  14. ^ McMahon, Fred. „Economic Freedom of the World: 2010 Report” (PDF). Fraser Institute. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 8. 2011. g. Pristupljeno 22. 3. 2011. 
  15. ^ Fraser Institute. „Economic Freedom Network Regional and Sub-National Reports”. Freetheworld.com. Arhivirano iz originala 20. 11. 2016. g. Pristupljeno 2013-12-11. 
  16. ^ „The Fraser Institute: Canada Ranks Sixth on Human Freedom Index, Far Ahead of United States in 20th”. Yahoo! Finance. 18. 8. 2015. 
  17. ^ Tarik El Barakah (3. 9. 2015). „The Fraser Institute: Canada Ranks Sixth on Human Freedom Index, Far Ahead of United States in 20th”. Morocco World News. 
  18. ^ „The Human Freedom Index”. CBC News’s New Brunswick First. 20. 8. 2015. 
  19. ^ „The Human Freedom Index”. FOX's Outnumbered. 20. 8. 2015. 
  20. ^ „The Human Freedom Index ranking of Canada”. CBC’s The Exchange with Amanda Lang. 19. 8. 2015. 
  21. ^ „The Human Freedom Index ranking of Canada”. CTV AM. 18. 8. 2015. 
  22. ^ „The Human Freedom Index”. CNN’s Fareed Zakaria GPS. 23. 8. 2015. 
  23. ^ a b Skinner, Brett. „Waiting Your Turn: Wait Times for Health Care in Canada 2010 Report” (PDF). Fraser Institute. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 8. 2011. g. Pristupljeno 22. 3. 2011. 
  24. ^ McMahon, Fred. „Survey of Mining Companies: 2011/2012”. Fraser Institute. Arhivirano iz originala 9. 3. 2012. g. Pristupljeno 23. 3. 2012. 
  25. ^ Angevine, Gerry. „Global Petroleum Survey 2011” (PDF). Fraser Institute. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 8. 2011. g. Pristupljeno 29. 7. 2011. 
  26. ^ Veldhuis, Niels. „Canadian Provincial Investment Climate 2010 Report” (PDF). Fraser Institute. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 3. 2012. g. Pristupljeno 22. 3. 2011. 
  27. ^ „Gun Laws do Not Reduce Criminal Violence According to New Study”. Fraserinstitute.org. Pristupljeno 2013-12-11. 
  28. ^ „Some International Evidence on Gun Bans and Murder Rates”. Fraserinstitute.org. Pristupljeno 2013-12-11. 
  29. ^ „Misfire: Firearm registration in Canada”. Fraserinstitute.org. Pristupljeno 2013-12-11. 
  30. ^ School Report Cards Arhivirano 2011-07-24 na sajtu Wayback Machine Fraser Institute
  31. ^ Compare School Rankings Fraser Institute
  32. ^ „Tax Freedom Day in Canada”, Fraser Institute 
  33. ^ Canadians Celebrate Tax Freedom Day on June 7, 2016 Fraser Institute
  34. ^ Personal Tax Freedom Day Calculator Fraser Institute
  35. ^ Magazines Arhivirano 2011-07-23 na sajtu Wayback Machine Fraser Institute
  36. ^ Veldhuis, Niels. „Did Government Stimulus Fuel Economic Growth in Canada? An Analysis of Statistics Canada Data”. Fraser Institute. Arhivirano iz originala 7. 8. 2011. g. Pristupljeno 22. 3. 2011. 
  37. ^ Education Programs Arhivirano 2011-07-28 na sajtu Wayback Machine Fraser Institute
  38. ^ a b „Fraser Institute Annual Report 2010” (PDF). Fraser Institute. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 8. 2011. g. Pristupljeno 29. 7. 2011. 
  39. ^ Children First: School Choice Trust Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. mart 2012) Fraser Institute
  40. ^ a b Donner Canadian Foundation Awards
  41. ^ School Chain Showcase Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. jul 2011) Fraser Institute
  42. ^ Gyarmati, Sandor (18. 4. 2012). „Local now leads Fraser Institute”. Delta Optimist. Pristupljeno 24. 11. 2014. 
  43. ^ a b „CBC News Indepth: Fraser Institute”. 11. 8. 2010. Arhivirano iz originala 11. 8. 2010. g. 
  44. ^ a b v Fraser Institute letter of 28 January 2000 to British American Tobacco chairman Martin Broughton, Letter to Martin Broughton regarding research program in emulation of the social affairs unit, disclosed via Legacy Tobacco Documents Library.
  45. ^ a b v Donald Gutstein, rabble.ca, 14 October 2009, Following the money: The Fraser Institute’s tobacco papers
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фрејзер_Институт&oldid=26037362”