Fridrih Zajdlic
Fridrih Zajdlic (nem. Friedrich Wilhelm von Seydlitz, 3. februara 1721-8. novembra 1773) bio je pruski general koji se istakao u sedmogodišnjem ratu (1756-1763).[1]
Fridrih Zajdlic | |
|---|---|
 Fridrih Vilhelm fon Zajdlic (1721-1773), portret iz 1754. godine. | |
| Datum rođenja | 3. februar 1721. |
| Mesto rođenja | Kalkar |
| Datum smrti | 27. avgust 1773. (52 god.) |
| Mesto smrti | Olava |
Vojna služba uredi
Zajdlic je, uz Hansa Citena, bio najistaknutiji konjički komandant u vojsci Fridriha Velikog. Dosledno je sprovodio Fridrihovu koncepciju o upotrebi i načinu dejstva konjice.[1]
Reforma pruske konjice uredi
Pruska konjica je u ratu za austrijsko nasleđe (1740-1748) bila vrlo slaba i neefikasna, trpeći stalne poraze od austrijske konjice. Zato je Fridrih Veliki (1712-1786) reorganizovao prusku konjicu, zabranio strancima da služe u njoj i odabrao joj sposobne zapovednike u ličnostima Hansa Citena i Fridriha Zajdlica, a mnogim instrukcijama i zapovestima stvorio je od konjice vrlo efikasan rod vojske. Od 1748. naredio je da konjica odmah, čim naiđe na neprijatelja, juriša u smaknutom (zbijenom) stroju i to sa daljine od 700 m (od 1755. sa 1.800 m), s tim da se na 200 m pred neprijateljem pređe u puni trk sa isukanim sabljama i razvijenim zastavama, uz što veću viku i zvuke truba. Zabranio je vatru (ispaljivanje pištolja u plotunima) s konja, što je pre reformi bilo osnovno dejstvo konjice u borbi. Borbeni poredak obrazovale su 3 linije (svaka u trovrsnom stroju): u prvoj su bili kirasiri, u drugoj, na odstojanju 300 koraka, dragoni, a u trećoj, koja je osiguravala bokove i pozadinu, husari. Od 1770. druga linija se postrojavala stepenasto, pa je potreba za trećom prestala.[2]
Sedmogodišnji rat uredi
Zajdlic se kao zapovednik pruske konjice istakao u sedmogodišnjem ratu (1756-1763). Kod Rosbaha (1757) snažnim jurišem na na čelo protivnikove kolone nabacio je savezničku konjicu na pešadiju i artiljeriju, a zatim ponovnim jurišem na bok saveznika dovršio njihov poraz. Kod Corndorfa (1758), protivnapadom je odbacio rusku levokrilnu konjicu i spasao pešadiju od uništenja. Kod Hohkirha (1758), takođe protivnapadom, omogućio je izvlačenje pešadije iz borbe, a kod Kunersdorfa (1759) je pretrpeo poraz, pošto je po naređenju izvršio juriš po nepogodnom zemljištu na čvrstu odbranu.[1]
Kasniji rad uredi
Od 1763. Zajdlic je vršio dužnost inspektora konjice u Šleziji. Organizovao je visoku školu jahanja za pruske oficire i školu jahanja za podoficire.[1]
Reference uredi
- ^ a b v g Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 10), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1976), str. 643
- ^ Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 4), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1972), str. 560
Literatura uredi
- Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 10), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1976), str. 643