Хамлет (film iz 1948)
Hamlet (engl. Hamlet) je britanski dramski film iz 1948. godine, koji predstavlja filmsku adaptaciju istoimene tragedije Vilijama Šekspira, koju je adaptirao i režirao Lorens Olivije, koji je i tumačio naslovnu ulogu. Ovo je bio drugi film Olivijea kao režisera i drugi od tri šekspirovska filma koja je režirao. Hamlet je bio prvi britanski film koji je osvojio Oskara za najbolji film.[6] Takođe je bio prva zvučna filmska adaptacija ove predstave na engleskom jeziku.
| Hamlet | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Hamlet |
| Žanr | drama |
| Režija | Lorens Olivije |
| Scenario | Lorens Olivije (nepotpisan) |
| Temelji se na | Hamlet (Vilijam Šekspir) |
| Glavne uloge | Lorens Olivije |
| Godina | 1948. |
| Trajanje | 155 minuta |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 527.530 funti[1][2][3] |
| Zarada | 3.250.000 dolara[4][5] |
| IMDb veza | |
Pored Oskara za najbolji film, osvojio je i Oskara za najboljeg glumca, kao i Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji. Međutim, pokazao se kontroverznim među šekspirovskim puristima, koji su smatrali da je Olivije napravio previše izmena i ekscizija četvorosatne predstave pretvarajući je u dvosatni film. Milton Šulman je pisao za The Evening Standard: „Za neke će ovo biti jedan od najboljih filmova ikada snimljenih, za druge duboko razočarenje. Lorens Olivije ne ostavlja nikakvu sumnju da je on jedan od naših najboljih živih glumaca... njegove slobode sa tekstom, međutim, sigurno će uznemiriti mnoge.”[7]
Radnja uredi
Radnja počinje na zidinama Elsinora gde stražara, Franciska, otpušta sa straže (i ispituje ga da li je išta video) drugi stražar, Bernardo, koji je, sa još jednim stražarom, Marcelom, dva puta ranije video duha pokojnog kralja Hamleta. Marcelo tada stiže sa skeptičnim Horaciom, prijateljem princa Hamleta. Odjednom, sva trojica vide duha, a Horacio zahteva da duh progovori. Duh tada nestaje, bez reči.
Unutar velike dvorane zamka, dvor slavi venčanje Gertrude i kralja Klaudija; stari kralj Hamlet je naizgled umro od ujeda zmije, a njegova žena Gertruda se, u roku od mesec dana od tragedije, udala za pokojnog kraljevog brata. Kraljević Hamlet sedi sam, odbijajući da se pridruži proslavi, uprkos negodovanju novog kralja. Kada dvorani napuste veliku dvoranu, Hamlet se ljuti zbog brzopletog braka, mrmljajući sebi u bradu reči: „Pa ipak, tek mesec!”
Ubrzo, Horacio i stražari ulaze govoreći Hamletu o sablasnoj prikazi njegovog oca. Hamlet počinje da istražuje i po dolasku na zidine ugleda duha. Primećujući da ga duh mami napred, Hamlet ga prati do kule, gde mu otkriva svoj identitet kao duh Hamletovog oca. On kaže Hamletu da je ubijen, ko je to učinio i kako je to učinjeno. Ubistvo je prikazano u flešbeku dok duh opisuje delo – Klaudije se vidi kako sipa otrov u uho pokojnog kralja Hamleta i na taj način ga ubija. Hamlet to isprva ne prihvata kao istinu, a onda se sprema da odglumi ludilo, kako bi iskušao Klaudijevu savest, da ne bi prebrzo doneo zaključak.
Odglumljeno ludilo privlači pažnju Polonija koji je potpuno uveren da je Hamlet izgubio razum. Polonije privlači kralju pažnju na ovo, tvrdeći da ludilo potiče od Hamletove ljubavi prema Ofeliji, Polonijevoj ćerki. Klaudije, međutim, nije u potpunosti ubeđen, pa Polonije organizuje sastanak između Hamleta i Ofelije. Hamletovo „ludilo” je evidentno i na ovom sastanke, pa je i Klaudije uveren.
Hamlet zatim angažuje grupu lutajućih scenskih izvođača, tražeći da izvedu predstavu Ubistvo Gonzaga za kralja. Međutim, Hamlet unosi nekoliko izmena u predstavu, kako bi ona odrazila okolnosti ubistva pokojnog kralja. Klaudije, nesposoban da izdrži predstavu, povlači se u svoju sobu. Hamlet je sada ubeđen u Klaudijevu izdaju. Pronalazi Klaudija samog i ima dovoljno prilika da ubije zlikovca. Međutim, u ovo vreme Klaudije se moli, a Hamlet ne želeći da ga pošalje u raj, odlučuje da sačeka svoje vreme.
Umesto toga, on se suočava sa Gertrudom oko smrti svog oca i Klaudijeve izdaje. Tokom ovog sukoba, čuje glas iza arasa, i, verujući da ga prisluškuje Klaudije, zabija bodež među zavese. Kada je otkrio da je zapravo ubio Polonija koji je prisluškivao, Hamlet je samo blago uznemiren i nastavlja da se suočava sa svojom majkom. Zatim vidi sablasnu pojavu svog oca, i počinje da razgovara sa njim. Gertruda, koja ne može da vidi duha, postaje uverena da je Hamlet lud.
Klaudije šalje Hamleta u Englesku, a potajno je naredio da se on ubije kada tamo stigne. Na sreću, Hamletov brod napadaju gusari, a on je vraćen u Dansku. U njegovom odsustvu, međutim, Ofelija poludi zbog Hamletovog odbijanja i ideje da je njen dragi ubio njenog oca, i ona se udavi. Laert, Ofelijin brat, spreman je da osveti njenu, kao i smrt svog oca.
Klaudije i Laert saznaju za Hamletov povratak i spremaju se da ga ubiju. Međutim, planiraju da to izgleda kao nesreća. Klaudije naređuje Laertu da izazove Hamleta na dvoboj, u kojem će Laertu biti dato otrovno sečivo koje će ubiti njegovog protivnika jednim dodirom. U slučaju da Laert ne uspe da dodirne Hamleta, Klaudije priprema i otrovano piće.
Hamlet pristaje na Laertov izazov i njih dvojica se upuštaju u dvoboj. Hamlet dobija prve dve runde, a Gertruda pije iz pehara, sumnjajući da je otrovan. Laert uspeva da rani Hamleta po ruci, smrtno ga otrovajući. Hamlet, ne znajući za to, nastavlja da se bori. Hamlet na kraju razoruža Laerta i zameni sečiva s njim. Hamlet tada udara Laerta u zglob, smrtno ga ranivši. Gertruda tada podleže otrovu i umire, upozoravajući Hamleta da ne pije iz pehara.
Laert, umirući, priznaje celu zaveru Hamletu, koji u naletu besa kreće na Klaudija, ubivši ga, a zatim umire. Horacio, užasnut svim ovim, naređuje da se Hamletu priredi pristojna sahrana, a telo mladog kraljevića odnese dok topovi Elsinora pucaju u znak poštovanja.
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Lorens Olivije | Hamlet |
| Bazil Sidni | kralj Klaudije |
| Ajlin Herli | kraljica Gertruda |
| Norman Vuland | Horacio |
| Feliks Ejlmer | Polonije |
| Terens Morgan | Laert |
| Džin Simons | Ofelija |
| Džon Lori | Francisko |
| Esmond Najt | Bernardo |
| Entoni Kvejl | Marcelo |
| Piter Kušing | Ozrik |
| Stenli Holovej | grobar |
Reference uredi
- ^ Street, Sarah. (2002) Transatlantic Crossings: British Feature Films in the USA, Continuum. p.110
- ^ Harper, Sue; Porter, Vincent (2003). British Cinema of The 1950s The Decline of Deference. Oxford University Press USA. str. 275.
- ^ Chapman, J. (2022). The Money Behind the Screen: A History of British Film Finance, 1945-1985. Edinburgh University Press p 354. Income is in terms of producer's share of receipts.
- ^ Street, Sarah. (2002) Transatlantic Crossings: British Feature Films in the USA, Continuum. p.107
- ^ "Top Grossers of 1948", Variety 5 January 1949 p 46
- ^ Robertson, Patrick. The Guinness Book of Almost Everything You Didn't Need to Know About the Movies. Great Britain: Guinness Superlatives Ltd., Enfield, Middlesex. 1986. ISBN 978-0-85112-481-0. str. 40.
- ^ Tanitch, Robert. (1985) Olivier. Abbeville Press.
