Hanza-Brandenburg W.18

Hanza-Brandenburg W.18 (nem. Hansa-Brandenburg W.18) je nemački mornarički lovac-izviđač. Prvi let aviona je izvršen početkom 1917. godine. Glavni korisnik ovog aviona je bila Ratna mornarica Austrougarske i Nemačke. Avion je bio naprednija varijanta aviona Hansa Brandenburg CC.[1][2]

Hanza-Brandenburg W.18

Hanza-Brandenburg W.18
Opšte
Namena pomorski lovački avion i izviđač
Posada 1 član
Zemlja porekla  Nemačko carstvo
Proizvođač  Nemačko carstvo Hanza-Brandenburg (Hansa-Brandenburg)

 Austrougarska UFAG

Prvi let početak 1917.
Početak proizvodnje 1917.
Dimenzije
Dužina 8,15 m
Razmah krila 10,70 / 10,30 m
Visina 3,45 m
Površina krila 34,38 m²
Masa
Prazan 875 kg
Normalna poletna 1.145 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 x Hiero
Snaga 1 x 147 kW
Performanse
Brzina krstarenja 154 km/h
Maks. brzina na Hopt 170 km/h
Dolet 600 km
Plafon leta 4.800 m
Brzina penjanja 208 m/min


Projektovanje i razvoj

uredi

Austrougarsko Pomorsko Vazduhoplovstvo (PV) je još 1916. godine koristilo lovačke hidroavione koji su isto kao i suvozemni lovci imali zadatak da se bore sa protivničkim avionima. Hidroavioni lovci su bili specifični jer im je zadatak pre svega bio odbrana akvatorija od neprijateljskih aviona. U Hansa Brandenburgu je inž. Ernst Hajnkel konstruisao hidroavion jednosedi dvokrilac, po ugledu na hidroavion Loner L, koji je dobio naziv Hansa Brandenburg FB. Daljim poboljšanjem ovog aviona nastao je Hansa Brandenburg CC naoružan mitraljezom, a iz njega lovački hidroavion Hansa Brandenburg W.18.

Tehnički opis

uredi
 
Hidroavion Hansa-Brandenburg CC
 
Crtež hidroaviona Hansa-Brandenburg CC u tri projekcije

Avion Hansa Brandenburg CC je jednomotorni dvokrilni jednosedi lovački hidroavioni. Avion je potpuno drvene konstrukcije.

Trup je u obliku čamca obložen vodootpornim šperom. Dno čamca je bilo kaskadno izvedeno što omogućava avionu da se lakše (sa manje otpora) odvoji od vodene površine pri poletanju. Trup aviona je bio potpuno zatvoren to je onemogućavalo prodor vode u unutrašnjost trupa kao i smanjeni aerodinamički otpor u toku leta aviona. Kokpit pilota je bio otvoren i nalazio su u trupu aviona ispred krila. Avion je bio naoružan jednim fiksnim prednjim mitraljezom Špandau kalibra 7,92 mm.

Pogonska grupa: U među prostoru između krila je bio smešten šesto cilindarski linijski vodom hlađen motor Benz Bz.III snage 112 kW/150KS koji je bio pričvršćen na čeličnu konstrukciju oslonjenu na trup aviona. Potisna elisa koja pokreće avion je dvokraka, napravljena od drveta fiksnog koraka.

Krila su drvene konstrukcije presvučena platnom četvrtastog oblika sa upornicama u obliku slova X gledano sa svake strane (spreda i sa strane). Ovakav oblik upornica je dobio popularan naziv „pauk“ ili „zvezda“ a koristio se još i kod aviona Hanza-Brandenburg D.I. Donja krila kod ovog aviona su nešto kraća od gornjih. Ispod donjih krila su postavljeni plovci koji obezbeđuju stabilnost pri uzburkanom moru. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima.

Najveća brzina u horizontalnom letu je iznosila 171 km/h. Razmah krila je bio 9,30 metara a dužina 7,69 metara. Masa praznog aviona je iznosila 800 kilograma a normalna poletna masa 1080 kilograma.[3][4][5]

Avion Hansa Brandenburg W.18 je bio poboljšana varijanta aviona Hansa Brandenburg CC, bio je takođe jednomotorni dvokrilni jednosedi lovački hidroavioni. Avion je potpuno drvene konstrukcije.

Trup aviona je u obliku čamca obložen vodootpornim šperom. Dno čamca je bilo kaskadno izvedeno što omogućava avionu da se lakše (sa manje otpora) odvoji od vodene površine pri poletanju. Trup aviona je bio potpuno zatvoren to je onemogućavalo prodor vode u unutrašnjost trupa kao i smanjeni aerodinamički otpor u toku leta aviona. Kokpit pilota je bio otvoren i nalazio su u trupu aviona ispred krila. Avion je bio naoružan sa dva fiksna mitraljeza Švarcloze (nem. Schwarzlose) kalibra 8,00 mm.

Pogonska grupa: U među prostoru između krila je bio smešten šesto cilindarski linijski vodom hlađen motor Hiero 147 kW/200KS ili Hiero 170 kW/230KS koji je bio pričvršćen na čeličnu konstrukciju oslonjenu na trup aviona. Potisna elisa koja pokreće avion je dvokraka, napravljena od drveta fiksnog koraka.

Krila su drvene konstrukcije presvučena platnom, četvrtastog oblika sa zaobljenim krajevima u odnosu na svog prethodnika CC, imao je sa svake strane krila po par upornica a zatezanje krila se obavljalo pomoću ukrštenih čeličnih užadi. Ovakav oblik upornica je imao manji aerodinamički otpor u odnosu na upornice sistema „pauk“ ili „zvezda“. Donja krila kod ovog aviona su blago zakošena u odnosu na gornje krilo koje je upravno na trup aviona pa izgleda da su nešto kraća od gornjih. Ispod donjih krila su postavljeni plovci koji obezbeđuju stabilnost pri uzburkanom moru. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima.

Dimenzije ovog aviona su bile nešto veće od prethodnika Hansa Brandenburg CC[3][6] .

Naoružanje

uredi
Naoružanje aviona: Hanza-Brandenburg W.18
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 2 Švarcloze (nem. Schwarzlose)
Kalibar 8,00 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Osobine aviona Brandenburg W.18 - CC

uredi

Opšte karakteristike

uredi
Avion Hansa Brandenburg W.18 Hansa Brandenburg CC
Motor 1 x 147 kW Hiero 1 x 112 kW Benz Bz.III
Elisa dvokraka drvena dvokraka drvena
Razmah krila 10,70 m 9,30 m
Površina krila 34,38 m² 26,50 m²
Dužina aviona 8,15 m 7,69 m
Visina aviona 3,45 m 3,57 m
Težina praznog aviona 875 kg 800 kg
Težina punog aviona 1.145 kg 1.080 kg
Posada 1 član 1 član
Stajni trap čamac čamac

Performanse

uredi
Avion Hansa Brandenburg W.18 Hansa Brandenburg CC
Maksimalna brzina 170 km/h 171 km/h
Putna brzina 147 km/h 140 km/h
Najveći dolet 510 km 600 km
Plafon leta 4.800 m 4.800 m

Operativno korišćenje

uredi

Avion Hanza-Brandenburg CC je bio namenjen austrougarskoj i nemačkoj mornarici. Protoip je poleteo 1916. godine sa motorom Benc Bz III snage 112 kW/150KS, nemačkoj mornarici je isporučeno 36 primeraka ovih aviona. Austrougarska mornarica je naručila 37 aviona i oni su isporučeni sa motorima Austro-Dajmler snage 117 kW/160KS Hiero 132 kW/180KS..[3][7][8] Ne postoje podaci o tome da li je neki od ovih aviona korišćen u jugoslovenskom PV.

Avion Hanza-Brandenburg W.18 je bio uglavnom namenjen austrougarskoj mornarici. Protoip je poleteo 1917. godine sa motorom Benc Bz III snage 112 kW/150KS, dok je u serijskoj proizvodnji u dva aviona je ugrađivan motor Hiero 147 kW/200KS a u ostalih 45 aviona je ugrađen motor Hiero 170 kW/230KS.[7] Ukupno je isporučeno 47 ovih aviona austrougarskoj mornarici u periodu od septembra 1917. do maja 1918. godine. Jedan avion sa Benc Bz III motorom (verovatno prototip) je isporučen nemačkoj mornarici.[9]

Jugoslovensko Pomorsko Vazduhoplovstvo (PV) je koristilo dva zaplenjena aviona Hanza-Brandenburg W.18 koji su popularno zvani Mali Brandenburg (za razliku od Velikog Brandenburga koji je bio naziv za avion Hanza-Brandenburg W.13).

Zemlje koje su koristile ovaj avion

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  2. ^ Oštrić, Šime; Micevski, Milan (2007). Leteći Čunovi: Čamci koji lete - letjelice koje plove (na jeziku: (jezik: srpski)). SRB-Beograd: Galerija '73. 
  3. ^ a b v Hansa-Brandenburg CC und W.18 (((en))). www.luftfahrtarchiv.eu.
  4. ^ Hansa-Brandenburg CC (((ru))). Ugolok neba. 2004.
  5. ^ Hansa-Brandenburg CC 1916 (((en))). www.aviastar.org.
  6. ^ Hansa-Brandenburg W.18 1917 (((en))). www.aviastar.org.
  7. ^ a b Petrović, Ognjan M. (2/2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930.)". Let - Flight 2: pp. 21-84. ISSN 1450-684X.
  8. ^ Hansa-Brandenburg CC 1916 (((en))). www.aviastar.org
  9. ^ „Hansa-Brandenburg W.18 1917” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviastar.org. Pristupljeno 30. 4. 2010. 

Literatura

uredi
  • Lučić, Dušan (1936). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik. 
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”. Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 410. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  • Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2. 
  • Haberfellner, Wernfried; Schroeder, Walter (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: Weishaupt. ISBN 978-3-7059-0000-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden: Falken-Verlag E.Sicker KG. ISBN 3 8068 0391 9. 
  • Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (na jeziku: (jezik: hrvatski)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Petrović, Ognjan M. (2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930.)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Ilić, Vidosava (2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Oštrić, Šime; Micevski, Milan (2007). Leteći Čunovi: Čamci koji lete - letjelice koje plove (na jeziku: (jezik: srpski)). SRB-Beograd: Galerija '73. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze

uredi