Haribo
Haribo je Nemačka kompanija slatkiša, koju je 1920. godine osnovao Johanes Hans Rigel. Sedište ove kompanije je u Bonu.[1]
Istorija
urediGodine 1920. Hans Rigel je osnovao sopstvenu kompaniju, u dvorištu svoje kuće, u to vreme u predgrađu Bona. Početni kapital bio je kesa šećera, mermerni blok, stolica, pećnica od cigle, bakarni kotlić i valjak. Hans Riegel je 13. decembra 1920. godine imenovao kompaniju Haribo i ušao u trgovački registar grada Bona kao akronim Hans Rigel Bon. Godine 1922. Hans Rigel je izmislio Tancenberen. Gumenu bombonu napravljenu od jestive gume sa ukusom voća i figurim medveda koji će kasnije biti svetski poznat kao legendarni Haribo goldber. Ovaj gumeni medvedić inspirisan je obučenim medvedima, koji su bili ključni deo svečanosti na godišnjim festivalima i drugim proslavama u 19. veku u Nemačkoj.[2]
Dalji razvoj
urediU tridesetim godinama, asortiman proizvoda Haribo je dodao još jednog rođaka Tancenberenu: Tediberen. Ovaj gumeni medved je bio manji i obliji, i predstavljao je jestivu verziju popularne igračke (plišanog medvedića). Tedibaren je dobilo ime po 26. predsedniku SAD, Teodoru Ruzeveltu, koji je bio strastveni lovac na medvede. Sredinom tridesetih godina osmišljen je jednostavan ali nezaboravan slogan Haribo čini decu srećnom. Od 1930. do 1933. godine završena je glavna gradnja današnje fabrike u Bonu. Neposredno pre Drugog svetskog rata, kompanija je imala oko 400 zaposlenih. Hans Rigel je umro tokom Drugog svetskog rata, njegov sin, takođe Hans Rigel, preuzeo je kompaniju. Tokom godina, Haribo je proširio svoje poslovanje i preuzeo mnoge proizvođače konditorskih proizvoda u zemljama širom sveta.[1] Počelo je međunarodno širenje šezdesetih godina prošlog veka i ušlo se na američka tržišta u osamdesetim godinama. Trenutno radi 15 fabrika koje proizvode preko 100 miliona gumenih medveda dnevno. Di zaft goldbaren sa procentom od 22% voćnog soka i njihove sočne, meke konzistencije su produžetak linije proizvoda. Ovaj proizvod, koji je trenutno dostupan samo u Evropi, dobio je brojne nagrade. Di zaft goldenbaren su lansirani na Američko tržište 2013. godine. Haribo je optužen za upotrebu jevrejskog prisilnog rada u svojim fabrikama tokom Drugog svetskog rata, ali to poriče.[3] Međunarodna distribucija Novi Haribo fabrički i distribucijski centar nalazi se u gradu Kastlfordu, zapadni Jorkšir, Velika Britanija.[4] Haribo planira da se proširi u Kinu i Brazil.[5] Sedište SAD-a nalazi se u Rozmontu, Ilinois. Slogani Hariboova nemačka fraza je "Haribo čini decu srećnom – kao i odrasle". Slični slogani se koriste i na drugim jezicima.
Reference
uredi- ^ a b Oltermann, Philip (16. 10. 2013). „Haribo: the confessions of a confectionery addict”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 03. 2018.
- ^ „Zašto Haribo pravi baš bombone medvediće?”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 28. 03. 2018.
- ^ „Haribo Pulls Skipper Mix After Racism Accusations”. The Daily Meal (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 03. 2018.
- ^ „New Haribo plant to create 286 jobs”. BBC News (na jeziku: engleski). 10. 10. 2013. Pristupljeno 28. 03. 2018.
- ^ „Haribo to expand in China, US, UK and Brazil”. 21. 07. 2015. Arhivirano iz originala 11. 07. 2018. g. Pristupljeno 28. 03. 2018.