Hastorfova i Kantrilova studija percepcije

Hastorfova i Kantrilova studija percepcije predstavlja klasičnu studiju koju su 1954. godine objavili Albert Hastorf i Hedli Kantril. Studija je pokazala da su navijački odnosi na gledanje američke fudbalske igre povezani sa ličnim stavovima o tome šta smatraju za krivične prekršaje na terenu. Dok je ovaj nalaz bio široko citiran kao dokaz za postojanje nesvesnog, to nije bila originalna svrha studija. Njihova istraživanja su pokazala da su, bez obzira na korišćenje eksperimentalnih metoda sa ciljem da eleminišu namernu pristrastnost gledalaca, percepcije navijača i dalje bile sistemski iskrivljene u korist njihovih omiljenih timova. Treba dodati da su nalaženja pretpostavila ne samo da su učesnici bili nesvesni da su donosili pristrasne sudove, ali takođe da su racionalizovali svoju pravu percepciju sa razlozima koji su potvrdili pristrastnost njihovih stavova. Svrha istraživanja bila je razmatrati i utvrditi da li je moguće da lično konstruisani stavovi utiču na tačnost iskaza.

Teorija šeme

Dugo je bilo prihvaćeno da u prisustvu događaja osoba ne deluje kao pasivan posmatrač koji snima kao video kamera. Umesto toga ona mora aktivno procesirati i birati informacije od svih stimulusa koji ih okružuju. Jedan od najuticajnijih teorija za ovaj aktivni aspekt pamćenja i kognicije je bila teorija šeme. U svom generičkom obliku, teorija šema postulira četiri glavna procesa koji se koriste da se selektuju relevantne informacije i unapredi postojeće znanje. Ovo obuhvata procese: selekcije, apstrakcije, trajanja radnje i integracije. Ovi principi spoznaje zavise od invidualne lične šeme, okolnosti koje preovlađuju u vreme istraživanja i dužine intervala razmatranja događaja i zajedno se zovu „konsturktivno prenosivi procesi”.

Za većinu svakodnevnih namena taj sistem pamćenja/spoznaje je evoluirao da služi kao kompromis između gotovog razumevanja i nepreciznosti. Na primer, detalji konverzacije, precizan sled događaja, tačna forma objekata itd. su svi većinom suvišni za funkcionalne potrebe svakodnevnog života. Međutim, za svedoke nekog događaja upamtiti takav kompromis može predstavljati bitan problem, jer je objektivnost za svedoke bitna. Istraživanja u drugim domenima, kao što su prozno razumevanje rada već se dugo sugeriše da je lično konstruisane ubeđenja mogu imati snažne efekte na načine na koji ljudi shvataju priče ili percipiraju druge ljude i mogu dakle biti bitne za svedoke. Onda je možda iznenađujuće to da je sprovedeno malo istraživanja sa svedocima koja istražuju granice dokle percepcija i memorija mogu biti poremećeni ličnim stavovima pojedinca.

Studija slučaja: Videli su igru

Fudbalska igra

Dana 23. novembra 1951. godine odigrala se poslednja utakmica u fudbalskoj sezoni između Dartmauta i Prinstona na Prinstonovom Palmer stadionu. Nekoliko minuta nakon prvog udarca, bilo je očigledno da će utakmica biti teška. U drugoj četvrtini, zvezda Prinstona, Kazmajer je napustio teren sa slomljenim nosem. U trećoj četvrtini, Dartmautov igrač je iznesen sa terena sa slomljenom nogom. Utakmica je bila vrlo gruba i otpužbe su letele na sve strane. Postala je briga igrača, studenata, trenera i administrativnih služebenika ovih institucija, kao i publike. Na primer, 27. novembra, četiri dana nakon utakmice, Dejli Prinston, studentske novine Prinstona, pisale su:

Taj posmatrač nikada nije video tako odvratnu izložbu nazvanu „sportom”. Oba tima su kriva, ali krivica mora biti postavljena na Dartmautovom pragu. Ako posmatramo situaciju racionalno, ne vidimo zašto indijanci treba namerno da pokušaju da oštete Dika Kazmajera ili bilo kog drugog igrača Prinstona.

Dartmautova psihologija, međutim, nije sama racionalna. Dana 30. novembra, u izdanju Prinston Alumni nedeljnika je pisalo:

Ali neka sećanja na ono što se desilo se neće lako izbrisati. U knjigu rekorda će se na neizbirljiv način pojaviti činjenica da je poslednja utakmica u karijeri Dika Kazmajera prekinuta za više od pola kada je bio iscrpljen sa slomljenim nosem i blagim potresom mozga, koji su se suzdržavali od obaranja na zemlju nakog što je on bacio loptu.

Nastala je velika diskusija o tome šta se zaista desilo na utakmici. Zbog toga su Albert Hastorf i Hedčli Kantril odlučili da od ovog događaja naprave studiju slučaja.

Studija sa studentima dva univerziteta

Istraživanje Alberta Hastorfa (sa Dartmaut koledža) i Hedlija Kantrila (sa Prinston univerziteta) održano je pedesetih godina prošlog veka, nakon pomenute utakmice. U ovoj ranoj studiji, američka fudbalska utakmica između Dartmauta i Prinstona prikazana je studentima sa dva koledža. Igra je bila vredna pažnje zato što je bila preterano nasilna jer je Prinstonov glavni igrač morao da napusti rano utakmicu zbog potresa mozga i slomljenog nosa. Uz to, igra je bila izuzetno vredna gledanja jer je to bio finalni meč za timove, ali zbog njene prekomerne grubosti, privukla je pažnju cele nacije. Hastrof i Kantril su zatražili od svojih učenika da zabeleže prekršaje igrača dok su gledali su snimak igre i da svaki put izjave da li su smatrali nepravedne (preterane) ili blage.

Kada su studenti Prinstona pogledali film igre, videli su kako Dartmautov tim pravi gotovo duplo više prekršaja nego što je njihov sopstveni tim napravio i oni su zabeležili da je Dartmaut tim napravio gotovo duplo više prekršaja, nego što su to videli Dartmautovi studenti. Kada su Prinston studenti mogli da presude ovim prekrsakršakjima kao „nepravednim” ili „blagim”, odnos je bio oko 2 „nepravedna” na jedan „blagi” za Dartmautov tim i jedan „nepravedan” na tri „blaga” za Prinstonov tim.

Kada su studenti Dartmauta pogledali film igre, videli su da oba tima prave približno isti broj prekršaja i videli su da je njihov tim napravio samo pola prekršaja koji su studenti Prinstona videli. Odnos između „nepravedanih” i „blagih” prekršaja je bio jedan na jedan kada su Dartmautovi studenti sudili Dartmaut timu i oko jedan „nepravedan” na dva „blaga” kada su učenici iz Dartmauta sudili o prekršajima Prinstonovog tima.

Interpretacija: Priroda društvenog događaja

Čini se jasnim da je igra zapravo bila mnogo različitih igara i da je svaka verzija događaja koja se pojavila bila „prava” određenoj osobi. Razmatranje iskustvenih pojava koje predstavljaju fudbalsku igru za posmatrača pomogli su Hastorfu i Katrilu da objasne dobijene rezultate i da ilustruju nešto od prirode bilo kakvog društvenog događaja.

Kao i svaka druga složena društvena pojava, fudbalska igra se sastoji od čitavog broja događaja. Mnogi različiti događaji se istovremeno dešavaju. Štaviše, svako dešavanje je veza u lancu događaja, tako da se sledi sledeći u sekvenci. "Fudbalska utakmica", kao i druge složene društvene situacije, sastoji se od cele matrice događaja. U situaciji igre, ova matrica događaja se sastoji od akcija svih igrača, zajedno sa ponašanjem sudija i linijskih igrača, akcija na marginama, u tribinama, preko glasnog zvučnika itd. Iako su nejasni i približan i slični, ovi rezultati i dalje pružaju moćni dokaz u korist subjektivnih uticaja višeg reda, kao što su pripadnost timu ili partnerstvo. Hastorf i Kantril tumače nalaze kao demonstraciju da, iako je samo jedna utakmica objektivno prikazana, da su uočene razne igre sa različitim rezultatima od strane posmatrača — od kojih se svakom od njih njihova percepcija čini istinita i neizvrnute predstava stvarnog događaja.

Međutim, eksperiment nije bio dovoljno detaljno sproveden da bi moglo da se tvrdi da je percepcija studenata zaista poremećena nesvesno. Zapravo, postoje dobri razlozi za to da se to smatra da su studenti bili svesno velikodušni kada su presuđivali prekršaje sopstvenom timu i obratno, surovo kada su procenjivali prekrašaje onog drugog tima. Prvo, u vidu istorijske ozloglašenosti o meču i posledicama po čast ovih univerziteta, nepristrasno donošenje odluka učenika je sumnjivo. Drugo, uputstva za snimanje prekršaja su bila nejasna, bez prethodnog definisanja šta je blag, a šta grub prekršaj. Treće, nisu izdate direktne instrukcije za objektivnost, nisu efikasno stavili nikakva ograničenja na namerno odlučivanje učesnika. Četvrto, ispitanici su testirani u grupama sastavljenim samo od drugih kolega sa istog koledža, što je možda rezultiralo efektima pritiska na opšte saglasnosti na pojedinačne odluke.

Uzimajući sve poteškoće u obzir, preuzete su 3 promene da suze početnu proceduru i učine ovu studiju relevantnu za Britansko društvo. Prvi, kontinuirani film igre promenjen je u više serija odlomaka koji zahtevaju od učesnika da donese sudijsku odluku nakon svake puštene sekvence (čak iako bi pritom rekli da nisu videli nikakve prekršaje) i da bi zadržali kompatibilnost sa stimulativnim materijalom iz 1954, koristili su snimke fudbala nasuprot američkog fudbala.

Metod

Da bi dodatno povećali učestanost odgovora učesnika upita, relevantnost materijala i priroda testa je promenjena. Pobeda u toj utakmici nije bila toliko presudna za timove i time su nameravali da povećaju objektivnost ekperimenta i smanje pristrastnost. Četrdeset i tri studenta sa fakulteta u Londonu, Engleske i po 40 studenata iz koledža iz Aberdina, Škotske su učestvovali u ispitivanju. Svi učesnici su bili između 17 i 19 godina. Za svakog učesnika uzete su 2 mere: (1) tendencija da se odluči protiv jedne ekipe u odnosu na drugu u ulozi sudije (zavisna varijabla), (2) nivo podrške u fudbalu za Englesku ili Škotsku (nezavisna varijabla).

Ocenjivanje percepcije

Svaki odlomak trajao je između 10 i 25 sekundi i kulminirao incidente na terenu koji uključuju najmanje dva protivnička igrača. Dok se laktaju, udaraju ramenima ili padaju na zemlju. Od 25 odlomaka, u stvarnosti je 10 bilo presuđeno u korist Engleske, 10 u korist Škotske i 5 gde sudija nije intervenisao. Zatim je prenos stopiran svaki put pre presude sudija i ispitanici su imali 5 sekundi da ocene presudu u ulozi sudije sa 7 akcija: žuti karton za Englesku, crveni karton za Englesku, penal za Englesku, nije bilo akcije i sve to isto za Škotsku. Drugi kriterijum ocenjivanja je bio od 1 do 9 i odnosilo se na to koliko su ocenjivači uopšte zainteresovani kao navijači i išli su od vatrenog Engleskog navijača, preko nijednog, do vatrenog Škotskog navijača. U nastavku teksta slede tabele sa rezultatima testova koji su studenti popunjavali.

Timska Pripadnost
Odluke u korist	Engleske	Neutralni	Škotske
Škotska	3	8	17
Nisu Navijači	9	6	10
Engleska	19	8	3

Zatim su sproveli još tri studije po sledećim kriterijumima:

1. Mera sile koja je viđena u igri, se meri po 5 kategorija od „prisilno ali fer” do „ponekad nasilna i prljava igra”
2. Pripisivanje odgovornosti za nesportske radnje, skala od 7 nivoa koja meri nepravednost u skali ide od „uglavnom je odgovorna Škotksa”, preko jednako odgovorne do „uglavnom odgovorna Engleska”
3. Balans prezentacije filma se odnosi na to koliko je kamera objektivno prikazala utakmicu i kreće se od „veoma naklonjena prema Škotskoj” do „veoma naklonjena prema Engleskoj”

Hi-kvadratna analiza

Glavni cilj ovog eksperimenta je da se utvrdi da li postoji veza obaveze učesnika ili na drugi način timovima i njihovhm odgovarajućih percepcija utakmice. Specificno pitanje je da učesnici odgovore kada donošenje odluka sudije pokazuje dokaz pristrasnosti. Da bi istražili ovo, tada je izvršena hi-kvadratna analiza koja je testirala odnos između pamćema učesnika grupe kao i timsko zalaganje i njihove sveukupne performanse na rešavanju zadatka. Učesnici su kasnije donosili odluke na osnovu njihovih prvih 25 odluka da bi dobili kompletan zbir odluka. Ovo je omugućilo da se odredi da relativno veći broj ispitanika podržava Englesku, dok relativno manji broj ispitanika podržava Škotsku. Usled timskog zalaganja ispitanici su podeljeni u tri grupe:

• potpuna podrška Engleske
• ispitanici podeljenog ili neudlučnog mišljenja
• ispitanici sa potpunom podrškom Engleske.

Ovom hi-kvadratnom analizom utvrđen je nivo pružanja podrške ispitanika i njihove performanse pri rešavanju zadataka. Analogno tome, utvrđeno je da ispitanici ne pružaju podršku timu koji ima bolje performanse, tj. sposobnosti, već i po svom samostalnom odlučivanju.

Zaključak

Nakon svega gore navedenog, nalazi istraživanja koji su sproveli Hastorfov i Kantril i ukazuju na to da lična tumačenja ekstra stimulativa može imati potencijalno negativne efekte na tačnost memorije. Kroz više ogleda u različitim uslovima potvrdili su da je takva obrada očigledno nesvesna u svojoj akciji i da izaziva potencijalno štetne i ozbiljne aspekte na tačnost memorije događaja.