Heisuke Janagava

Heisuke Janagava (jap. 柳川 平助, 2. oktobar 1879 – 22. januar 1945) bio je general vojske Japanske carske vojske tokom Drugog svetskog rata.

Heisuke Janagava
Heisuke Janagava
Lični podaci
Datum rođenja	(1879-09-02)2. septembar 1879.
Mesto rođenja	Nagasaki
Datum smrti	22. januar 1945.(1945-01-22) (65 god.)
Vojna karijera
Vojska	Japanska carska vojska

Biografija

Rodio se u prefekturi Nagasaki (danas deo grada Nagasaki), ali je odrastao u prefekturi Oita u porodici usvojitelja. Diplomirao je u 12. klasi na Akademiji Japanske carske vojske 1900. Učestvovao je u rusko-japanskom ratu 1904-1905. Diplomirao je u 24. klasi na Vojnom štabnom kolegijumu 1912. Služio je kao instruktor u Školi vojne konjice. Zatim imenovan za vojnog atašea u Kini, gde je služio kao instruktor u Vojnom kolegijumu u Pekinku 1918. Potom je putovao po Evropi kao deo japanske delegacije na mirovnim pregovorima u Versaju. Od 1920. do 1923. bio je član japanske delegaciji u Ligi naroda. Bio je član Komisije za razgraničenje Kraljevine SHS i Mađarske.

Otprilike u to vreme upleo se u borbe koje su se vodile unutar japanske vojske. Priključio se frakciji Kodaha, koju su predvodili Sadao Araki, Jinsaburo Mazaki i Hidejoši Obata.

Od 1923. do 1925. bio je konjički oficir. Postepeno je napredovao kroz činove. Godine 1923. je zapovedao 20. konjičkom regimentom Japanske carske vojske. Do 1927. je komandovao 1. konjičkom brigadom. Od 1929. je upravljao Konjičkom školom. Godine 1930. je postao inspektor general konjice. Decembra 1931. unapredovan je u generala potpukovnika.

Od 1932. do 1934. služio je kao zamenik ministra rata. Od 1934. do 1935. bio je komandant prestižne 1. divizije. Od 1935. do 1936. je komandovao tajvanskom vojskom. Povukao se iz vojne službe 26. septembra 1936.

Izbijanjem Drugog kinesko-japanskog rata, pozvan je nazad u aktivnu službu. U Kini je od 1937. do 1938. komandovao 10. armijom. Deseta armija, koja se sastojala od 18. i 114. divizije iz Japana, 6. divizije iz Severne Kine i odreda Kunisaki 5. divizije, iskrcala se u Hangdžouu 5. novembra 1937.

Sa svojim trupama je gonio kineske snage koje su se povlačile iz područja Šangaja. Komandovao je jednom od glavnih japanskih kolona u bici za Nanking. Njegove trupe su umešane u Nankinški masakr.

Ponovo se povukao iz aktivne vojne službe 1938, postavši šef Biroa za opšte poslove u Odboru za razvoj istočne Azije. Pod političkim patronatom barona Hiranume Kihiroa i uz podršku grupa iz zaibacua, preuzeo je ministarstvo pravde od Akire Kazamija. Vodio je Keišiho (Odeljenje gradske policije Tokio).

Zajedno sa generalom Kuniakijem Koisom i Hiranumom Kiihirom podržavao je državni šintoizam i stvaranje Saveta za istraživanje šintoističkih obreda. Bio je i lider grupe Taisei Jokusankai (Društvo za pomoć carskoj vlasti).

Literatura

• Dupuy, Trevor N. (1992). Encyclopedia of Military Biography. I B Tauris & Co Ltd. 1-85043-569-3. 
• Iskruljev, Toma (1936). Raspeće srpskog naroda u Sremu 1914 godine i Madžari. Sa madžarske granice, Bajski trokut, Sent Andrija. Novi Sad. 
• Dorn, Frank (1974). The Sino-Japanese War, 1937-41: From Marco Polo Bridge to Pearl Harbor. MacMillan. ISBN 978-0-02-532200-4. 
• Tanaka, Masaaki (1998). What Really Happened in Nanking. Sekai Shuppan. ISBN 978-4-916079-07-7. 
• Stanković, Sava (1993). „Istorijat razgraničenja Jugoslavije sa susedima (4) Povlačenje granica sa Mađarskom”. Vojska. 37. 
• Chang, Iris (1998). The Rape of Nanking: The Forgotten Holocaust of World War II. Penguin. ISBN 978-0-14-027744-9.