Hemijska ekologija

Hemijska ekologija izučava ulogu hemijskih interakcija između živih organizama i njihovog okruženja, i posledice tih interakcija na etologiju i evoluciju organizama. Ona je stoga ogromno i visoko interdisciplinarno polje.[1][2] Hemijska ekologija stavlja svoj fokus na biohemiju ekologije i specifične molekule ili grupe molekula koji funkcionišu kao signali za iniciranje, modulisanje, ili terminaciju mnoštva bioloških procesa kao što je metabolizam. Molekuli koji se koriste u takvim ulogama tipično se sa lakoćom prenose putem difuzije kroz organske supstance imaju nisku molekulsku masu i izvedeni su iz sekundarnih metaboličkih puteva, ali isto tako mogu da budu peptidi. Hemijski ekološki procesi koji su posredovani semiohemikalijama mogu da budu intraspecifični (javljaju se u okviru vrste) ili interspecifični (javljaju se između vrsta).[3]

Ovo polje se oslanja na analitičku i sintetičku hemiju, proteinsku hemiju, genetiku, neurobiologiju, ekologiju, i evoluciju.[4]

Reference

uredi
  1. ^ „What is Chemical Ecology? | Chemical Ecology”. NCBS. Pristupljeno 10. 12. 2017. 
  2. ^ Dyer, Lee A.; Philbin, Casey S.; Ochsenrider, Kaitlin M.; Richards, Lora A.; Massad, Tara J.; Smilanich, Angela M.; Forister, Matthew L.; Parchman, Thomas L.; Galland, Lanie M. (25. 05. 2018). „Modern approaches to study plant–insect interactions in chemical ecology”. Nature Reviews Chemistry. 2 (6): 50—64. ISSN 2397-3358. doi:10.1038/s41570-018-0009-7. 
  3. ^ Law JH, Regnier FE (1971). „Pheromones”. Annual Review of Biochemistry. 40: 533—548. doi:10.1146/annurev.bi.40.070171.002533. 
  4. ^ Meinwald, J.; Eisner, T. (19. 03. 2008). „Chemical ecology in retrospect and prospect”. Proceedings of the National Academy of Sciences. Proceedings of the National Academy of Sciences. 105 (12): 4539—4540. ISSN 0027-8424. doi:10.1073/pnas.0800649105. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi